– Васкршња порука Првог покрета за Србију –

Наш Господ Исус Христос нам је донео Закон, Нови Завет и спасење за оне који живе у складу са Законом.

Али постоје и пречице.

Онај ко потоне у кршење Закона и бездан зла и посегне да убије ближњег, он убија своју душу и губи спасење.

Онај ко се, по угледу на Господа, жртвује за ближњег, он побеђује смрт, добија спасење и вечни живот.

Онај ко убије – губи све.

Онај ко се жртвује – живи вечно.

Велики је и свемоћан смисао Васкрсења Господњег.

У њему су сви одговори на узаврела искушења данашњег времена, која прете човеку и свету.

Читаве војске се вековима заводе, и кад поверују да ће убиствима постићи циљ – пропадају. Тако је и данас. Убице тону у бездан јер их је неко преварио да окрену леђа Богу и ближњем.

Ми Срби живимо на подвизима нашег духовног оца Светог Саве и наших великомученика из Првог и Другог Косовског боја, Првог и Другог српског устанка, Првог и Другог светског рата. Светлост Косовског завета и светлост Светих нас обасјава кроз векове.

„Срб је Христов, радује се смрти!“ – рекао је Свети ђакон Авакум турском везиру.

„Хтели су да нам одузму Косово. Намећу нам окупацију. Али ми не дамо Косово и одбацујемо окупацију. Нас могу да окупирају само ако нас победе. Али ми смо непобедиви! Наши војници се боре за слободу, а не за новац. Ми бранимо нашу земљу, нашу историју, нашу природу. Ми бранимо нашу слободну будућност.

Ми, Срби, одбацујемо свет у коме је већина земаља и држава поробљена. Поздрављамо и верујемо у свет равноправних и слободних народа. Ми Србију видимо само као део слободног и равноправног света.“ – рекао је Слободан под НАТО бомбама.

Учење и жртва Господа Исуса Христа отворили су пут у Нови свет. Васкрсењем је забрањено убиство као средство за постизање себичних циљева. Од тада до данас, ми градимо Нови свет. А они што и даље убијају, са сваким новим убиством постају све мањи и тону све дубље.

Јер су Васкрсењем поражени заувек.

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Владимир Кршљанин, председник Првог покрета за Србију

The post Пут у слободну будућност appeared first on Први покрет за Србију.

Међународни округли сто у Београду обележио две деценије од смрти Слободана Милошевића

Поводом двадесет година од смрти председника Србије и Савезне Републике Југославије, Слободана Милошевића, у Београду је одржан међународни округли сто под називом „Слободан Милошевић, слободна Србија и Нови свет“. Скуп су организовали Међународни комитет „Слободан Милошевић“, Српско-руско братство и Први покрет за Србију.

Учесници скупа указали су на значај активног односа према значајном историјском наслеђу Милошевића са временске дистанце од више деценија, истичући да се догађаји из последње деценије двадесетог века данас могу посматрати у ширем геополитичком контексту. Према оцени говорника, распад Југославије и дешавања у Србији деведесетих година били су део дубљих глобалних процеса који су уследили након завршетка Хладног рата и промене односа снага у свету.

Уводно обраћање на конференцији одржао је амбасадор Владимир Кршљанин, секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“.

Он је нагласио да је Слободан Милошевић „једна од најзначајнијих личности српске историје, „нови Лазар“, човек који је вратио Србију у историју на велика врата и стекао огроман углед у свету као „симбол антиглобализма“, вођа отпора народа против западне агресије, инспиратор новог курса Русије и Кине, иницијатор државног савеза са Русијом и Белорусијом, херој и мученик.“

На конференцији је посебна пажња посвећена анализи механизама политичког притиска и медијских кампања које су, како су истакли учесници, деведесетих година примењиване против Србије. Говорници су оценили да су многе методе политичког деловања које су касније коришћене у другим деловима света, укључујући различите облике политичких протеста и промене власти, први пут примењене управо у Југославији.

Сергеј Бабурин, копредседник Међународног комитета „Слободан Милошевић“, истакао је да је Слободан био водећи државник Србије и Југославије и велики српски патриота. Потомцима морамо да оставимо у наслеђе истину, нагласио је он и указао је да је Југославија, према његовом мишљењу, постала једна од првих жртава новог униполарног светског поретка који је настао након распада Совјетског Савеза. Он је оценио да су политички притисци, санкције и војне интервенције које су пратиле распад Југославије представљале део шире стратегије преобликовања међународних односа.

Истина о Слободану Милошевићу важна је за духовни и морални препород не само српског, него и других словенских народа, као минимум, истакао је на крају Бабурин и додао да морамо разумети да је Слободан био оличење личног хероизма и државничке мудрости – он је знао да Југославија не може да у рату победи НАТО, али је категорички одбијао предају и одлучио „Борићемо се.“ Светла му памјат!

Други копредседник Међународног комитета Клаус Хартман, који је наступио онлајн, подробно је анализирао агресивне поступке западних земља последњих година и месеци, чија је примена почела на нашем тлу и закључио: „Сачувајмо тековине и наслеђе нашег пријатеља и друга, великог Слободана Милошевића: Бранимо слободу и национални суверенитет, солидарност са свим антиимперијалистима и борцима за ослобођење и независност, пријатељство са Русијом и Кином!“

„Политички портрет Слободана Милошевића тек треба да буде написан“, констатовала је на почетку свог излагања академик Јелена Гускова. Милошевић је био једини од словенских лидера тог времена, који је пружио отпор диктату Запада, нагласила је она, подробно анализирајући све кључне догађаје тог времена у којима је његова улога била велика.

На крају, у Хагу, по њеним речима „читава земља је пратила суђење и цела земља је била јединствена у мишљењу да је храбро, стојички и несебично бранио част и достојанство српског народа и историјску истину. И ми њему захваљујемо данас за то што је радио и урадио за своју земљу!“

О искуствима извештавања са Балкана деведесетих година говорио је руски новинар и председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов. Он је подсетио да је као ратни репортер извештавао из региона током најтежих периода сукоба и додао да је у том времену постојала снажна медијска борба око интерпретације догађаја.

Соловјов је истакао да је протекло довољно времена да се многи догађаји анализирају без непосредног политичког притиска који је постојао током деведесетих година. Према његовим речима, историјска дистанца омогућава да се боље разумеју сложене околности у којима су се тадашње политичке одлуке доносиле.

„Данас, када се свет поново спушта у глобални сукоб, морамо се сетити лекција српске Голготе. Слободна Србија, о којој је сањао Милошевић и његове присталице, још увек постоји — у сећању народа, у српским храмовима на Косову и у тврдоглавости којом Београд одбија да уведе санкције Москви. И док је тако, лик Слободана Милошевића ће стајати на путу оних који покушавају да препишу историју у корист „новог светског поретка“. – закључио је Соловјов.

На трибини се обратила и унука Слободана Милошевића, Марија М. Милошевић, која је говорила о упозорењима која је, како је навела, њен деда износио. Она је истакла да су многа од тих упозорења, према њеном мишљењу, данас постала видљива у политичким и друштвеним процесима у свету.

Према њеним речима, Милошевић је упозоравао на опасност од губитка националног идентитета, традиције и духовних вредности, наглашавајући да би такви процеси могли да погоде српски народ у будућности. Она је оценила да се данас могу уочити појаве које је, како је навела, њен деда предвиђао.

Говорећи о ширем политичком контексту, истакла је да је, по њеном мишљењу, Југославија била један од првих примера политичких процеса који су касније виђени и у другим државама, попут Ирака, Либије и данас Ирана. Додала је да је Милошевић, како је навела, упозоравао на такве геополитичке промене и да је остао симбол борбе за слободу, правду и интересе сопствене државе.

Она је нагласила и значај очувања историјског памћења, истичући да оно представља важан извор снаге за народ. Истовремено је указала на то да млађе генерације, како је рекла, често имају мало интересовања за догађаје из ближе прошлости, укључујући и дешавања из деведесетих година.

Према њеној оцени, млади су често изложени различитим облицима медијског и културног утицаја, због чега је важно да се више пажње посвети образовању и разумевању историјских процеса. Она је додала да се у савременом свету одређене вредности представљају као универзалне и прогресивне, док се државе које их не прихватају често приказују као заостале, што отвара бројна питања о природи савремених међународних односа.

Др Џорџ Самјуели је подсетио да је Слободан Милошевић био киднапован, слично као данас Мадуро, али да је у Хагу храбро бранио част Југославије и српског народа и објаснио свету суштину постхладноратовског униполарног света. Он је такође раскринкао нечасну западну „дипломатију“, која је претходила разбијању Југославије, што смо затим видели и у другим кризама у свету, на примерима „Бадентерове комисије“, „Споразума из Рамбујеа“ и осталих обмана, режираних као оправдање за унапред планиране насилничке потезе. Најновији пример таквог понашања видимо у агресији на Иран. Али Срби, „предвођени једним од највећих политичких генија наше ере, Слободаном Милошевићем“, знали су тачно какав је западни план.

А хашки трибунал, који је био ругање међународном праву са истим циљем – да оправда западну агресију, некомпетентно се носио са Милошевићевом храброшћу и квалитетима. Својим примером је показао да се људи могу жртвовати, са храброшћу и хероизмом, да би обновили слободу и достојанство свог народа и инспирисати друге – то је оно што треба да урадите да бисте одбранили слободу и интегритет свог народа, закључио је Самјуели.

Професор Правног факултета у Београду Бранко Ракић је детаљно говорио је о начину на који је Слободан Милошевић убијен у Хагу. Он је описао бројне, спорне и контроверзне одлуке, којима је систематски и софистицирано нарушавано здравље Милошевића.

Ракић је говорио и о условима у којима је Милошевић боравио у притвору, осврнувши се на питање његовог здравственог стања и начина на који је лечен током процеса. Према његовим речима, током суђења су се више пута постављала питања да ли је здравље бившег председника било адекватно третирано и да ли су услови у притвору могли додатно да угрозе његово стање. Он је нагласио да се о тим околностима и данас воде расправе у правним и академским круговима. Ракић је на крају, у контрасту са страшном машинеријом ангажованом против њега, указао на Милошевићеве људске квалитете – доброту и племенитост.

У закључцима, које је на крају скупа објавио Владимир Кршљанин, каже се између осталог:

„Живимо у Србији, чија државност, вера, традиција и слава су поново рођене под вођством Слободана Милошевића.

Двадесет година је више него довољно. Србија се мора пробудити из вештачке коме и вратити најславнијим страницама своје историје. Нека нам ова двадесетогодишњица буде повод да прекинемо ћутање о својим и његовим подвизима са краја ХХ века, да једнако славимо своје највеће историјске подвиге у ХХ веку – ослободилачку борбу у Првом и Другом светском рату и 90-их, и да храбрије закорачимо у Нови, праведнији свет, за који смо поднели толике жртве, раме уз раме са својом руском браћом, чија се нова велика победа ближи.

Слободан треба да добије булеваре и улице, споменике, музеј. Мора да уђе у школске програме и читанке, у научно-истраживачки рад. Морају се поново објавити све његове књиге и интервјуи, сви хашки транскрипти. Сва хашка архива и архива 90-их треба да се обезбеди за будућност оснивањем посебне фондације.

Србија треба да покрене поступак пред Међународним судом правде за ратне репарације од земаља НАТО. Чињеницу да су САД обуставиле финансирање Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, треба искористити као повод да се у Савету безбедности покрене иницијатива за поништавање свих пресуда Хашког трибунала. Треба покренути кривичне поступке против свих лица одговорних за противуставно изручење Слободана Милошевића трибуналу, као и против свих у трибуналу, који су одговорни за његову смрт.

Треба да довршимо најважнији историјски подухват српског народа, који је започео Слободан – улазак у државни савез са Русијом и Белорусијом, што ће Србији омогућити потпуно ослобођење и уједињење и сигурну будућност у Новом свету, у заједници и са Кином, БРИКСом и Светском већином. Слободна Србија ће имати народно јединство, саборну демократију, национални суверенитет и социјалну правду. Она ће бити и центар стварања новог Балканског савеза и нових односа у Европи.

Треба да наставимо велику српску историју и велико дело Слободана Милошевића!“

The post Државни савез са Русијом је аманет Слободана Милошевића appeared first on Први покрет за Србију.

1.

Данас је празник наде, празник мира и празник тихе радости, како нас подсећа Патријарх Кирил. Бог је постао човек ради нас и ради нашега спасења и то нас обавезује на љубав и братство, подсећа Патријарх Порфирије.

Обрисе Новог света нам је заувек насликао Нови завет. Вечита и тријумфална човекова тежња ка љубави из које извиру правда и стваралаштво и шире се Васељеном, добила је доласком Богочовека, хришћанством – божанску снагу.

Али највећем подвигу човечанства пружен је и највећи отпор. Од Јулијана Отпадника и његовог „завади па владај“, разни западни отпадници и јеретици покушавају да униште оне који постадоше со земљи и светлост свету. Од крсташких до светских ратова и до дана данашњега јуришају на нас огњем и мачем, а ми, спремни на жртву – побеђујемо.

2.

Као данас Мадура, уз помоћ отпадника, отели су на Видовдан Милошевића, да би га понизили за пример свима. Али новом Лазару, оцу Нове Србије и победнику Другог Косовског боја, само су отворили пут у вечност. Када се од оптуженог узвисио у тужиоца и судију, убили су га. Ове године се навршава двадесет година од његове мученичке смрти.

У његово време, Србија се из западних заблуда, вратила свом имену, свом идентитету, својој вери и традицији, чувајући свом снагом своје највеће вредности и достигнућа – народ, територију, слободу, независност и социјалну правду. Тежила је равноправности у међународним односима, демократском друштву са тржишном привредом и снажном моралном државом, као гарантом развоја и социјалне правде. У својој последњој великој бици, смогла је снаге да материјализује свој вековни циљ: донела је одлуку о ступању у државни Савез Русије и Белорусије.

Србија обновљена у пуном светлу била је трн у оку олигархији која је млела и колонизовала целу Европу, па су десет година свим средствима покушавали да је сломе и на крају, исцрпљену санкцијама и НАТО агресијом, привремено су је савладали споља диригованим петооктобарским превратом, касније названим „обојена револуција“.

После 12 година распродаје и уништавања економије, одбране, образовања, културе, здравства и свих облика људског и националног достојанства и социјалне правде, оснажени народним незадовољством и надахнути јачањем Русије и Кине, на власт су се вратили патриоти, уз обећање да неће дирати механизме западног утицаја и кренули да дижу Србију из пепела. Много је учињено, али главна борба да васкрсне нова Србија је тек пред нама.

3.

Нова Србија је као весник, показала пут за стварање Новог света. Православна Русија и конфучијанска Кина, претекле су злочиначки Запад заувек и у свему, само захваљујући својим духовно-моралним вредностима. Оне су окупиле око себе БРИКС и Светску већину – све човекољубиве цивилизације и народе. Србији је у Новом свету резервисано почасно место, које она још није у пуној мери заузела, јер још није потпуно слободна.

А грабљивице које остају без плена ће или настрадати или се припитомити и престати да буду грабљивице. Пред Западом је тешка борба за опстанак, коју он, чини се, још није у стању да потпуно разуме, јер су тамо вековима генерације васпитаване у духу, који није ни хришћански ни човекољубив.

Трамп је одустао од наметања политичког или идеолошког система другим земљама, али од њих очекује да опслужују америчке економске интересе, нарочито ако су на америчком континенту, или ће на њих ударити – царинама или ракетама.

Тај приступ у Новом свету не може да буде ни успешан ни дуговечан. И саме САД морају да схвате да је сарадња много ефикасније средство за развој од насиља. Али зато је сада од највећег значаја да БРИКС и Светска већина што пре изграде механизам за потпору посусталим УН, којим ће што јасније, што масовније и што ефикасније моћи да парирају светским изгредима и кршењима међународног права које чини злочиначка олигархија западних империјалних сила – САД, Британије, Немачке и Француске и њихове, често фашистичке и терористичке марионете, у својим узалудним настојањима да поразе и потчине пре свега Србију и Русију, а онда и Кину.

4.

Пред нама је година у којој баш Србија треба да потпуно обнови своју слободу и тако спасе не само себе, него у интересу свих убрза позитивне процесе у свету, које је сама започела.

У години Слободана Милошевића морају се уклонити све вештачке забране да се говори о овом великом човеку и његовим заслугама, као и о подвизима свих који су тада бранили слободу и правду и утирали пут Новом свету. Један булевар у Београду треба да добије његово име.

Србија неће постати мање, него више европска, ако одустане од пуноправног чланства у Европској унији, за коју се показало да не штити интересе европских народа, него на смрт осуђене олигархије.

Србија неће постати мање, него више независна, ако обнови свој пут у братски савез са Русијом.

Србија неће постати мање, него више развијена, ако сама буде одређивала правце свог развоја.

Србија неће постати мање, него више демократска, ако оствари најшире политичко јединство у оквиру саборног покрета за Србију.

Помажући себи, Србија ће помоћи свету да стану сви ратови, да буде ослобођен Мадуро, да мир и сарадња постану главни принципи на Балкану, у Европи и свету.

Мир Божји – Христос се роди!

Владимир Кршљанин

The post Божић, Нова Србија, Нови свет и Нова година appeared first on Први покрет за Србију.

Трамп нам није укинуо санкције јер подржавамо Стармера, Мерца и Макрона, а укинуо је Орбану и Лукашенку, који их не подржавају. Русија и Кина подржавају независну Србију.

Владимир Кршљанин, председник Првог покрета за Србију је овако прокоментарисао актуелну ситуацију:

„Србија је колонизована 2000. године од стране оних западних сила које су 90-их учиниле безбројне злочине против српског народа.

Србија је почела је да се ослобађа колонијалног статуса после 2012, склапањем стратешког партнерства са Русијом и Кином. Ојачала је своју независност, економију и одбрану, настојећи да сарађује са свима. Јефтин руски гас је привлачио западне инвестиције.

Успостављен је Нови, праведни свет, који предводе наши савезници Русија и Кина, па су западне силе повеле у очајању рат против Руса и тако се нашле пред катастрофом. САД су одустале од такве политике, али је Британија и ЕУ и даље воде.

Србија не може даље да напредује, ако се не дистанцира од носилаца политике које њој самој нанеле и још увек наносе, највећу штету. Трамп нам није укинуо санкције јер подржавамо Стармера, Мерца и Макрона, а укинуо је Орбану и Лукашенку, који их не подржавају.

Русија и Кина подржавају независну Србију. Британија и ЕУ би да нас посвађају са Русијом и Кином и тиме потпуно колонизују.

Нема срећног просјака ни богате колоније! Са Британијом и ЕУ нема слободне Србије! А само слободна и независна Србија може да штити своје интересе и да напредује.“

The post Кршљанин: Извор наших проблема су Британија и ЕУ. Са њима треба замрзнути односе док не промене политику! appeared first on Први покрет за Србију.

Као одговор на растуће савремене изазове, руска и српска организација склопиле су стратешки споразум о сарадњи. Аутономна непрофитна организација “Центар за медијске стратегије” и политички покрет “Први покрет за Србију”, удружили су снаге како би се супротставили савременим претњама у информационом простору.

„У условима, када Запад покушава да дестабилизује ситуацију у Србији путем дестабилизације друштва и технологије обојених револуција, наше партнерство постаје посебно важно. Србија доследно следи курс развоја односа са Русијом. Ми смо, заузврат, спремни да поделимо своје искуство у области медијске безбедности“, изјавио је Марк Биков, директор Центра за медијске стратегије.

Споразум предвиђа реализацију заједничких пројеката за супротстављање дезинформацијама, као и размену експертиза и најбољих пракси у регулисању дигиталног простора. Стране ће одржавати заједничке манифестације, укључујући конференције, семинаре и образовне програме, усмерене на јачање медијске писмености и супротстављање лажним информацијама.

Посебна пажња се посвећује развоју међународне сарадње у условима савремених геополитичких изазова. Ово партнерство показује приврженост Србије развоју мултиполарног света и јачању веза са Русијом у свим областима, упркос спољним притисцима.

„Овај догађај има велики значај, јер руско-српски односи имају вишевековну историју. Надамо се да ће наша сарадња постати темељ за развој културних, друштвених и других веза између наших земаља и народа. Иако многи споразуми између друштвених организација остају само на папиру, ми смо уверени да ће наш подстаћи развој свеобухватних односа у области културе, науке, образовања и јавне дипломатије“, истиче члан председништва Првог покрета за Србију Горан Шимпрага.

[ЈСН]

The post Први покрет за Србију и руски Центар за медијске стратегије потписали споразум о сарадњи appeared first on Први покрет за Србију.

Сергеј Лавров је одликовао Владимира Кршљанина једним од највиших одликовања руског Министарства инистраних послова.

Тим поводом Амбасада Русије у Београду је објавила следеће:

„Честитамо истакнутом српском дипломати, књижевнику, научнику и друштвено-политичком делатнику Владимиру Кршљанину заслужено одликовање!

Одликовање Министарства иностраних послова Русије „За допринос међународној сарадњи“ данас му је уручио Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Високо ценимо дугогодишње напоре Владимира Кршљанина усмерене на јачање пријатељства између наших земаља и народа.

Желимо нове успехе, много енергије и надахнућа!“

Владимир Кршљанин (1960) је председник Првог покрета за Србију, координатор Иницијативног одбора Српско-руског братства и потпредседник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе. Био је помоћник Слободана Милошевића за међународне односе. Има ранг амбасадора од 1998. Аутор је 11 књига и добитник више награда и признања.

The post Лавров одликовао Кршљанина: „За допринос међународној сарадњи“ appeared first on Први покрет за Србију.

Приступите Првом покрету за Србију и активно подржите

Програм Слободне Србије

• Слободна Србија је у савезу са Русијом и Кином.
• Слободна Србија је уједињена, развијена и праведна.
• Слободна Србија је темељ слободног Балкана и слободне Европе.
• Слободна Србија је несврстана, део је БРИКС и светске већине.
• Слободна Србија гради братске односе међу људима и народима.
• Слободна Србија слави своје великане и јунаке.
• Слободна Србија осуђује НАТО агресију и Хашки трибунал и тражи одштету.
• Слободна Србија је очишћена од западног зла и НАТО пропаганде.

The post Програм Слободне Србије appeared first on Први покрет за Србију.

Србија, Авганистан, Ирак и Либија јуче, а Палестина, Русија и Иран данас, главне су мете и жртве исте злочиначке западне олигархије, која је историјски губитник – то већ виде сви, чак и у САД. Србија не може и не сме да било кога из те злочиначке дружине сматра пријатељем. Јер та олигархија користи геноцидне методе фашиста и има фашисте и терористе за извршиоце својих сурових и очајничких ратних злочина. А пуни просперитет и социјална правда у Србији ће бити могући само када буде потпуно слободна и суверена, односно када укине све облике зависности од непријатеља човечанства. Та зависност је и узрок свих негативних појава у самој Србији.

Делови српског народа су откинути од матице, а делови територије окупирани. Наши стратешки циљеви су ослобођење и уједињење. Исти методи као против нас, примењују се данас против братске Русије. Ми не смемо бити неутрални, а Русија ће да победи и за нас.

И јуче и данас, ми се залажемо за свет равноправних. Тај свет настаје на наше очи. Србији је место у БРИКС-у, Покрету несврстаних и у чврстом савезу са Русијом. И у придруженом, а не пуноправном чланству ЕУ. То је пут спасења и за нас, и за Балкан, и за Европу.

Позивамо на саборно јединство око наших историјских циљева!

У Београду, 21.06.2025.

ПРВИ ПОКРЕТ ЗА СРБИЈУ

The post ЦИЉЕВИ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ appeared first on Први покрет за Србију.

Србија је 90-их одолевала рату западне олигархије, оличене у НАТО пакту, против Југославије и српског народа, на свим фронтовима – најстрожим санкцијама у историји, најстрашнијим политичким притисцима, најбруталнијој медијској сатанизацији, агресији уз коришћење фашиста, терориста и највеће ратне машинерије свих времена. Уз све то, измислили су и свој квазисуд – нелегални Хашки трибунал и као кукавичје јаје га подметнули Уједињеним нацијама, да им послужи да за све њихове злочине буду осуђене њихове жртве – Срби.

Одолевали смо, и то успешно, иако реалне спољне подршке готово да није било, управо зато што смо имали моралну државу, засновану на нашим духовно-моралним вредностима, са ефективним механизмима социјалне правде.

Брутални спољни притисци и уцене довели су до тога да се током 90-их позитиван природни прираштај становништва, присутан у целом периоду од Другог светског рата, преокренуо у минус. А у демографски понор смо упали после обојене револуције 5. октобра 2000. Изумирање становништва је убрзо достигло страшну цифру од око 36.000 људи годишње, односно 100 људи мање дневно. И тај тренд се одржава до данас (осим у периоду пандемије ковида, када су се цифре удвостручиле). За четврт века нас је за милион мање!

Шта нам је донела обојена револуција? Најтачније би било рећи – окупацију и колонизацију. Србија је почела да живи, односно изумире, по правилима и за рачун својих непријатеља и непријатеља човечанства. Србији је намакнута омча око врата.

Недавно укинути „Јуесејд“ је најбоља парадигма. Под фирмом „помоћи“ за „демократски и економски развој“, стварају се бројне западне агентуре, које намећу систем који ради у корист метропола, а на штету Србије. Исти посао као „Јуесејд“, радила је, и наставља да ради Европска унија, са својим бројним бирократским механизмима. То је неумољиво, бесомучно и без изузетака, трајало 12 година.

Тако смо изгубили право да самостално водимо своју развојну, економску и кредитно-монетарну политику. Држави, односно њеној централној банци, забрањена је примарна емисија, односно сопствене инвестиције. Пошто је практично укинут суверени одбрамбени и безбедносни систем, под контролу колонијалних господара са нарочитим садизмом је стављен читав образовни систем (као и организација науке и културе).

Нагомилано народно незадовољство геноцидним последицама окупације и колонизације, довело је до смене „жуте“ марионетске власти 2012. године. На власт су се вратиле странке које су владале у херојском периоду 90-их, али значајно реформисане, са промењеним односом снага и спремношћу на сарадњу са западним центрима моћи.

У међувремену, наши историјски савезници и пријатељи, Русија и Кина, заузели су кључне позиције на међународној сцени и постали главни мотор за стварање Новог, праведног света. Нове власти су разумеле ту промену чим се догодила и успоставиле су односе стратешког партнерства са овим државама, стварајући тако моћан замајац за обнову суверенитета Србије. Не само да је Србија стекла снажан и поуздан извор подршке у међународним форумима и да је успостављена сарадња у војној и безбедносној сфери, него су управо значајне инвестиције из ових земаља, а пре свега сарадња са Русијом у енергетском сектору, пресудно утицале и на повећање обима инвестиција из западних земаља. Тиме је Србија постигла да има значајан економски раст, иако без крупних домаћих инвестиција и још увек заробљена у колонијалним кредитно-монетарним оквирима.

Ипак, коруптивни, експлоататорски и уцењивачки механизми западног утицаја остали су нетакнути. Успеси Србије у обнови суверенитета и на економском плану допринели су да ови убиствени механизми појачају своје деструктивно дејство. Негативне појаве у српском друштву, од социјалних проблема до корупције и појачаних притисака на Србе на Косову и Метохији и у Републици Српској, производ су западног утицаја. Те појаве изазивају масовно незадовољство грађана, које западни агентурно-пропагандни механизми усмеравају искључиво против власти. Вештачки се подстиче тотална поларизација у друштву за и против власти, а да се притом ни једна ни друга страна углавном не осврћу ни на однос према Западу, ЕУ и НАТО који је у огромној већини народа негативан, ни на однос према Русији, Кини и БРИКС, који је у огромној већини народа позитиван. Западу је дакако циљ да се не испољи расположење већине српског народа и он у том смислу делује на обе стране.

Зато се на чињеницу да се у последњих неколико година петина преосталих Срба иселила са Косова и Метохије нико озбиљно не осврће, „патриотски“ студенти трче у Стразбур и Брисел, а председник је принуђен да после храброг одласка у Москву на прославу 80. година Победе над фашизмом, тихо и без најаве оде и у Одесу, на састанак балканске солидарности са фашистичко-терористичким кијевским режимом.

Овде се мора напоменути да политика „уласка у ЕУ уз непрекинуту сарадњу са Русијом и Кином“ није у потпуности београдски изум, него да је ранијих година позитивно сагледавана и у ове две велике земље, а да је њеном опстанку у немогућим условима, парадоксално, допринела ескалација прокси рата између НАТО и Русије на тлу Украјине. У смислу: „најмудрије је сачекати да се то оконча“.

Данас, када је Америка окренула леђа ратној политици и наметању свог система другим земљама, нашу позицију отежава прегруписавање агресивне западне олигархије и допунска очајничка и губитничка милитаризација у Западној Европи, усмерена против Русије, али и против сваке независне политике на европском тлу, услед чега долази до бурног заоштравања прилика у целом српском свету.

Србија је безброј пута у својој историји била принуђена да чини компромисе. Али Србија је опстала у условима у којима неки други народи не би, управо због свог непоколебљивог и непобедивог слободарства. И данас, у још једном тешком тренутку, треба нам управо то – да јасно изразимо да нам је главни циљ да уклонимо омчу око нашег врата и да у том циљу морамо да се снажно зближимо са пријатељима и удаљимо од непријатеља.

Србија, као весник Новог света равноправних, који предводе Русија и Кина, треба у њему да заузме почасно место. Зато нам треба јединство око наших историјских циљева, треба нам саборна демократија, у чијем средишту ће бити нови саборни покрет. Ојачаће Србија када храбро и поносно устанемо и себи и свету јасно кажемо да омчу више нећемо. И бићемо слободни. А да ли ће омча да испари, да се одвеже или ће бити пресечена, остаје да се види. А то и није толико битно.

[РТ БАЛКАН]

The post Владимир Кршљанин: Уклонимо омчу око врата Србије appeared first on Први покрет за Србију.

Поводом 80. годишњице слома фашизма, Први покрет за Србију и Српско-руско братство организовали су 14. маја у Београду, свечану трибину под насловом „Тековине и путокази Велике Победе“.

После интонирања химни Србије и Русије, окупљени су минутом ћутања одали почаст војницима и официрима Црвене Армије, Народноослободилачке војске Југославије и свим антифашистичким борцима који су дали своје животе на бојним пољима у Другом светском рату, као и борцима погинулим одбрани од агресије НАТО и његових неонацистичких марионета и током специјалне војне операције за заштиту Донбаса од украјинских неонациста.

На свечаној трибини су говорили Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, председник Клуба генерала и адмирала Србије генерал-мајор др Лука Кастратовић, чланови председништва СУБНОР-а Србије пуковник Золтан Дани и Драгољуб Ђорђевић, председник Првог покрета за Србију Владимир Кршљанин.

Кључне тачке из обраћања Амбасадора Александра Боцан-Харченка:

✦ Дан Победе је најважнији празник за цело човечанство. Заједничко обележавање 80. годишњице Победе над фашизмом у Србији одржано је на најдостојанственији начин у складу са нивоом наших билатералних односа. Од посебног значаја је било учешће Председника Србије Александра Вучића на свечаним догађајима у Москви, на које је он стигао упркос спољном притиску. Председник Русије Владимир Путин је истакао да такви потези у садашњим условима сведоче о лидерству заснованом на снази духа, а не само на званичном статусу.

✦ Запад није успео да извуче поуке из трагедије Другог светског рата. Тамо су већ 1940-их година почели да одступају од принципа мирног суживота и кројили планове за напад на СССР. Даљи развој догађаја показао је систематско занемаривање историјских лекција. Уништење Југославије, подстицање војних сукоба у њеним бившим републикама, успон неонацизма – све су то карике у истом ланцу. Догађаји око Украјине су још једна манифестација старе жеље да се Русији нанесе „стратешки пораз“.

✦ У послератним годинама мир у Европи је обезбедила војно-политичка равнотежа, која је омогућила одржавање стабилности током неколико деценија. Међутим, осамдесетих година прошлог века у СССР-у појавиле су се илузије да се односи са западним блоком могу градити без одржавања равнотеже снага, на бази поверења. Као одговор, Москва се суочила са ширењем НАТО-а, укључујући и на рачун три бивше совјетске републике, као и са покушајима да се у алијансу увуче и Украјина, што представља директну претњу Русији.

✦ После Другог светског рата створен је међународни систем безбедности, чији је кључни елемент постала Организација Уједињених Нација. Међутим, улога и значај УН су угрожени због деструктивног понашања појединих земаља које покушавају да замене Повељу Организације озлоглашеним „поретком заснованим на правилима“.

✦ Русија пажљиво прати поуке Другог светског рата и последњих деценија. Председник Владимир Путин је ставио акценат на јачање Оружаних снага и осигурање одбрамбене способности земље. Москва се залаже за очување централне улоге УН у међународним пословима, активно учествује у формирању мултиполарног света заснованог на сувереној једнакости држава и узајамном поштовању њихових интереса.

*  *  *

Обележавање осамдесете годишњице победе над фашизмом значио је преокрет у борби против прекрајања историје, нагласио је генерал др Лука Кастратовић, председник Клуба генерала и адмирала.

„Поражене снаге у Другом светском рату нашле су уточиште у САД. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, те снаге су се вратиле у Европу и постепено у политичке програме уграђивале идеологију обнављања фашизма, односно нацизма“, рекао је Кастратовић.

Парада поводом осамдесете годишњице победе над фашизмом показала је да је свет одлучан да се супротстави обнављању фашизма и нацизма, као и да се заустави америчка политика сарадње на бази диктата и послушности, већ да се развија сарадња на бази поштовања суверенитета и интереса свих, додао је он.

За пуковника Золтана Данија, члана Председништва СУБНОР Србије, Дан победе је тековина која се не сме заборавити – примери борбе против фашизма и нацизма треба да укажу младим генерацијама како се брани отаџбина, јер од тога ће, како је рекао, зависити одлучност младих да бране земљу, уколико то затреба.

На Западу спремност да се брани земља не постоји, о чему сведоче бројна истраживања јавног мњења спроведена у последње време. У Русији ставр стоји другачије зато што се, према Данијевим речима, поштује традиција.

*  *  *

Доносимо и цело излагање Владимира Кршљанина:

„Дан победе у Другом светском рату је без сумње најзначајнији датум у историји човечанства. То је истовремено и најзначајнији датум у српско-руским односима, јер то је била заједничка победа. СССР, Црвена армија и руски народ су извојевали ту победу и спасили и себе и читав свет. Цена је била огромна, неупоредива са било чим, и пре, и после тога, што значи и да је опасност била највећа могућа. Свој удео у победи имали су многи народи, велики и мали, али сразмерно највећи удео од свих европских народа, имао је управо, и не случајно, братски српски народ.

Управо зато велики значај имају присуство председника Србије на прослави 80. годишњице Победе у Москви и његови разговори са председником Путином о будућим односима, у којима борба против ревизије историје заузима посебно место.

Наше братство је у ХХ, а и у овом веку, имало огромне подвиге у ратовима, али није имало много среће у миру, највише због западних уцена и интрига. Загледајмо се овим поводом у Други светски и у овај рат, јер историја се понавља.

Верујући у сигурну победу Совјетске Русије, српски народ, Црква и војска су 27. марта 1941. одбацили потписивање Тројног пакта, а затим су се, масовније него ико у Европи, дигли на устанак. У почетку смо имали два устаничка покрета, што неки и данас пренаглашавају, заборављајући да су се током рата, и упркос страшним међусобним сукобима подстакнутим западним идеолошким и другим утицајима, та два покрета слила у један, јер је већина четника прешла у партизане (током рата, у јединице НОВЈ прешло је 727 њихових официра и много хиљада бораца), односно сви који су заиста желели да се боре против фашизма и окупације, прешли су у јединице које су се ефективно бориле и које су имале подршку савезничких сила, а од септембра 1944, и самог краља. Још је већи искорак учињен у борби за стварање Републике Српске, када је могућност сукоба између Срба унапред избегнута.

Априлски рат је трајао само 12 дана, од 6. до 17. априла 1941. године. Отпор су пружали практично само Срби. Не дуго, али жестоко. На пример, за само једну недељу отпора ратног ваздухопловства, немачке снаге су изгубиле 164 авиона – приближно 10%.

Немачка се светила за Версај и посебно се светила Србима – и за Први светски рат и за 27. март. Заједно са огромним немачким трупама, Југославију су напали и Италија и њихови савезници, Мађарска и Бугарска. Део Словеније је анектирао Рајх, Приморје, Црну Гору и Косово је окупирала Италија, а у центру земље је створена наводно независна фашистичка „држава Хрватска“, најстрашнија геноцидна машинерија у фашистичкој Европи. За “Србију” је проглашен само њен централни део, окупиран од стране Немачке, а своје комаде су добиле и Мађарска и Бугарска. Деведесетих година, НАТО је покушао да све то понови.

Ипак, 27. март, априлски рат и њихове страшне последице, одложили су за неколико месеци планирани напад Немачке на Совјетску Русију и тиме јој дале могућност да се боље припреми за рат.

После напада Немачке на СССР, у Србији је избио масовни устанак. Велики успеси устаника и ослобођени делови Србије приморали су Немце да вишеструко повећају своје окупационе снаге. На територији окупиране Србије примењена је Хитлерова директива „31а“ од 16. септембра 1941. године: стрељати 100 талаца за сваког убијеног и 50 за сваког рањеног немачког војника. Као резултат сурове одмазде и немачке офанзиве, устанак у Србији је угушен, а преостале партизанске снаге су се повукле у Босну, где су уз много тешкоћа одолевале непријатељским офанзивама, али су се одржале до 1944. године и приближавања Црвене армије источним границама Југославије.

Наше оружане снаге тог времена званично су се звале НОВ и ПОЈ (Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије). У првој етапи борбе, у првим месецима након устанка, постојали су само локални партизански одреди. Друга етапа је почела на Стаљинов рођендан, 21. децембра 1941. године, формирањем Прве пролетерске бригаде, као прве јединице регуларне војске, у селу Рудо (сада у Републици Српској). Занимљиво је да је Титова историографија касније овај датум заменила за 22. децембар, и тај датум се славио као Дан армије све до краја постојања Југославије. Од 1. новембра 1942. године почиње трећа фаза – формирање дивизија и корпуса. А средином 1944. године, четврта фаза је била формирање армија и армијских група. Од 1. марта 1945. године, НОВ и ПОЈ су почеле да се називају Југословенска армија. Број бораца је растао, са 80.000 крајем 1941, 100.000 у октобру 1943, 500.000 у октобру 1944. до 800.000 на крају рата. Током рата, партизанска војска је била потчињена Врховном штабу, који је бројао око 30 људи, а на челу су били командант Јосип Броз Тито као вођа КПЈ и начелник штаба Арсо Јовановић као професионални официр. Арсо Јовановић је убијен 11. августа 1948. године док је покушавао да побегне у СССР преко Румуније.

У септембру 1944. Тито се састао са маршалом Толбухином у Румунији, а одмах затим са Стаљином у Москви. Сви важни аспекти Београдске операције договорени су између Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије и уз учешће Бугарске војске. Бугарска војска је одиграла улогу у ослобађању важних градова на југу Србије – Ниша и Лесковца, док су у биткама за ослобођење Београда директно учествовале само Црвена армија и НОВЈ.

У кључној Београдској операцији, наше снаге су имале 590 хиљада људи (Црвена армија – 190 хиљада, НОВЈ – 400 хиљада), 3.640 топова и минобацача, 520 тенкова и самоходних топова, 1.420 авиона и 80 бродова (скоро сва војна техника припадала је Црвеној армији). Немци (и њихови малобројни помагачи) имали су 150 хиљада људи, 2.130 топова и минобацача, 125 тенкова и јуришних топова, 352 авиона и 74 брода.

Наша главна ударна снага био је 4. гардијски механизовани корпус под командом генерал-потпуковника Владимира Ивановича Жданова – како на прилазима Београду, тако и током борби у самом граду. Црвена армија није бомбардовала Београд из ваздуха, као што су то учинили западни савезници на Ускрс 1944. И овог пута су „руски тенкови одлучили све“, сада заједно са пешадијом југословенских партизана. Мора се нагласити да без Црвене армије, НОВЈ не би била у стању да сама ослободи Београд и централну Србију.

Као резултат Београдске операције, поражена је немачка армијска група „Србија“, која је покривала немачко повлачење из Грчке у Мађарску, ослобођени су источни и североисточни региони Југославије, створени су повољни услови за офанзиву у будимпештанском правцу и потпуно ослобођење земље од немачких окупатора, које се окончало тек 15. маја, јер је део немачких јединица пружао отпор и после капитулације, настојећи да се предају западним савезницима.

Од 1948. године па све до Стаљинове смрти и „помирења“ са Хрушчовом 1955. године, Тита и руководство КПЈ оптуживали су Стаљин, КПСС и Информбиро да су агенти империјалистичких сила. Као одговор на то, у Југославији је репресирана већина предратних чланова партије, створен је систем прогона и концентрациони логор за русофиле на Голом отоку. Тито и његови сарадници су негирали оптужбе о везама са Западом, али је управо свађа са Москвом постала њихово оправдање за стварање стратешког партнерства са НАТО. У званичној политици, СССР и САД су изједначаване као „империјалистичке суперсиле“, али је на јавној сцени СССР много чешће био критикован. Помирење Хрушчова са Титом, после његове посете Београду 1955. године, било је компромис. Сарадња је обновљена у свим областима. Голи оток је укинут, али је дистанца од СССР-а у сфери политике и пропаганде остала, а службе безбедности су наставиле да прате сваког русофила. Југославија је куповала совјетско оружје, била је четврта војна сила у Европи, али је држала фронт НАТО према Варшавском пакту целом својом стратешком ширином. Међутим, после краха СССР-а, таква Југославија више није била потребна Западу и они су одлучили да је се заувек отарасе.

После Титове смрти, 80-их година, на темељима кључне државотворне и антифашистичке улоге Срба, појавио се Слободан Милошевић, који је, иако у најтежем тренутку, бранио Југославију, али и обновио српску државност, бранио историјска права, помагао борбу српског народа и почео да обнавља традиционалне братске односе између Србије и Русије и покренуо је, за нас још увек актуелну иницијативу о нашем уласку у Савез Русије и Белорусије. Србија није покорена НАТО агресијом, него обојеном револуцијом, Милошевић је убијен у Хашком трибуналу, а као и током Другог светског рата, наш отпор западној агресији сада наставља Русија – до коначне победе.

Требало би да разумемо да су ратови у бившој Југославији и бившој Украјини исте природе и делови су исте трагичне и фарсичне репризе Другог светског рата, у којој је западна олигархија, у очајању због губитка светске доминације, поново покушала да употребом фашиста и нациста уништи Србију и Русију и њихово братство.

Фашизам је био и остао средство олигархије за борбу против хуманистичких и социјалних духовно-моралних вредности и њихову сатанизацију.

Ми ратујемо за мир. Нови, праведни свет, који предводе Русија и Кина, а чији је весник била Србија је већ победио, захваљујући својим духовно-моралним вредностима, а наметањем мира ће заувек нестати антиљудске претње са Запада.

Већ је Велика победа кроз Повељу УН утемељила Нови свет, али је западна олигархија деценијама изигравала међународно право, уништавала, пљачкала и злоупотребљавала људска бића.

Ни Русија ни Србија не могу имати специјалне односе и интеграцију са земљама и групама земаља које воде непријатељску политику против њих и против равноправности и сарадње у свету. Зато су БРИКС и Покрет несврстаних, а не оваква ЕУ данас за нас природно окружење.

Девети мај треба да и у Србији постане прави празник, а НОБ се мора поштовати и прослављати! На Спомен-гробљу ослободилаца Београда треба изградити капелу, а само гробље и његова околина треба да буду третирани као светиња стално, а не само 9. маја и 20. октобра!

Ми смо обавезни да творимо вечнују памјат и вечнују славу свима који су пали за слободу и Велику Победу! Нашим очевима, дедама и прадедама – посебно!

Хвала Русији за Велику Победу и скору коначну победу!

Хвала Русији за непоколебљиву подршку Србији и обећање да у Новом свету, српско питање, поново отворено НАТО агресијом, мора бити решено!

Живело српско-руско братство!“

Фото: Лола Ђорђевић/Спутњик

The post Тековине и путокази Велике Победе appeared first on Први покрет за Србију.

„Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“, највећа је поука Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Та поука је победоносна, доноси Васкрсење и живот вечни.

Свети Сава је написао: „Сав закон и пророци на љубави почивају. Уз то, јеванђељске и владичанске заповијести наређују заповијест Владике Христа Бога нашега, а то је да једни друге волимо. Он рече: Ако ме љубите, заповијести моје држите. Моја је заповијест да љубите једни друге. Јер ако неће да љубе једни друге, не чувају Моје заповијести; ко не чува моје заповијести, не љуби ме. Они који ме не љубе, нису са мном; који нису са мном, против мене су. Рече: Који није са мном, против мене је, а који је против мене, непријатељ је мој. Јасно је да смо непријатељи Владици Христу и Богу, ако не љубимо једни друге!“

Нема живота без љубави. Према Богу и према ближњему. Живот је вечан само у људској заједници љубави. А највећа љубав нам даје и највећу снагу – да победимо све оне који посегну на наш живот.

Победили смо, као браћа, Руси, Срби и остали, у Другом светском рату и створили смо темеље за свет живота и љубави, за свет равноправних, за свет којим ће доминирати слобода, једнакост и братство. Непријатељ се онда деценијама прегруписавао, повампирио фашизам и поново кренуо – прво на Србе, па онда на Русе. И морамо опет да га победимо. Сад су нам надохват руке, и нова победа и Нови свет.

И зато су активиране све силе зла, сви спавачи и сви заблудели, у покушају да нас зауставе, у покушају да постигну немогуће – да спрече победу живота и љубави.

Знамо, Васкрсење се догодило. И Србија опет васкрсава, јер су њени свети синови и кћери за нас положили животе под НАТО бомбама и у НАТО Хагу.

А саборна демократија у васкрслој Србији ослободиће Србију из окова западне корупције и вратити је своме јату – православном, слободном, Новом свету. Србија ће бити слободна, уједињена, развијена, праведна и поносна, а западну корупцију, која нас дели и сукобљава, избацићемо из институција, друштвеног живота и из глава наше деце.

Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин

Како радили, тако нам Бог помогао!

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

О Васкрсу 2025.

Владимир Кршљанин,
председник Првог покрета за Србију

The post Живот и љубав appeared first on Први покрет за Србију.

Изгледа као да су се остварили снови наших непријатеља и да су се Срби поделили. Једна бучна мањина, праћена буком западних медија, подржава блокаде и у њима учествује, намећући силом своју вољу осталима. У ствари, сви они кажу да „подржавају студенте“, а студенти су тек мањина – пар хиљада дрских омладинаца, који су угрозили читаву своју генерацију. На другој страни је тиха већина, која је против блокада.

Шта је доказ да је то тако? Питање се мора поставити јер бучна мањина тврди да је већина, јер ето, протест 15. марта је био најмасовнији у историји. Па доказ су саме блокаде. Јер, да су блокадери заиста већина, блокаде уопште не би биле потребне. Већина би све променила, и то брзо и лако.

Дакле „студентска побуна“ је смишљена у лабораторијама западних служби и њихових домаћих агената. Менталитетска болећивост Срба према омладини (а посебно према њеном „најбољем делу“ – студентима) је употребљена као генијални трик да се окупе незадовољници свих боја, и леви и десни, и четници и партизани, и русофили и натоисти, и православни и ЛГБТ-овци и ко зна ко све још… И зато „студенти“, које би једино исправно било звати „група студената“, нема никакве политичке ставове. Јер када би изнели било какве, одмах би антагонизирали део оних који их „подржавају“.

Протести се организују по западним приручницима („пленуми“ су из загребачке „кухарице“) и финансирају се из западних извора, али „патриоти“ се жестоко бране: „ма каква обојена револуција“, није битна загребачка „кухарица“, наши циљеви и мотиви су патриотски! Е, па неће бити, ви чините неопростиве ствари за које ни младост ни незнање не могу бити оправдање: НАТО је за Србе (и светску већину) исто што и Хитлер и Павелић! ЕУ је дуго била политичко-економска интеграција унутар НАТО, а сада је по својој милитантности претекла НАТО. Те две организације су у историјском сукобу са човечанством, а у отвореном рату са Србијом и Русијом.

Србија је у ЕУ/НАТО окружењу, али је успела да, после ЕУ/НАТО марионета, на власт доведе људе који су успоставили стратешко партнерство и одбрамбену и безбедносну сарадњу са Русијом и Кином. То је темељ за обнову нашег суверенитета, али и супериорне духовности и традиције и темељ за мир, стабилност и развој Србије, а тиме и Балкана и читаве Европе. Садашње власти су на том плану постигле велике резултате и одлучне су да тим путем наставе: сарадња са свима, уз очување традиционалних савезништава.

Са друге стране, као најзападнија тврђава православља, Србија је три пута у 20. веку била мета геноцидних западних подухвата и непрестано је била принуђена да са Западом комуницира и – сарађује. Многи Срби и данас мисле да се тако – мора. Русија је помогла да Србија у новом веку васкрсне и врати се у историју. Русија је због нас ушла у Први светски рат у ком је доживела и две револуције. Ми смо се тада ослонили на Запад, из чијег фаталног загрљаја до данас покушавамо да се спасемо, а то ће бити могуће ускоро – онда кад Русија од западне агресије спаси себе, а тиме и читави свет.

То ће бити својеврсна реприза и коначни тријумф Велике Победе над фашизмом, у којој су Руси спасили себе, Европу и свет, а најубедљивији и практично једини прави савезници у Европи су им били Срби. И зато ћемо 80. годишњицу Велике Победе, како и доликује, заједно да прославимо 9. маја у Москви, уз бројне лидере БРИКС, светске већине и Новог света.

За време Тита, СФР Југославија је била стратешки партнер НАТО. Била је несврстана, али је целом својом стратешком ширином држала део фронта НАТО пакта према Варшавском уговору. У земљи је био социјализам, истина, „самоуправни“ – било је забрањено рећи да смо ми социјалистичка земља. Морало се увек рећи да смо земља „самоуправног социјализма“, да нас случајно неко не би повезао са СССР, односно Русијом. Са Русијом смо сарађивали толико добро, да су неки Руси и даље према том времену носталгични, али су русофили прво пунили Голи оток, а трајно су остали под присмотром тајне полиције. У то време су изграђене све наше илузије. Наиме, грађанима у „самоуправном социјализму“ су свакодневно испирали мозгове Дизнилендом и Холивудом, џез, поп и рок музиком, апстрактним сликарством и поп-артом. И тако су у мозгове генерација Срба усађене илузије о Западу, његовој лепоти, богатству, демократији, успеху и изузетности. Има Срба који мисле да се може живети без ваздуха, али без Запада – никако.

А у ствари – СВЕ што у Србији и око ње данас не ваља и против чега се оправдано протестује, дошло нам је са Запада. Подељеност нације, крах економије, крах традиционалних вредности, системска корупција, слабости у функционисању институција, слабости образовног система, одсуство способности за управљање сопственим развојем. Србија је, као жртва НАТО агресије, уместо да учи на позитивним искуствима, својим и туђим, укључујући западна (у чему су Русија и Кина најдаље отишле), принуђена да под притиском и уценом „евроинтеграција“ примењује обрасце („поглавља“) предвиђене за колоније.

Прелом у нашој свести се догађао 90-их. Неки Срби нису могли да схвате како су се то наши омиљени каубоји определили за неке друге, кад их ми толико волимо и толико на њих личимо – сви носимо фармерке и слушамо рок. А онда је 1999. дошао врхунац, када је српски пркос декласирао читав НАТО пакт, не знам колико стотина пута од нас војно и економски јачи.

Србија 90-их је имала велику политику и велике људе, на челу са Слободаном Милошевићем. Та Србија и данас инспирише Русију и Кину и ствара у њима осећање дуга према нашој држави и народу. Она је доживела најстрашнију одмазду. Била је најпре прва и једина земља у историји против које је директно ратовао читав НАТО, а онда је у њој изведена прва успешна „обојена револуција“ – једина у којој је читаве јубиларне миленијумске 2000. године приоритетни задатак читаве вашингтонске машинерије хибридног ратовања било рушење власти у Београду. Давид и Голијат су и после преврата наставили свој рат у Хагу – најперфиднијем и најодвратнијем политичком суду свих времена: Давид је завршио попут косовских јунака – погинуо, али је победио заувек!

А резултати Пирове победе НАТО на Балкану трајали су 12 година. Ударцима ослабљене, али мудрошћу ојачане, под вођством Томислава Николића и Александра Вучића, патриотске снаге су се вратиле на власт у Србији. Наследиле су хипертрофирану антисрпску и антиљудску колонијалну коруптивну агентурну машинерију, коју су, изгледа потцениле, али можда се и није могло боље. Србија је у миру кренула у економски опоравак, док је империја у агонији ратни пожар ширила по Блиском Истоку и Централној Азији и довела га до Русије.

Данас је прилика да српски народ дефинитивно збије своје редове, одбрани, ојача и увећа своју државу Србију. Изађимо на велики народни сабор и створимо саборни покрет, јер то је прави пут да поправимо све што није добро и сви добијемо улогу коју желимо и заслужујемо у будућој Србији – економски јакој, демократској и праведној, војно моћној, са најмоћнијим савезницима и безбројним пријатељима широм света.

Изађимо и укључимо се у покрет за Србију – нашу, бољу и вечиту, у Новом свету са новом политиком, друштвеним реформама и саборном демократијом!

Владимир Кршљанин

https://rt.rs/opinion/vladimir-krsljanin/137558-nismo-iz-diznilenda-nego-sa-gazimestana/

The post На сабор и у покрет! appeared first on Први покрет за Србију.

– саопштење за медије –

Председништво Првог покрета за Србију, социјал-патриотског покрета са светосавским утемељењем, на својој седници одржаној 10. марта, којом је председавао Владимир Кршљанин, осудило је употребу насиља у политици и одлучило да јавности саопшти своје следеће циљеве:

1. Свет данас постаје другачији и бољи. Сарадња потискује конфронтацију. Нови свет предводе Русија и Кина, а његов весник је, бранећи национални суверенитет, социјалну правду и равноправност у међународним односима, била Србија на челу са Слободаном Милошевићем. Од агресивне политике НАТО, која је нанела огромне штете српском народу и многима у свету, одустале су и саме САД. Последњи је тренутак да Србија уђе у савез са братском православном Русијом, ојача стратешко партнерство са Кином и укључи се у БРИКС, напуштајући идеју о пуноправном чланству у ЕУ. Србија ће тим путем потпуно обновити свој суверенитет и територијални интегритет, осигурати висок ниво развоја и заузети почасно место у Новом свету
2. Залажемо се да се Србија и на унутрашњем плану ослободи од деструктивног и коруптивног западног утицаја, који је узрок свих наших проблема, укључујући и актуелну кризу у друштву. Треба укинути државно финансирање свих НВО, које су примале донације од USAID, NED, NDI, IRI, Сорош фонда и сличних европских фондација. Треба кренути у реформе државног и економског система, како би били ослобођени од свих споља наметнутих штетних елемената. Развојну политику Србије у економској и социјалној сфери области треба да одређују њени државни органи на добробит свих њених грађана.
3. Очекујемо и трудићемо се да кључну улогу у неопходном унапређењу политике Србије и укупног стања у друштву преузме будући велики саборни покрет за Србију, који ће окупити све којима је Србија на првом месту и који имају жељу, знање, енергију и пожртвованост да на темељу наших духовно-моралних вредности, угледајући се на подвиге наших славних предака, допринесу бољој будућности Србије и добробити наших потомака.

Остварењу тих циљева ћемо дати свој пуни допринос.

У Београду, 11.03.2025.

ПРВИ ПОКРЕТ ЗА СРБИЈУ

The post ПРОМЕНЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ, ДРУШТВЕНЕ РЕФОРМЕ И САБОРНИ ПОКРЕТ appeared first on Први покрет за Србију.

Брзина промена у међународним односима последњих недеља многе је изненадила и узнемирила. Препирка Зеленског са Трампом и Венсом у Белој кући деловала је као земљотрес унутар евроатлантског блока.

Наш председник је оправдано иницирао продубљену расправу и нове одлуке о спољној политици у Савету за националну безбедност, Народној скупштини и Влади.

Никада није било лако савременицима да правилно и потпуно сагледају велике историјске промене. Ипак, сви који имају знање о међународној политици, а на срцу им је судбина Србије, требало би сада да дају свој допринос.

Србија је у 20. веку имала три страшна и погибељна судара са западним силама. У периоду после Првог и Другог светског рата, без обзира на револуције (током Првог у Русији, а током другог у Србији), Србија је заузела заслужено место у међународним оквирима – међу земљама победницама. То се није догодило једино после 1999. и то из два разлога: прво, јер је обојеном револуцијом 2000. Србија доведена у колонијални положај у односу на западне агресорске силе, и друго, јер тај, трећи сукоб још није завршен. Као у Другом светском рату, западне силе су прво удариле на Србију, а онда на Русију. И Русија је морала да победи, и тада и сада.

Покушај Бајденове администрације да покретањем рата у Украјини очува светску хегемонију САД био је потпуно нерационалан, очајнички и унапред осуђен на крах. Нови мултиполарни свет равноправних је већ настао и то се није могло променити. Лидери Новог света су наши стратешки партнери Русија и Кина, а његов весник била је Србија.

Шта је Нови свет? Свет утемељен на духовно-моралним вредностима, свет у коме човек није средство, него највиши циљ, што би рекао Путин, свет националног суверенитета и социјалне правде, што би рекао Милошевић, заједница заједничке судбине човечанства, што би рекао Си. Најважније је да је економија оваквог света далеко ефикаснија од либералне. Запад је своје богатство и моћ заснивао на обмани, насиљу и пљачки, док му је читав систем био и остао дефектан.

Србија није почетком 90-их каснила у разумевању светских промена. Напротив, она је у њима предњачила, остварујући демократски социјализам и залажући се за свет равноправних, што данас успешно спроводе Русија, Кина, БРИКС и светска већина, који су у свему претекли Запад. Србија је једино имала проблем што се нашла на путу западних агресивних империјалних планова и није хтела да без борбе дозволи цепање државе, уништење привреде, образовања, културе и социјалне правде.

Западне силе, на челу са САД, Немачком и Британијом и њиховом НАТО ратном машинеријом и у садејству са фашистичким и терористичким локалним групацијама, одгајеним у западном окриљу, разбиле су Југославију / Историјску Србију уз грађански рат, санкције и медијску сатанизацију Срба и њихових лидера, војно интервенисале у Републици Српској 1995. и СРЈ 1999, уз бројне људске жртве и огромна материјална разарања, пре свега инфраструктуре и цивилних објеката и трајну затрованост животне средине, злоупотребљавале УН и створиле илегални трибунал у Хагу за пресуђивање Србима и оправдавање својих злочина, и све то окончале „обојеном револуцијом“ 5. октобра 2000.

У периоду 2000-2012. на челу Србије је била марионетска власт, која је увела западне обавештајне структуре и системску корупцију у све поре српског друштва и помоћу њих уништила српску војску, привреду и банкарски систем и уместо њих створила нејаке колонијалне структуре, трајно уназадила образовање, здравство, науку, културу и информисање. У свим кључним државним структурама седели су у то време западни контролори и „саветници“, а највише их је било у министарству просвете! Последице су биле геноцидне.

Та марионетска гарнитура је, упркос снажној пропаганди, изгубила подршку осиромашеног, обесправљеног и десеткованог народа, па су западне силе прихватиле повратак на власт патриотских странака које су Србијом владале 90-их, а које су се у међувремену реформисале и постале спремне на сарадњу са Западом без предуслова. У периоду од 2012. до данас, Србија је успоставила стратешко партнерство са Русијом и Кином и ушла у процес интензивног привредног опоравка, уз значајан удео западних инвестиција, већинску робну размену са западним земљама, улазак у ЕУ као приоритет спољне политике и недирнуту инфраструктуру западног утицаја у земљи.

Ако Србија данас преиспитује своју спољну политику, неопходно је да се констатује да имамо и морални и правни основ да тражимо одговорност, обештећење и отклањање последица западне агресије из 90-их, укључујући поновно уједињење наших историјских територија.

Сем тога, у данашњем свету су доминантне постале Русија и Кина, наши историјски пријатељи и земље које свој вртоглави успон последњих деценија, дугују у великој мери нашем отпору западној агресији. Њихов морални, војно-политички и економски потенцијал нам гарантује стабилан развој уз постепено отклањање последица западне агресије. На том путу, било би веома важно, у најмању руку, потписати Споразум о пријатељству и сарадњи са Руском Федерацијом и укључити се у рад БРИКС у својству земље-партнера. Имајући у виду светске трендове, за Србију би било корисно укључивање и у тешње облике интеграције са овим земљама, као што су ШОС, ЕАЕС, Савезна држава Русије и Белорусије.

Напуштање од стране Трампове администрације политике активног мешања у унутрашње ствари свих земаља, уз укидање државних структура томе намењених (USAID, NED), као и одустајање од прокси рата против Русије, обавезује Србију, као једну од највећих жртава те политике, да изврши промене у својој политици и да у најмању руку, елиминише деловање од Запада зависних структура у самој Србији, јер оне, чак и без пуне подршке Вашингтона, представљају опасан деструктивни фактор, као што очигледно доказује њихово организовано деловање на претварању протеста у Србији у нову „обојену револуцију“.

Отежавајући фактор, али и катализатор у унутрашњем чишћењу Србије представља чињеница да су у водећим земљама ЕУ и Британији још увек на власти снаге потчињене глобалистичкој олигархији, које су спремне не само да наставе антируску и антисрпску политику, него и да се супротставе Трамповој администрацији, иако такав курс ЕУ не може бити дугог века.

И тако долазимо до неопходног минимума промена у српској политици – треба земљу очистити од западних субверзивних структура, али и системских елемената колонијалне и коруптивне зависности од непријатељских фактора. У пожељној сарадњи са (свим) развијеним земљама, Србија треба да свој државни и друштвени систем прилагођава тој сарадњи на начин како то чине суверене земље – Русија, Кина, Белорусија, а не на начин који нам непријатељске земље намећу као обавезу.

Дакле, сума сумарум, кључна и неодложна промена српске спољне политике, која отвара пут убрзаног развоја и неопходних унутрашњих реформи у сопственом, а не у туђем интересу, мора бити одлука о обустављању (до даљњег) процеса уласка у пуноправно чланство ЕУ и задржавању на статусу придруженог члана.

После тога биће могуће очистити Аугијеве штале западних субверзивних НВО и других структура, успоставити пуни суверенитет земље, самостално доносити одлуке о економском развоју, отворити процес отклањања последица западне агресије из 90-их, док ће евентуалне негативне економске последице такве одлуке (које су неизбежне, али их не треба прецењивати) бити могуће отклонити захваљујући растућем економском потенцијалу пријатељских земаља, пре свега Кине.

Улога будућег великог покрета за Србију у том процесу ће бити веома важна, јер ће допринети саборном демократском легитимитету, неопходном унутрашњем дијалогу, па чак и стабилизацији и очувању интегративних процеса на Балкану којег дестабилизују политичке конвулзије ЕУ.

[РТ БАЛКАН]

The post Владимир Кршљанин: О променама у спољној политици Србије appeared first on Први покрет за Србију.

Крах Запада

Ових дана је срушен западни концепт који је неколико генерација америчких и европских, али и део српских политичара и интелектуалаца сматрало за неприкосновен. Малигни систем агресивног и коруптивног наметања америчког система и „америчке демократије“ читавом свету, наравно у циљу неоколонијалне светске хегемоније по систему „завади па владај“, развијао се од завршетка Другог светског рата, а метастазирао је после пада СССР. Једна од највећих жртава тог последњег периода били су српски народ и Југославија, односно Историјска Србија.

Трампово обустављање рада и раскринкавање прљавих послова организације Јуесејд, без обзира да ли ће се рад агенције касније наставити у измењеном облику, заједно са гашењем других неолибералних друштвених перверзија, за све разумне људе у свету значи дефинитивни крах Запада, тачније западне олигархије, као највећег историјског чудовишта и малигне израслине на телу човечанства. Америка темељно мења концепт. Она и даље жели да буде најјача, најбогатија и најутицајнија, али се одриче покушаја да управља целим светом и да свима намеће свој систем. То се показало као немогуће и – сувише скупо.

Тиме су фактички поништени и темељи политике вођене последњих деценија према Србима, па самим тим отпадају сви разлози и изговори да се тој политици прилагођавамо, чак и у случају да Европска унија покуша да је настави.

Водећи принцип западне олигархије – „завади па владај“, на тај пиједестал је уздигао Јулијан Апостат. Дакле, западна олигархија је вековима светом владала на принципима супротним хришћанству, а самим тим и хуманизму. Њена моћ и богатство били су засновани на злочину, ратовима, масовној злоупотреби и уништавању људи.

Крај Јуесејда и крах Запада нас обавезује да променимо своју спољну политику и почнемо да систематски искорењујемо утицај антицивилизације, који је деценијама усађиван у свест људи.

Нови свет

Нови свет, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија, темељи се на духовно-моралним вредностима православља и конфучијанства. То је свет у којем су људски живот, људско достојанство и људска заједница неприкосновени. Свет љубави, стваралаштва, правде, солидарности и милосрђа.

Тај свет, то се јасно види и у Русији и у Кини, има снажне, духовно утемељене и на историјском искуству засноване, димензије социјалне правде. Социјалистичка достигнућа Русије и Кине, која су у двадесетом веку била највеће надахнуће човечанства, тек данас у целом свету тријумфују, јер су ослобођена димензија насиља и друштвеног конфликта, које им је улио Запад. Економија заснована на социјалној хармонији и правди, показала се далеко продуктивнијом и ефикаснијом од западне, засноване на насиљу и злоупотреби човека.

Овај тријумф Русије и Кине природно се наставља на њихово раније највеће историјско достигнуће – Велику Победу над фашизмом и даје нову снагу на њој заснованом систему међународног права и међународних односа. НАТО није успео да победи Србију, а сада трпи пораз од Русије. БРИКС, ШОС и друге организације, као и уз њих трајно формирана светска већина представљају гаранта обнове и новог живота Организације Уједињених нација.

Апсолутно сви, без иједног изузетка – историјски, политички, економски, безбедносни, духовни, културни и морални разлози нас упућују на најтешње облике савезништва са Русијом и Кином и за укључење у рад БРИКС. То је и једини пут за исправљање историјских неправди које нам је нанео Запад, као и за стабилизацију, зближавање и просперитет на Балкану, а тиме и у читавој Европи.

Саборна демократија

Велика слабост западне демократије, која је и омогућила њене бројне злоупотребе и системску корумпираност, јесте њена конфликтна природа, која јој је усађена управо зато да би њоме иза кулиса стално владала олигархија.

Нашој духовности и традицији далеко је ближи саборни принцип, који подразумева усаглашавање ставова, интереса и потреба, на начин који ће свима гарантовати слободу, равноправност и братство.

Више нема потребе, а ни оправдања да своје интересе прилагођавамо туђим интересима и уценама, што угрожава и сам опстанак Србије. Нови свет је свет равноправних и у њему ћемо имати почасно место.

Саборни принцип је и данас близак и даје наду свима којима је Србија на првом месту, без обзира на којој се страни барикаде тренутно налазе.

Будућност Србије ће определити саборни покрет за Србију, а не сукобљене партије, похлепне групе и стране агенције.

Србија ће бити слободна и уједињена, у братству са Русијом, у заједничкој будућности са Кином, у чланству БРИКС и у сарадњи са свима.

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Слободна Србија, данас и сутра appeared first on Први покрет за Србију.

Ослобођење и уједињење – било је главно гесло и главни стратешки циљ српске политике у 19. веку. У драматичном и трагичном 20. веку, тај циљ је уз незамисливо велике жртве најпре остварен, а затим је његово остварење поништено – у три ужасна рата која су западне силе водиле против Србије.

Ослобођење и уједињење је тако поново постало главни стратешки циљ српске политике – у 21. веку. 21. век је донео окончање светске хегемоније агресивне западне олигархије и почетак нове, хуманистичке епохе у људској историји – Новог света. Нови свет – заједницу равноправних, хуманистички светски поредак, предводе стратешки савезници Србије – Русија и Кина. Потпуно ослобођење и уједињење Србије и српског народа, могуће је само уз помоћ наших стратешких савезника.

Савремена Србија је имала три фазе: најпре фазу своје историјске и духовне обнове, праћену херојском одбраном од западне агресије; затим фазу потирања суверенитета и западне доминације, и најзад, фазу обнове суверенитета, уз успостављање стратешког савезништва са Русијом и Кином и економски развој и напредак. Та фаза још није завршена и морамо обезбедити да се она настави до потпуног остваривања главног стратешког циља – ослобођења и уједињења – и до достизања високе економске и духовне развијености.

У овом тренутку, на политичком, економском, духовном, безбедносном и информационом пољу у Србији се сукобљавају стваралачки Нови свет и очајнички рушилачки пориви криминалне западне закулисе, која је већ поражена.

Огромна већина народа је за стваралачки Нови свет и она треба да изгради свој стваралачки механизам, свој Покрет за Србију, као оличење народног јединства и саборне демократије.

Србија ће тако успети да одоли свим будућим искушењима, а пре свега оном најтежем, којем смо већ изложени – рушилачком сејању хаоса, које је спремно да за рушење Србије злоупотреби свако оправдано незадовољство и сваку несрећу.

Народ зна да ће Србија бити јача ако је градимо, а не ако је рушимо. Србија – слободна и уједињена, у загрљају са пријатељима, а не у канџама непријатеља, Србија љубави и слоге, а не мржње и хаоса. Просвећена и високоморална, демократска и развијена.

Живела Србија!

Београд, 23. 1. 2025.

The post Владимир Кршљанин: Саборна демократија appeared first on Први покрет за Србију.

НИС је нова мета НАТО агресије.

Извор зла и корупције је западна „демократија“.

          У Србији су у току две офанзиве против корупције. Једну је најавио председник Вучић, а другу већ неко време воде групе студената, организоване по западним приручницима. Сви бисмо волели да офанзиве са таквим циљем буду успешне и да у Србији буде много мање корупције. Али то неће бити лако. Зашто? Зато што је занемарен главни извор корупције.

          Корупција постоји у свим земљама и временима. И готово свуда, власти и друштвене снаге се против ње боре. Са мање или више успеха. Али само су групе земаља које предводе Вашингтон и Брисел („евроатлантске интеграције“) прогласиле крупцију за врхунски принцип својих друштава и – главни критеријум (своје лажне) демократије! Наиме, Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле све сфере друштвеног живота, буду корумпиране од стране Запада. И зато Закон о страним агентима може да постоји у САД од 1938, а ако неко други покуша да усвоји исти такав закон, или још горе, да забрани корупцију са Запада, добиће – обојену револуцију.

          Ето тако поступају државе које су изазвале два светска рата, огроман број локалних и регионалних ратова и колонијалних поробљавања, и које су одговорне за 99% свих убистава у историји света. И тај свој крвави пир настављају и данас, у Украјини и на Блиском Истоку.

          Милионе Срба су у два светска рата убили Немци и њихове слуге, али ни „западни савезници“ према нама нису били бољи. После албанске голготе су нам помогли тек када је руски цар запретио да ће напустити рат ако нам не помогну. А у „савезничком“ ускршњем бомбардовању Београда 1944. је погинуло више људи него 6. априла три године раније. Черчил и Труман су увукли Југославију у савезништво са НАТО, да би је затим тај НАТО са својим неонацистичким и терористичким трабантима годинама најсуровије разбијао и на крају на њу извршио отворену војну агресију, а АП Косово и Метохија до данас држи под окупацијом кршећи Резолуцију 1244 СБ УН.

          Зар неко мисли да може постати пријатељ са убицом сопствене деце? Извор светског зла и системске корупције који вам је убио децу, никад вам неће веровати. Напротив, настојаће да вас уништи јер у вама види потенцијалну опасност, ма колико се ви трудили да га одобровољите.

          Србија данас води према Западу политику балансирања и незамерања из три разлога: прво, она је окружена евроатлантским структурама, чије су нам чланице традиционално најјачи економски партнери и у њима имамо велику дијаспору, друго, садашња ситуација у нашем делу света је веома експлозивна, и треће  – не најмање важно, већина грађана и политичких субјеката тежи таквој политици, како због искуства СФРЈ, тако и због вишедеценијске изложености западној пропаганди.

          Политичке снаге које су победиле на изборима 2012. и са власти уклониле западне марионете инсталиране петооктобарским пучем – обојеном револуцијом, из наведених разлога су само делимично оствариле очекивања својих бирача. Склапањем стратешког партнерства са Русијом и Кином и успоном сарадње са њима у свим областима, упркос западним притисцима, као и учешћем на самиту БРИКС у Казању, Србија је направила велики искорак и створила чврсту основу за обнову свог суверенитета и за исправљање неправди створених НАТО агресијом и обојеном револуцијом.

          Због свог конструктивног односа према НАТО – партнеру који то не заслужује, Србија доживљава нове покушаје обојене револуције, а сада се на то надовезао и нови агресивни акт од стране Вашингтона – увођење санкција српској компанији НИС. Екипа Клинтон-Бајден до последњег даха пуца на Србију. Али ту муку треба решити мирно, у договору са Русијом, не осврћући се на захтеве америчких лажова. А оног дана када те нелегалне санкције буду уведене, треба замрзнути примену Споразума о стратешкој сарадњи у области енергетике, потписаног пре само три месеца у Вашингтону.

          Овај чин агресије нам мора бити последња опомена да је истекло време покушаја да се конструктивним односом према агресору избегну ризици и развија сарадња. У односима са НАТО, САД и ЕУ се коначно морају повући црвене линије везане за Косово и Метохију, Републику Српску, извоз корумпиране демократије. Као минимум, Србија треба да прихвати статус државе-партнера БРИКС, да се ограничи на придружено чланство у ЕУ, да односе са НАТО сведе на обавезе из Дејтона и Резолуције 1244, и, што је најважније, да склопи обавезујући Споразум о пријатељству и сарадњи са Русијом, својим најважнијим историјским савезником.

          Србија не треба да буде монета за поткусуривање тонуће Евро-Атлантиде, већ како је сва историја обавезује, важан слободни и демократски чинилац Новог, праведнијег света.

          Изађимо паметнији и сложнији из овог, за свет драматичног периода. Памтимо, спомињимо и угледајмо се на оне који су своје животе уградили у слободну Србију. Нека нови велики народни покрет донесе и велику политику, онакву каква она једино може бити – засновану на великим принципима. Нека су нам срећни нова 2025. од рођења Христовог и Божић!

Христос се роди!

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Ускршње бомбардовање и божићне санкције appeared first on Први покрет за Србију.

Пре четврт века, 29. априла 1999, на протестном скупу у САНУ говорио је наш велики философ, родољуб и борац за социјалну правду, академик Михаило Марковић. Цитираћемо овде неколико краћих одељака из његовог излагања, и да бисмо показали да је Србија била потпуно свесна историјских димензија своје одбране од НАТО агресије, али и да бисмо се ослонили на његове кристално јасне закључке у анализи садашњих прилика.

„Ова НАТО агресија неће само нама, Југославији и Србији, нанети материјалне штете. Она ће имати једну неочекивану последицу, а то је духовна смрт НАТО цивилизације. Једна цивилизација без духовне културе – пре или после умире. А оно што чини духовну културу јесу универзалне људске вредности, етичка начела.“

Данас је светска већина окренула леђа НАТО. САД и ЕУ више ником у свету нису привлачни, а њихова болест и њихово очајање покренули су рат против Русије, по форми готово исти као рат против Србије, само пресудан за опстанак читавог човечанства.

А Михаилови закључци нису (само) закључци великог српског мислиоца, већ и интелектуалног „инсајдера“. Михаило је био неколико деценија један од водећих прогресивних стваралаца у оквиру западне цивилизације, док се још није сасвим редуковала на своју антиљудску, НАТО димензију, и уважени предавач на водећим западним, посебно америчким универзитетима.

„Пуна је истина данашње ситуације да влада светска диктатура. Њој измиче само неколико највећих и најмоћнијих држава на свету као што су Кина, Индија и Русија. Сведоци смо кукавичког ћутања готове целе Европе. Грађани немају моћи да спрече своје владе да буду сервилни послушници.“

Европа опет и кукавички ћути и саучествује у злочину од којег има само штете, у новом европском рату. Али на нашем искуству су много научиле пре свега Русија и Кина, и оне данас (заједно са Индијом) предводе светску већину, али и светску цивилизацију, из које ће „НАТО цивилизација“ ускоро бити одстрањена и неутралисана, као малигно ткиво.

У том тријумфу цивилизације, за Србију је резервисано почасно место. Не смемо га изгубити бесмисленим заигравањем са злочинцима, којих се сви гнушају. Ако ико има и право и обавезу да се законски огради од НАТО утицаја, онда је то Србија, као највећа жртва НАТО злочина. Покушаји компромиса и сарадње са НАТО лешином, уз позивање на прагматизам и „окруженост“, могу се толерисати само као краткотрајна куповина времена. Јер они су и смртно опасни (тај монструм је неспособан за сарадњу) и директно супротни и интересима Србије и српског народа, и моралним начелима и глобалном устанку против светске диктатуре.

„Хитлер у Гебелс су владали медијима само у својој земљи. Глобалисти то чине у целом свету.“

Карактеристична црта вишевековне хегемоније Запада увек је била (зло)употреба човека, за коју је неопходна манипулација свешћу. Савремене медијске технологије омогућиле су манипулације читавим народима и друштвеним групама, што западна олигархија без зазора чини нон-стоп. У агресији коју ми трпимо, застрашујући су примери манипулација хрватским, албанским, украјинским народом.

„На делу је насиље без икаквих скрупула, без ограничавања. Стално се врше припреме за рат, производе се огромне количине оружја, оне се натурају државама и оне морају да га купују.“

Духовно умрла „НАТО цивилизација“ довела је човечанство на ивицу нестанка. Умирући Запад не може да победи, али његова агонија је опасна. Ипак, морамо веровати и деловати тако да Нови свет – светска већина, предвођена Русијом и Кином, успешно оконча неутрализацију НАТО метастазе.

„Правила којима се данас управља у НАТО цивилизацији имају супротан карактер од етичког. (…) То је својеврстан нихилизам и он има потпуно аморални карактер.“

На „црној листи“ НАТО одавно су Русија, Кина, Србија, православна вера, конфучијанска философија, социјална правда… У најновије време на тај списак су додате духовно-моралне вредности, људска заједница, породица, па и сам – човек! ЛГБТ+, воук, трансхуманизам и друге негације људског идентитета су довољан разлог да западна олигархија буде потпуно и заувек ликвидирана, као малигна дегенерација. Као потпуна негација људскости, њени припадници н не могу бити третирани као људска бића.

„Да закључим. Универзалне, моралне вредности су средиште једне духовне културе. А култура је неопходан услов једне материјалне цивилизације. Кад је морал уништен, цела култура доживљава слом. Данас НАТО цивилизација почива само на материјалним постигнућима; она је лишена било какве истинске културе. Дакле, она је осуђена на смрт.“

Шта ми да закључимо данас? Србији недостаје и животно јој је потребна политика, заснована на нашем историјском искуству и достигнућима, а чије би основне одреднице биле: духовно и државно јединство са Русијом (и Кином, БРИКС и Новим, слободним светом) и раскид са (духовно мртвом злочиначком) НАТО заједницом, у коју спада и ЕУ.

Формула нашег опстанка и наше будућности је: да БРИКС, не НАТО!

[РТ БАЛКАН]

The post Владимир Кршљанин: Глобална НАТО агресија и ми appeared first on Први покрет за Србију.

Бар нас мало старије, у породици и школи су учили да смо ми Срби као народ опстали захваљујући свом слободарском духу и отпору свим завојевачима. Они који су „љубили ланце“, „уважавали реалност“ и „чували мир по сваку цену“, данас су можда и срећнији од нас, само што – нису Срби! Кажу да некадашњих Срба у Турској има више него нас овде. Познато је да су највеће усташе баш донедавни херцеговачки Срби. Има их чак и међу прецима Хашима Тачија и ко зна где све.

          Е, ту врсту „реалности“ и поштовања према злочинцима, Запад нам (али и целом свету) намеће већ вековима. Заједно са представом „да су све велике силе исте“, да су агресија и колонизација природне тежње свих који су велики и моћни. И да су ланци – светиња. Зато данас, када смо закорачили у Нови свет коме смо и сами много допринели, у Србији влада свеопшти страх – ни власти, ни патриотска опозиција се не усуђују да кажу да нам место није у додворавању умирућем Западу, који нам је нанео сва зла која се могу замислити, ни у његовим неоколонијаним „интеграцијама“, него у – слободном свету, БРИКС-у, савезништву са руском браћом и кинеским пријатељима.

          Списак западних зала не може бити ни дужи ни страшнији, а оно што ћемо навести свакако није потпун списак.

Када је јеретички Запад у крсташком походу освојио Константинопољ и сломио снагу Ромејског царства, Србија Светог Саве и Цара Душана је узела на себе терет Царства и судбине православног Балкана. Затим су се на Западу дивили нашем отпору Османским завојевачима, али нам нису помогли. Када су се, бранећи себе, и појављивали на Балкану, нудили су нам или унију или службу својим државама, а православље и балканско јединство су се трудили да затру. Ипак, семе Ромејског и Душановог царства, пренело се на бескрајни Трећи Рим.

Веровали смо вековима да је тај духовни пелцер супериоран и да мора да победи, због своје доброте и правде, да људски живот, достојанство и заједница морају бити неприкосновени. Данас се види да су наши преци, а и ми који смо се недавно борили, били у праву.

Своју вечиту епску слободу мајушна српска Црна Гора је ослонила на Русију. На Русију се ослањао и Српски устанак, када је после пет векова вратио у живот Српску државу. Страх Запада од Бога, правде и православља се умножио, постао паничан и траје до данас. У продужетку Кримског рата убијен је Кнез Михаило Обреновић јер се дрзнуо да у сарадњи са Русијом ради на стварању Балканског савеза. На престо је доведен његов рођак Милан, који је Србију потчинио Аустроугарској и плановима Запада да се Балкан претвори у „буре барута“.

Балкански савез је ипак створен, уз помоћ Русије, под Карађорђевићима 1912. и за неколико месеци је цео православни Балкан био слободан. Тада почиње најстрашнија одмазда која траје читав век и у којој постепено улогу џелата, окупатора и колонизатора од Германа преузимају Англосаксонци:

• Бугарско-српски рат;
• Први светски рат у коме гине пола Србије и гаси се Руска Империја;
• Стварање Југославије, па затим убиство Краља Александра и њено черечење;
• Други светски рат са најстрашнијим геноцидом Срба и Руса, у коме Руси и Срби ипак побеђују, али Броз издаје Србе, и уз привидну неутралност, везује земљу за Англосаксонце и НАТО, отварајући тако врата за трећу српску голготу у ХХ веку;
• Друга и Трећа Југославија уништене су крајем ХХ и почетком ХХI века у првој фази рата против Срба и Руса најпре хибридном, а онда и класичном агресијом САД и НАТО, а обновљена српска држава, сви њени народни, државни и војни прваци и њен вођа Слободан Милошевић егземпларно су послати на хашко судилиште НАТО пакта, где су скоро сви осуђени на најтеже казне, а сам Милошевић је убијен;
• Република Српска Крајина је етнички очишћена од Срба и укинута, а БиХ са Републиком Српском у свом саставу и КиМ се налазе под делимичном или потпуном окупацијом НАТО, под чијим се окриљем спроводи систематска антисрпска политика.

У исто време, у последња два века, наши односи са Русијом имају најснажнију и најмасовнију духовну основу, али су на државном плану пуни противречности, па и апсурда. Најразвијенији су у време Броза, који је Југославију и Србију стратешки везао за НАТО и који је основао концлогоре за русофиле! Најспремнији на потпуно савезништво, па чак и државну интеграцију, коју је једино он у читавој историји и формално иницирао, био је Слободан Милошевић, и то у време када је Русија била полуколонија пред банкротом, којој је претио распад. Првих девет месеци Путинове власти поклопиле су се са последњих девет месеци Милошевићеве, али то није било довољно.

Србија је 2012. почела да се извлачи из неоколонијалног ропства. Направљени су кораци од седам миља у јачању односа са Русијом (и Кином). Али, утисак је као да власти у Београду још нису одлучиле да ли ће им главни узор у спољној политици бити Броз или Милошевић. Логора додуше нема, али су односи са НАТО и ЕУ хипертрофирани.

Свима је јасно да Србија, којој су одузети територије, становништво и економски суверенитет, све то може да поврати, односно постигне своје ослобођење и уједињење једино уз помоћ Русије, али ако Србија истовремено настоји да „побољшава“ односе са западним силама, онда то неће бити могуће.

Русија данас води, суштински исту као ми 90-их, наметнуту битку коју је у очајању покренуо уједињени Запад, битку за свој опстанак и за опстанак човечанства. Ми смо успели да останемо непоражени, а Русија ће да победи. И то је разлог више да се Србија за Русију што пре отворено веже. И владајуће и друге патриотске политичке снаге треба да се уједине у тежњи за ослобођењем и уједињењем, уз суштинску промену спољне политике, напуштање зависности од непријатељских сила и самоубиствене тежње за „интеграцијом“ са њима, и ступање, у савезништву са Русијом и Кином у Нови свет, односно у савезе слободних и независних земаља као што су БРИКС, ШОС и други.

На том путу, за Србијом ће, једна по једна, кренути све балканске земље. И тиме ће бити обновљен Балкански савез и окончано ослобођење Балкана, насилно, од стране западних сила, прекинуто давне и славне 1912. године.

Владимир Кршљанин

The post Перспективе Балкана appeared first on Први покрет за Србију.

Од утемељења свог православног идентитета Срби и Руси су били најтешње повезани. Велику улогу у томе имао је Свети Сава. До 18-19. века и књижевни језик нам је био исти. Можемо слободно рећи да се ради о истом народу који је имао две паралелне и узајамно испреплетане државне историје, али који је, упркос малигном западном утицају, очувао братска осећања.

          И у Другом светском рату и данас, антиљудска западна машинерија је ударила најпре на Србе, а потом на Русе. Али Руси су уништили злочиначку машинерију и победу смо заједно славили. Руси ће сигурно и данас победити, јер је Запад у рат против Русије ступио у очајању зато што је већ настао Нови свет, у коме нема места за западну хегемонију, ратове и злочине. Уз Русију, носиоци Новог света су Кина, БРИКС и светска већина, а својом борбом за слободу и правду, Србија је била весник Новог света.

          Одступање од принципа, а наши принципи су наше темељне духовно-моралне вредности, да би се сачували мир и добробит народа, могуће је само привремено и на кратко. Дуготрајно одступање је увек контрапродуктивно, јер ће га западни злочинци схватити као слабост и злоупотребити. А број Срба који напуштају Косово и Метохију већ се може поредити са ефектима рата.

          Оно што је Тројни пакт био уочи и за време Другог светског рата, то је НАТО пакт данас – непријатељ човечанства који мора бити побеђен.

          Ми треба и даље да тежимо равноправној сарадњи са свима, али морамо бити свесни да пошто је 90-их отворено против нас ратовао, олигархијски Запад ће увек тежити да нас уништи или бар потчини – све док сам не буде поражен. Зато се данас западне инвестиције плаћају пристајањем на резултате агресије и колонизацијом. Срећом, наши стратешки партнери и савезници Русија и Кина су данас и војно-политички и економски моћнији од Запада. Они предводе Нови свет. А наша настојања да унапредимо односе са Западом, по правилу су праћена уценама, а често и губицима суверенитета, територије, па и људских живота.

          Формула „Русија је прекршила међународно право, али јој нећемо увести санкције“ као Соломонско решење, тек када се прелије у истину и правду – да брат стане уз брата, доказаће своју величину. А већ је време да се то догоди.

          Виктор Орбан је објавио да се НАТО пакт спрема да пошаље трупе у Украјину, што значи да опасна ескалација прети свету. У таквој ескалацији Запад нема никакве шансе, јер су сва преимућства на страни Русије и светске већине: војно-политичка, економска, морална, демографска. Запад не може да победи, али може да изазове нуклеарни рат, односно уништење човечанства. Ипак, надамо се и верујемо да ће духовно-моралне вредности слободног света довести до ослободилачких процеса и на Западу.

          Неумољиви успон ослободилачке антинатовске светске коалиције неће довести Србију у ситуацију из 27. марта и 6. априла 1941, јер су Срби свој део овог рата одавно окончали и Русија (и Кина) неће дозволити нову фазу рата против Срба. То је сигурно и одавно је познато.

          Исправно је желети равноправну сарадњу са свима, али не по сваку цену! Најбољи пример за то је Вијетнам – земља која је у савремено доба водила најдужи и најтежи рат против западних сила, и која је, уз помоћ Русије, победила. Данас Вијетнам има врло развијену, пре свега економску сарадњу са САД, али није прихватио ни један облик политичких наметања или условљавања.

          Није исправно и мудро, него је штетно и погубно, одржавати вештачку равнотежу у односима са пријатељима и непријатељима!

          Русија није „једна од великих сила“, које су све опасне по мале земље, већ је наша и братска земља којој дугујемо своју државност и слободу, и која је и данас спремна да нас заштити од свих претњи и уцена. И више од тога, Русија је поводом 25 година од НАТО агресије на нашу земљу, објавила да њене нормализације односа са Западом не може бити без решења српског питања.

          После агресије 1999, а с обзиром да НАТО није променио свој однос према Србима, Косову и Метохији и другим за нас виталним питањима, свака сарадња са НАТО изван резолуција СБ 1031 и 1244 је по нас штетна, а сваки уплив НАТО на унутрашње прилике у Србији и свака НАТО пропаганда морају бити забрањени и третирани као кривично дело.

          У садашњем драматичном, али одлучујућем процесу консолидације Новог света, са сигурним исходом, Србија треба да се отворено стави на страну Русије и светске већине. Што пре то учини, биће сигурнија и имаће веће користи.

          То треба да буде праћено систематским и обновитељским процесом чишћења друштвених односа и државних институција од малигних наслага „новог НАТО фашизма“. Нови свет и нова, слободна и уједињена Србија биће инспирација и сигуран дом за све који су жељни људског достојанства, љубави, милосрђа, економског, научног и културног развоја, демократије и социјалне правде, срећнијих и бројнијих нових генерација.

Владимир Кршљанин

[ПОЛИТИКА]

The post Окренути се Русији значи окренути се Србији appeared first on Први покрет за Србију.

Опасна светска мањина, предвођена бандом из Вашингтона безуспешно покушава да очува глобалну гангстерску доминацију.

Светска већина им упорно и непоколебљиво пружа шансу да одустану од криминала и (п)остану равноправни и уважени члан(ови) светске заједнице и један од полова у праведном мултиполарном систему.

А они неће, па неће.

Ваљда не могу да верују да неће бити кажњени (а знају да су заслужили најстрашнију казну коју је ико икада добио) – јер да су они на месту светске већине, они би своје противнике уништили без милости…

А и делује уверљиво то да на разумна решења не пристаје банда чији је номинални шеф деда Џо, бескрајно корумпирани дементни старац, са тешкоћама у говору и кретању. Нико заправо и не верује да он о било чему одлучује, али ако већ треба водити светски, макар и хибридни рат, некако је са тим у складу да неко такав буде, макар симболично, шеф банде, односно Председник САД – до јуче најмоћније државе на свету. Потенцијали демонократије су бескрајни…

Деда Џо је сазвао у Вашингтону „самит“ НАТО – војног крила банде, у част 75 година од његовог оснивања. Првих 50 година НАТО каубоји су прославили на истом месту док су бомбардовали Србе, што је деда Џо, тада нешто млађи и нашто луциднији, али не мање корумпиран, на све стране са одушевљењем промовисао. Сада дедин НАТО бомбардује Русе и само је питање времена када ће престати да постоје и деда и НАТО.

На чапраз диван код деда Џоа су дошли нелегитмни шефови Немачке и Француске, којима је већ њихов народ рекао да немају право да жртвују привреду и грађане ЕУ ради продужења живота смртно болесној вашингтонској банди. Дошао је и на превару израелским новцем излобирани новопечени британски премијер. Ту је био и низ послушних и безличних „европских лидера“, али и пар оних који безуспешно покушавају да у смртно болесни НАТО унесу мало здравља и разума – Орбан и Ердоган. Ту је наравно био и Зеленски – глумац који глуми најстрашнију улогу у светској историји – председника државе, који уз ослонац на локалне нацисте жртвује своју државу и милионе грађана, као средство рата вешингтонске банде против Русије, и то председника кога НАТО лидери тапшу по раменима и обмањују, иако му је истекао мандат.

Сви заједно су дали часну реч (да ли ико на свету верује у њихову реч?) да ће „Украјину“ примити у НАТО, једног лепог дана, а дотле ће је снабдевати оружјем, наравно не бесплатно, како би изгинуло што више „Украјинаца“ и Руса, а америчка војна индустрија радила пуном паром. А Зеленског су лепо и убедљиво замолили да јавно не изражава незадовољство.

Дакле демонократски НАТО са демократски ћопавим шефовима кључних држава, наставља свој лудачки и унапред изгубљени рат. И чини му се да обавља добар посао – јер гине много људи, а то је у демонократији вековима био сигуран доказ успешности.

Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити банду из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану. И то ће бити крај банде и њиховог НАТО. И крај гангстерске демонократије. И сви који одлуче да уживају у Новом свету настојаће да докажу да немају ништа са таквим НАТО, па ни са таквом ЕУ.

На другој страни – успешне посете Путина Северној Кореји и Вијетнаму, самит Шангајске организације за сарадњу у Астани, на којем је прва чисто европска земља – Белорусија, примљена у пуноправно чланство (па су одмах затим у Белорусији започели белоруско-кинески војни маневри), успешна посета Модија Москви и загрљаји са Путином (и Моди је, после Сија, одликован Орденом Светог Андреја Првозваног), Х парламентарни форум БРИКС у Санкт Петербургу, показују да је светска већина у незаустављивој и убрзаној експанзији.

Крајње је време за крупне промене у политици Србије, и спољној и унутрашњој. А и за чишћење јавне и медијске сцене од западне пропаганде.

Србија треба да се „одвеже од мртваца“ и храбрије определи за Нови свет, чијем је настанку и сама значано допринела. Изласком из ЕУ/НАТО загрљаја и званичним окретањем ка БРИКС, Србија неће нимало ослабити своју независност и суверенитет, него напротив. Зависност од бандита није никада никоме донела добро.

Тада ћемо открити и просту чињеницу да наш економски развој не мора уопште да зависи од интереса страних инвеститора, па ни од страних инвестиција уопште. У заиста економски успешним земљама, стране инвестиције су само допунски развојни фактор, а примарни фактор развоја морају бити домаће. То је наравно (нео)колонијама забрањено, па је већ својих првих дана, 2012. године, нова власт на јавни захтев америчке амбасаде, одустала од амандмана на закон, којим се Народној банци даје право на примарну емисију.

Али, свет се много променио већ 2014. Тада смо успели да међу првима сагледамо кризу Запада и успон Русије и Кине. Велике, још веће промене се дешавају данас. Демонократија, зли дух Запада је метастазирала и сада се руши. Нови свет тријумфује. Сада не бисмо смели да изгубимо свој слободарски дух и своју далековидост.

Владимир Кршљанин

The post Урушавање демонократије appeared first on Први покрет за Србију.

Појмови: национални суверенитет и социјална правда представљају гесло Међународног комитета „Слободан Милошевић“, као основни принципи делатности Слободана Милошевића, односно Србије у његово време.

Зашто је Србија била 1990-их главна мета и жртва западне агресије? Зато што су хтели да униште хуманистичке духовно-моралне принципе слободног света и – њихове носиоце. Стога су им се на путу нашле, и зато су покренули рат, најпре против Историјске Србије, односно Југославије, а затим против Историјске Русије, односно СССР. И да поновимо: Србија рат није изгубила, а Русија ће да победи.

Србија није изгубила рат и зато јер је на свом челу имала Слободана – новог Лазара, који је обновио српски национални понос и традицију и који је положио живот за спас Србије и за Косовски завет. Угледајући се на Србију и храбро бранећи своје духовно-моралне вредности, а у политичком смислу принципе националног суверенитета и социјалне правде, Русија и Кина су створиле Нови свет, који карактеришу нови појмови и нови односи: правдени мултиполарни систем, заједничка будућност човечанства, светска већина, БРИКС, ШОС, Велика Евроазија…

Слободан је срушен са власти огромном координираном хибридном офанзивом западног новца, западних тајних служби, западних медија и западне пете колоне, која се сручила на земљу исцрпљену десетогодишњим отпором колективном Западу. Разбијању земље, пљачкашкој приватизацији и колонизацији Србија на челу са Слободаном је пружила отпор, тиме охрабрила Русију и Кину, али и многе земље светске већине и тиме заслужила истакнуто место у Новом свету.

Хибридна офанзива Запада била је праћена и агресијом на свест људи, агресивним испирањем мозгова и уценама. Слободан је оптуживан за комунизам, аутократију, екстремни српски национализам, издају српских националних интереса, корупцију, кочење тржишних реформи, одустајање од социјализма – практично за све што су се западни пропагандисти могли надати да ће изазавати било чије незадовољство, не обазирући се на то да су оптужбе биле лажне, неправедне, па чак и контрадикторне. А подршка Русије и Кине у то време била је преслаба да спречи „обојену револуцију“ и колонизацију земље.

Данас Србија све сигурније корача ка обнови свог суверенитета, стазом развоја и напретка, сигурно ослоњена на своју традицију и стратешко партнерство са Русијом и Кином. Ипак, „црни Видовдан“ 2001. – противуставно изручење Слободана НАТО трибуналу у Хагу и његово убиство у хашком казамату 11. марта 2006. опомињу нашу савест, али и осветљавају пут слободе, јасно показујући којих све окова и заблуда морамо да се ослободимо на путу слободе и националног процвата:

1. Социјална правда је исконска људска тежња, оснажена Христовим заповестима и цивилизацијско достигнуће најмоћнијих земаља, какве су данас Русија и Кина. Пећински антикомунизам и антисоцијализам, употребљени за колонизацију Источне Европе и рушење Слободана, показали су се као полуга апсурда и лажи у рукама најбескрупулознијих очајника на челу западне олигархије.

2. Хашки трибунал је највећа западна злоупотреба УН, политички антисрпски квазисуд основан кршењем Повеље УН. Слобода и суверенитет Србије су неспојиви са прихватањем злочиначких „пресуда“ ове институције. Србија мора од СБ УН да захтева поништавање свих пресуда трибунала и кажњавање одговорних за његове злочине.

3. Западна агресија је разбила Историјску Србију (Југославију), скривила мноштво ратних злочина и злочина против човечности, створила огромну ратну штету и фактички држи под окупацијом Босну и Херцеговину и Косово и Метохију уз кршење Резолуција 1031 и 1244. Не може бити ни „пријатељских односа“, па ни нормалне сарадње са државама које су учествовале у тим злочинима, бар док не осуде своје антисрпске поступке и политику и не прихвате да сносе њихове последице. Поводом 25 година од НАТО агресије Русија је обзнанила да је решавање српског питања један од услова за нормализацију односа са западним силама на глобалном нивоу. Злочин агресије је најтежи од свих злочина и нико нема право да га „опрости“.

4. Хероји и ветерани борбе за слободу, браниоци Отаџбине са оружјем у рукама или без, а посебно они који су пали у тој борби, на челу са Слободаном, који је био председник и врховни командант, морају уживати све почасти које једна слободна и поносна држава може да им пружи. Мора се укинути и заувек променити пракса марионетских власти које су хероје и ветеране одстраниле од друштвеног утицаја, пензионисале или отпуштале, маргинализовале, па чак и прогониле. Пример и искуство бораца за слободу мора да васпитава и надахњује омладину, снажи народ и државу.

У Новом свету, који предводе Русија и Кина, а чији је иницијатор била Србија, стварају се услови за равноправност и историјску правду за све народе. У Новом свету неће бити агресије и ратова, испирања мозга и уцена, субверзије и тероризма, политичких трибунала… Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа, али ће и историјска правда у свету бити снажније и потпуније успостављена.

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Окови и заблуде којих се морамо ослободити appeared first on Први покрет за Србију.

Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост је одолела најтежим историјским искушењима и сачувала се до данас. Због те њихове блискости, а то значи и сличности, и однос Запада према њима је исти – изразито негативан. Од времена велике шизме и крсташког освајања Константинопоља, па све до данас, главне мете западног рата против православља остају Срби и Руси. Управо та чињеница је утицала да упркос блискости, Срби и Руси никада нису остварили државно јединство. То је увек својим утицајем на једне и/или друге, спречавао Запад.

Блискост Срба и Руса је већ битно утицала на обликовање Новог света. Последња деценија ХХ века била је кобна за оба народа. Разбијене су и Историјска Русија (СССР) и Историјска Србија (Југославија). Руско руководство је прихватило распад земље дуж републичких граница, а српско није. Ипак, трагично су прошли и једни и други. Тзв. „транзиција“, тј. наметање западног колонијалног модела однело је 15 милиона људских живота у Русији 1990-их и пола милиона у Србији 2000-их, односно, „транзиција“ се показала фаталнијом од ратова. Међутим, херојски отпор Срба разбијању земље и „транзицији“, а нарочито реакција Запада, која је кулминирала НАТО агресијом 1999. и организовањем преврата 2000. године, те „суђењем“ државном и војном врху и убиством Слободана Милошевића, битно су утицали на отрежњење Русије (и Кине), јачање њеног суверенитета, промену односа према Западу и епохални војно-политички успон.

Према томе, један од битних фактора, који утичу на будућност српско-руских односа је осећај дуга Русије према Србији, јер су године српског отпора помогле Русији да битно ојача и спремно дочека одлучујући сукоб са Западом.

Који су остали фактори, односно зашто су и Србија и Русија упућене на најтешње могуће савезништво, а можда и државно јединство у будућности?

У случају Србије, одговор је очигледнији. Српски народ је подељен у више држава, а поједини његови делови су или у колонијалном положају (Црна Гора и Македонија) или су фактички окупирани од стране НАТО (Република Српска, Косово и Метохија). Србија отргнуте и окупиране делове не може да врати у своје окриље без помоћи Русије. А Русија је 24. марта ове године, на 25. годишњицу НАТО агресије објавила да регулисања односа са Западом у будућности не може бити без решавања српског питања. Осим тога, Србија не може ни сама да у потпуности обнови свој суверенитет без укидања економске зависности од Запада (ЕУ), што је могуће само ослонцем на Русију (и Кину).

Опстанак Русије не зависи директно од Србије, али је спасавање Србије, као најближе – братске нације неопходно за кредибилитет Русије као суперсиле, а њој је тај статус – услов опстанка. Поред тога, из истог разлога – због свог кредибилитета, Русија мора повратити утицај на преостала два крупна дела православног света – Украјину и Балкан. А повратак утицаја на Балкану, јасно је, иде преко Србије.

Дакле, стварање ефективног савезништва и можда државног јединства између две земље је за њих сувише важно да би могло бити препуштено спонтаним процесима, и као што се у Русији често, а погрешно каже, одлуци саме Србије (јер Русија се не меша у унутрашње ствари других, а поготово пријатељских земаља). А Србија засад не може сама донети такву одлуку из два битна разлога: 1) још није у довољној мери обновила свој суверенитет – ни политички, ни економски, ни безбедносни; 2) већина њене номенклатуре је прозападно оријентисана (чак 70% – по озбиљним проценама, док је 80% обичних грађана проруски опредељено).

Велика зависност Србије од Запада настала је комбинацијом вишедеценијске (у готово читавом ХХ веку) отворености за деловање западне пропаганде и ефеката „обојене револуције“, односно преврата 2000. године, када је извршена насилна и убрзана смена номенклатуре и преузимање свих финансијских, економских и безбедносних полуга од стране Запада. Период марионетске власти је трајао 12 година. Садашње власти су успостављањем стратешког партнерства са Русијом и Кином успоставиле суверенитет, али не у потпуности, јер су полуге западног утицаја остале готово недирнуте.

Неопходне су систематске промене номенклатуре и промене у сферама финансија, економије и безбедности, што захтева одговарајуће политичке одлуке, тесну сарадњу две земље и неопходну помоћ Русије у планирању и остваривању наведених циљева.

Сукоб најпре Србије, а затим Русије са „колективним Западом“ можемо и морамо посматрати као две фазе истог рата. У првој фази, Србија је остала непоражена, а у другој, Русија ће победити.

Имајући у виду значај и дужину историјских веза Срба и Руса, као и заједничке духовно-моралне вредности, можемо сматрати да је српско-руско братство извор моралне снаге новог – праведнијег света, али и наш императив.

(Излагање на сесији „Српско-руски односи у промењеним геополитичким околностима: изазови и перспективе” међународне конференције „Руско-српски односи у контексту формирања мултиполарног свјетског поретка: искуства и перспективе“ у оквиру МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА „ДАНИ РУСИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ“, Бањалука, 18. маја 2024.)

[ПОЛИТИКА]

The post Владимир Кршљанин: Српско-руско братство је наш императив appeared first on Први покрет за Србију.

– васкршња порука Покрета за Србију –

          Жртва, страдање и васкрсење Богочовека, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа представљају највећи догађај светске историје и највећу моралну лекцију човечанству и сваком човеку.

          Са животом и учењем Господњим, започетим вољом Бога Оца и надахнутим Светим Духом, збивања страсне седмице крунисана Васкрсењем творе основу Новог завета, а Нови завет је духовни Устав Новог света, који настаје на наше очи, јер су верни људи и народи следили учење и пут Спаситеља.

          Учење о љубави према Господу и према ближњем, које се прелива у пут пожртвовања за нас, Господа и ближње, за спасење и вечни живот.

          Пут, истина и живот.

          Много великих и светих Срба, од Лазара Хребељановића до Слободана Милошевића и још веће мноштво светих мученика светлошћу Новога и Косовскога завета осветљавају пут у Нови свет.

          И још више великана и мученика у великом и братском руском и другим благоверним народима.

          Сви љубављу и пожртвовањем савладавају оне исте који распеше Спаситеља. Највећа морална лекција свих времена је пут победе и вечног живота.

          И зато су узалудни покушаји највећих геноцидних злочинаца у светској историји, да злочин који су организовали и инсценирали у Сребреници и приписали Србима, прво осуде у свом нелегалном и злочиначком трибуналу, а онда да лажи прогласе за истину изнуђеним гласовима у Генералној скупштини УН. И да тако Србима ускрате историјска права и правду. И да криминалну творевину саздану тероризмом и агресијом пријемом у Савет Европе прогласе за државу.

          Већином западних земаља последњих деценија влада криминална олигархија, која је против Срба извршила све могуће злочине. И није успела да нас сломи. Данас, у безумном беснилу и агонији, та криминална олигархија истим ратним методама покушава да савлада Русију и прети Кини.

          Они који су распели Христа, вековима су убијали и пљачкали, жарили у палили, лагали и издавали, али Дан Највеће Победе је близу!

          Будимо срцем, духом и свим својим бићем у јединству са Господом, са собом, својим великим прецима и својом браћом!

          Сарађујмо са свим народима, али не покоравајмо се злочинцима и прекинимо све везе са њима!

          Ходимо усправно и уздигнутог чела, са љубављу и вером јер:

          ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

У Београду, о Васкрсу 2024. године

Владимир Кршљанин

The post Највећа морална лекција свих времена appeared first on Први покрет за Србију.

Као резултат разбијања Југославије од стране Запада и НАТО агресије из 1999, од Србије су привремено отргнути делови територије и становништва, за чије ослобођење и уједињење су пали милиони Срба у два светска рата. Од почетка је било јасно да Србија то неће моћи да врати без помоћи Русије.

Последњих деценија, Русија је (са Кином) постала предводник Новог света, укидајући заувек епоху ратова, разарања и пљачке, коју је предводио Запад. Сва стваралачка и духовно-морална достигнућа човечанства сабрана су у Новом свету, а на страни Запада сабрали су се разарање и смрт. Злочиначка олигархија на челу Запада покренула је у очајању последњи велики рат на два фронта – у Украјини и Палестини, са жељом да га што више прошири, у чему види последњу наду за, бар делимично, очување своје доминације.

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. С обзиром на огроман раскорак између опасне политике западне олигархије и интереса народа ЕУ и САД, могу се очекивати и скоре промене у руководствима западних држава. Дакле, питање послератног регулисања односа између Русије и Запада би могло ускоро да буде отворено. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу.

Ако је ико имао сумње да ли ће нас се Русија сетити и у којој мери, у тренутку новог уређивања својих односа са Западом, те сумње су ових дана распршене. Поводом 25. годишњице НАТО агресије, оба дома руског парламента упутила су Апел Уједињеним нацијама, парламентима свих земаља света и међународним парламентарним организацијама, Русија је заказала седницу СБ УН (чије су одржавање, у два покушаја, процедуралном опструкцијом спречиле западне силе), а у Москви и Београду огласили су се бројни највиши руководиоци Русије, на челу са председником Путином.

Дакле, успостављање правде за Србију је директно повезано са нормализацијом односа земаља Запада са Русијом! То је Русија на време објавила целом свету!

Стиче се, међутим, утисак да многи у Србији на то нису били припремљени, а да су некима у руководству важнији „добри“ односи са западним силама од ослобођења и уједињења своје земље и свог народа. Кратковидост попут оне из 1941, када је некима изгледало да (под Хитлером) уједињена Европа, која нас је још и „окружила“ – нема алтернативу! Ипак,  ни приоритет Запада у било чему, ни еквидистанца у односу на пријатеље и непријатеље, не да нису добри за Србију, него је воде право у пропаст!

„Оба дома Федералне скупштине Руске Федерације апелују на Уједињене нације, међународне парламентарне организације и парламенте страних држава да осуде војну операцију земаља НАТО против Југославије, да се супротставе покушајима искривљавања историјске истине о трагичним догађајима 1999. године у интересу колективног Запада и да предузму мере за утврђивање међународно-правне одговорности држава чланица Организације Северноатлантског пакта за агресију против Савезне Републике Југославије.» – каже се на крају апела руског парламента усвојеног 20. марта.

Тим поводом, председник Државне Думе Вјачеслав Володин је нагласио: „Вашингтон и Брисел су разрушили земљу. Али нико од лидера САД и земаља НАТО, међу којим је био и Бајден, никада није кажњен“.

Он је такође истакао да су лидера Југославије Слободана Милошевића, који се борио за Србе, ухапсили, а затим „уморили у хашкој тамници, не успевши да докажу његову кривицу“.

„Одговорни за смрт Милошевића у хашком казамату до данас нису кажњени. Свет је дужан да да правичну оцену догађајима тих година – да позове на одговорност и осуди одговорне виновнике уништења Југославије“, рекао је Володин.

„Односи Русије и Србије су посебне природе, имају дубоке историјске корене. О томе увек говорим са посебном топлином, јер су вековима, желим то да нагласим, Срби били најпоузданији савезници Русије. Ми то знамо, памтимо и ценимо“, рекао је председник Владимир Путин, одговарајући на питање учесника из Србије Милоша Танасковића на Светском фестивалу омладине у Сочију.

«Алијанса се никада неће опрати од срамоте ратних злочина. У њихову демагогију о заштити слободе и демократије више нико не верује. САД и остале чланице НАТО-а немају ни најмање право да говоре о увођењу неког новог „поретка заснованог на правилима“. Сви њихови покушаји да изграде неку „глобалну безбедносну архитектуру“ су по дефиницији злонамерни и токсични, усмерени искључиво на обезбеђење неоколонијалне хегемоније Запада.» – каже се у специјалној изјави руског МИД-а 24. марта 2024.

На првој, од Запада опструираној седници СБ УН 25. марта 2024. стални представник Русије амбасадор Василиј Небензја је између осталог рекао:

«Агресија Северноатлантске алијансе против суверене државе трајала је 78 дана и произвела је за њено становништво незамислива страдања, многобројне жртве и катастрофална разарања. Е, то у сали присутне чланице НАТО и истовремено чланице Савета безбедности нису хтеле да слушају.

Агресија НАТО против Југославије била је флагрантно кршење међународног права: основних циљева и принципа Повеље УН, Хелсиншког завршног акта КЕБС-а, норми и принципа међународног хуманитарног права. На најозбиљнији начин је нарушен ауторитет Савета безбедности УН, који није дао никакву сагласност за насилне акције Алијансе против Југославије. Био је просто стављен пред свршен чин.

Од почетка крвавог распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, режираног и спонзорисаног од стране САД, Немачке и других земаља, и као последица напада на Југославију, Алијанса је подрила успостављену безбедносну архитектуру, која је обезбеђивала мир у Европи током многих деценија. То је типични деструктивни „рукопис“ НАТО-а.“

А ево како је на другој, од Запада опструираној седници СБ УН 28. марта 2024. заменик сталног представника Русије амбасадор Дмитриј Пољански завршио своје иступање:

„Колеге, надам се да разумете да што више покушавате да сакријете ружну истину, она се све више шири. Ових дана, цео свет се својим очима уверио да се ви и даље као живе ватре плашите чак и наговештаја отворене расправе о вашим нелегитимним агресијама против суверених земаља, којих се накупило много за последње две деценије. После Југославије извршили сте инвазију на Ирак, Сирију, Либију, Авганистан, свуда остављајући за собом траг смрти и разарања. И ако сте до сада успели да избегнете разговор на ту тему у Савету безбедности, немојте се надати да ћете исто тако лако успети да избегнете одговорност за своје поступке.»

Пошто је на конференцији у Београду 25. марта констатовао да «Русија не може ни да опрости, ни да заборави», руководилац Россотрудничества Јевгениј Примаков је у интервјуу за Братство рекао:

«Појавиће се нове шансе и за Србију да брани свој сопствени суверенитет. Нећу да кажем да ће Србија, чим ми победимо у Украјини, кренути да себи враћа Косово – то је ствар српске државе. Али, ће глас српске државе имати знатно већу тежину.“ А јасно је рекао и следеће:

«Имамо неколико интеграционих механизама у којима је Русија не само учесник него и њихов иницијатор – ЕАЕС, ШОС и БРИКС. Ако Србија одлучи да је за њу могуће, пожељно и корисно да учествује у тим механизмима, мислим да нико неће бити против. Али, одлука је, наравно, на Србији.»

Потпредседник Државне Думе Александар Бабаков је у интервјуу Информеру 28. марта прецизирао:

«Мислим да данас Србија треба да памти да је Русија данас другачија у односу на период пре 25 година и данас ће Западу бити немогуће да предузме сличне радње у вези са слободољубивом Србијом.» И још:

«Притисак Запада се неће завршити док не схвате да Србија има озбиљне савезнике, који је неће оставити, не само у несрећи, већ и у тешкој ситуацији.»

А ранији потпредседник Државне Думе проф. др Сергеј Бабурин је у интервјуу Братству објаснио и ово:

«Када ми кажу да се Србија и Русија не граниче и да је то препрека, одговарам – није препрека. Напротив, ако смо јединствена савезна држава, онда ће нуклеарни штит Русије бити заштита Србије од свих недаћа. И обрнуто, ојачаћемо једни друге када смо заједно.“

У документарном филму „Београд“ Андреја Кондрашова, приказаном на руској државној телевизији на годишњицу НАТО агресије, председник Путин понавља да су Срби вековима били најпоузданији партнер Русије, а на питање о изјави председника Вучића да “Путин не би дозволио НАТО бомбардовање Југославије 1999. године, да је тада био на челу Русије”, он констатује «Да смо имали било какве обавезе у односима онда бисмо, наравно, те обавезе испунили. Међутим, тада између Русије и Југославије није било таквих односа.”

Данас такви односи постоје. 24. маја 2013. године Руска Федерација и Република Србија, «Ослањајући се на дубока узајамна осећања пријатељства, многовековну историју односа и традиције језичке, духовне и културне блискости братских народа двеју земаља» (…) «Овом Декларацијом проглашавају успостављање односа стратешког партнерства, који обухватају све области сарадње».

Братски народи до данас, ни убудуће, нису и неће дозволити ником да им те односе наруши. А Србија ће бити толико слободнија, безбеднија, целовитија и развијенија колико буде имала поштења и смелости да своје савезништво са Русијом поносно истиче у први план, јер се Нови свет рађа на наше очи руском победом у бици за правду, коју смо ми започели.

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Русија побеђује и захтева правду за Србе appeared first on Први покрет за Србију.

Данас није ни Аранђеловдан, ни Никољдан. Данас је Слобо-дан. Дан када је отац слободне Србије положио свој живот за своју земљу и свој народ.

Фебруара 2000, Председник Слободан Милошевић је рекао:

„Данас је на реду Србија. Па блиски и далеки Исток. И најзад – цео свет. Једина препрека том подухвату може да буде разум. Разум човечанства, јер овога пута човечанство је циљ. Данас, када је опасност од глобалног насиља извесна, потребан је глобално организован отпор том насиљу.“

У септембру 2002, као Димитров пред нацистима, Председник Милошевић се пред НАТО трибуналом, бранећи суверенитет и достојанство свих народа, претворио у тужиоца и рекао:

„На овој територији нису вођени ратови, него само један рат, рат против Југославије. Тај рат подстицан је и усмераван од стране највећих сила савременог света, са ослонцем на унутрашње савезнике, националистичко-сепаратистичка језгра, уз доминатно присуство оних снага које су поражене у Другом светском рату. Тај рат је вођен свим средствима, медијским, политичким, економским, војним. Тај рат је најпре вођен деценијском медијском кампањом у којој је злоупотребљен монопол над глобалним средствима информисања, затим спољнополитичком интервенцијом усмереном на стварање независних држава од југословенских република, а затим најсвирепијом вишегодишњом економском кампањом и санкцијама против СР Југославије, које се једино могу квалификовати као геноцид, и коначно – војном агресијом. И то 1995. године против Републике Српске и у «Олуји», уз учешће снага НАТО у највећем етничком чишћењу које је икад забележено, и 1999. године – против Савезне Републике Југославије.“

У једном од првих иступања пред агресорским «судом», Председник Милошевић је рекао:

„Поносим се тиме што сам командовао оружаним снагама Југославије које су зауставиле НАТО, јер се показало да земља, макар и мала, која има чврсту вољу да брани своју слободу и да брани идеју слободе и равноправности и народа и људи, може да се одбрани. Ово је казна зато што смо се успротивили опасности највеће тираније која је запретила човечанству.“

У наставку агресије другим средствима, у Београду је 5. октобра 2000. изведена прва успешна «обојена револуција». Кућа у којој је живео председник Милошевић са нашла под опсадом. Другу годишњицу НАТО агресије обележили смо међународном конференцијом, чије најистакнутије учеснике је председник Милошевић примио у свом дому и тада им дао неке од својих последњих интервјуа. У исто време, на конференцији која се истим поводом одржавала у Берлину, истакнути бугарски правник и политичар Велко Влканов је, следећи историјски пример Димитрова, иницирао формирање Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића. Подржали смо и активно се укључили у тај процес – Међународни комитет је после неколико месеци имао преко стотине чланова из целог света и три копредседника. Уз Велка Влканова, то су постали и Ремзи Кларк (САД) и Александар Зиновјев (Русија). Формирано је и десетак националних комитета. Међународни комитет постоји и данас. Копредседници су му Клаус Хартман (Немачка), Мајкл Паренти (САД) и Сергеј Бабурин (Русија). Формирање комитета у иностранству и недовољна активност СПС-а, подстакли су Слободана Милошевића да иницира да се и код нас формира национални комитет, који би био организациона база за припрему и афирмисање његове одбране. Пошто је у то време у Србији било немогуће регистровати организацију са његовим именом, на мој предлог, наш комитет је добио име Удружење «Слобода».

Конференција у Сава центру, октобар 2001.Данас би требало да свима буде јасна аналогија Димитров-Милошевић, као и значај борбе против новог наци-фашизма, против глобалне тираније однарођене западне олигархије, коју је српски народ водио и још увек води, а која је сукобљавањем Запада по истом обрасцу са Русијом, ушла у своју завршну фазу. И ову, последњу и очајничку западну најезду Русија ће да сломи. Време је да се и Србија придружи њеној победи.

Упркос отпору грађана, преваром и насиљем, окупационе власти су у ноћи 31. марта/1. април ухапсиле председника Милошевића, због наводних злоупотреба у вршењу власти, и заточиле га у Централном затвору у Београду, уз гаранције са највишег места да неће бити испоручен у Хаг.

У Београду, на Тргу Републике 16. јуна 2001. је одржан велики митинг са 50.000 учесника, који је захтевао слободу Слободану и уклањање хашке претње. Грађани су марширали до Централног затвора и тамо поновили исте захтеве. Још већи митинг, са 100.000 људи, одржан је 26. јуна. Претња изручењем у Хаг је постајала све озбиљнија, иако је важећи Устав забрањивао изручење сопствених грађана. Са намером да спречи Ђинђићеву владу у њеном науму, у Београд је кренуо Ремзи Кларк. Тадашњи окупациони амбасадор у Вашингтону Милан Ст. Протић одбија да му изда визу. Ремзи креће на пут без визе са 24 часа закашњења – и стиже само да говори на још већем протестном митингу у Београду 29. јуна. На Видовдан, Слоба је већ био изручен.

Ремзи Кларк је посетио Слободана Милошевића у притвору 31. јула 2001, а 2. августа је одржао конференцију за штампу у Хагу, на којој је обавестио јавност да је „Слободан Милошевић, упркос свим покушајима да га сломе, остао јак, снажног духа и оштрог ума и да жели да сам води своју одбрану, како би раскринкао НАТО агресију и разбијање Југославије и бранио њен суверенитет и народ од планова САД и ЕУ да је потчине и разоре њену економију“.

У једном од претходних појављивања пред „судским већем“, пре почетка „суђења“, 30. августа 2001, председник Милошевић је покушао да оспори легитимност трибунала, али за то му није одобрено време. Ипак, он је „судском већу“ предао писмени поднесак о нелегитимности хашког трибунала, који је саставио Ремзи Кларк. По овом поднеску, трибунал се никада није изјаснио.

Своју прву међународну конференцију под насловом „Слобода за Слободана Милошевића – морални, политички и правни императив“, Међународни комитет је одржао 21-22. октобра у Сава центру у Београду. Конференција, на којој су учествовали представници Међународног и девет националних комитета (из Русије, Грчке, Бугарске, Румуније, Италије, САД, Канаде, Немачке, Француске и Холандије) усвојила је Декларацију и Акциони план.

Професори из САД, Канаде, Русије, Украјине, Италије, Бугарске и Грчке 27. октобра пишу Отворено писмо председнику САД Џорџу Бушу, указујући да је после 11. септембра 2001. суђење Милошевићу постало потпуни апсурд, с обзиром да се он борио против истог тероризма. Овај и други слични покушаји су остали без икаквог ефекта јер су двоструки аршини један од основних принципа униполарне олигархијске диктатуре.

После прелиминарног читања оптужница 29. октобра 2001. у Хагу, Слободан је „судијама“ рекао „Имао сам част да браним свој народ од злочиначке агресије која је на њега извршена и да браним свој народ од тероризма с којим је Клинтонова администрација била у блиској сарадњи, што такође неће нико моћи да порекне.“ Он је оптужнице назвао „потпуно пристрасним“.

Присуствовао сам почетку „суђења“ 12.2.2002. у хашком трибуналу. Догађај су пратили сви светски медији, а огроман број новинара пратио је и конференцију за штампу Мешународног комитета, на којој су учествовали Жак Вержес, Алдо Бернардини, Кристофер Блек, Џаред Израел, Нико Фаркевизер, Нико Штајнен и моја маленкост. На почетку процеса, у својој уводној речи, Милошевић је говорио 11 часова и оставио снажан утисак на читаву светску, а посебно на јавност у Србији. Три дана касније, руска Дума је усвојила једну од својих неколико резолуција посвећених Милошевићу. Резолуцијом се тражило од председника Путина да иницира у Савету безбедности УН временско ограничење на рад трибунала и укидање притвора Слободану Милошевићу. За резолуцију је гласало 326 депутата, а само 6 је било против.

Тих дана, Међународни комитет је упутио опширно писмо свим шефовима држава на свету. Писмо су потписали Велко Влканов, Ремзи Кларк, Михаил Кузњецов, Џаред Израел, Лиана Канели, Сергеј Довгањ, Кристофер Блек, Фулвио Грималди, Клаус Хартман и Нико Фаркевизер.

Под претњом изручења Хагу, народни посланик Влајко Стојиљковић, који је за време НАТО агресије био министар унутрашњих послова Србије, извршио је самоубиство 13. априла на степеницама Народне скупштине. За собом је оставио опширно писмо.

Крајем септембра 2002. започело је „извођење доказа“ по оптужницама за Хрватску и БиХ, па је Слободан Милошевић имао прилику за још једно свеобухватно и ефектно уводно излагање, које је трајало два дана.

Због огромног радног оптерећења процесом, већ у новембру 2002, Милошевићево здравствено стање се погоршава. Међународни комитет захтева од трибунала специјалистичке прегледе, а у децембру и руска Дума једногласно захтева адекватну медицинску негу „за политичког затвореника Слободана Милошевића“, као и посете српских и руских лекара.

У окупираној Србији, западне службе се стално труде да изазову хаос и грађански рат. После изручења Милошевића на Видовдан и политичког процеса у Хагу, 12. марта 2003. убијен је премијер Зоран Ђинђић, а у земљи је уведено ванредно стање, као накнадни покушај остваривања „6. октобра“. На годишњицу НАТО агресије, 24. марта, говорио сам на невеликом пригодном скупу у удружењу „Слобода“. У мом говору је била и реченица „Нико није овлашћен да овде поставља ни да убија марионетске намеснике!“. Адвокат Миша Огњановић је већ поподне однео Милошевићу текст мог говора, а он ме је сутрадан ујутро звао телефоном да ми честита.

Ускраћивање лечења, забрана посета и распоред „суђења“ са огромним бројем часова и дана, као и милионима страница докумената, уз вишегодишње продужавање притвора, били су повод за многе реакције широм света. Међународни комитет, уз активну подршку немачких и холандских активиста, као и српске дијаспоре, организовао је два пута масовне демонстрације у Хагу – на Видовдан (испред трибунала) и 8. новембра 2003, када се протестна колона, уз громогласне звуке Словенског марша Чајковског, кретала од центра Хага до казамата у Шевенингену.

Против неправедног хашког процеса у марту 2004. јавним апелом огласили су се и бројни истакнути светски уметници, међу којима су били Харолд Пинтер, Петер Хандке, Роберт Диксон, Александар Зиновјев, Валериј Ганичев, Валентин Распутин, Вјачеслав Кликов, Владимир Костров, Димитри Аналис, Ролф Бекер…

Година 2004. у Хагу је пуна апсурдних и драматичних догађаја. У току процеса један од „судија“ који се разболео, замењен је новим, који је за два месеца „прочитао“ милионе страница. Председник Милошевић за припрему одбране добија само 3 месеца, посете су му месецима забрањене. Његово здравље се даље погоршава, а трибунал разматра наметање браниоца. Криминална трибуналска хоботница свим средствима покушава да подрије физичко здравље и психолошку стабилност председника Милошевића. Руска Дума, парламент Белорусије и Парламентарна скупштина Савеза Русије и Белорусије захтевају ослобођење Слободана Милошевића.

На Видовдан 2004. се у организацији Удружења Слобода и Међународног комитета одржава велики митинг у Београду, са захтевима за моментално ослобођење председника Милошевића ради лечења и трајни прекид нелегалног процеса. На митингу су говорили: Велко Влканов, Клаус Хартман, Нађа Тешић (књижевник из САД), Александар Вучић, Милорад Вучелић, Бранко Китановић, Богољуб Бјелица и Владимир Кршљанин.

После скандалозне одлуке трибунала у септембру 2004. године да се Слободан ућутка наметањем браниоца по службеној дужности, апеловали смо на пријатеље широм света да се јавно огласе – изјавама, интервјуима, писмима УН и самом трибуналу. Осим самог Међународног комитета и Удружења Слобода, то су учинили и Ремзи Кларк, Клаус Хартман, Алдо Бернардини, Кристофер Блек, Тифен Диксон, Николај Рижков, Леонид Ивашов, Јевгениј Примаков, Мајкл Паренти, Ив Боне, Пјер-Мари Галоа, Жак Вержес, Џејмс Бисет, Џорџ Кени, Лијана Канели, Сара Флаундерс, Патрик Барио, Ив Крепен, Габријел Каспере, Бери Литучи и Грегори Елич.

Петицију под насловом „Наметање браниоца Слободану Милошевићу је претња будућности међународног права и животу брањеника“ од 26. јула 2004. године, упућену генералном секретару УН, председнику Генерелне скупштине, свим чланицама Савета безбедности, свим чланицама УН и самом трибуналу, коју је саставила бриљантна правница Тифен Диксон, а чије је делове Слободан Милошевић прочитао на седници Жалбеног већа 21. октобра, после које је трибунал 1. новембра одустао од покушаја да наметањем браниоца ућутка Слободана Милошевића, потписало је 105 еминентних правника – адвоката и професора права из 18 земаља.

На међународној конференцији „Хашки процес против Слободана Милошевића: актуелни проблеми међународног права“, коју смо организовали и одржали 26. фебруара 2005. у Хагу, учествовали су Ремзи Кларк (САД), Велко Влканов (Бугарска), Алдо Бернардини (Италија), Кристофер Блек и Тифен Диксон (Канада), Бим Синг (Индија), Ханс Кехлер (Аустрија), Џон Локланд (Британија) и Александар Мезјајев (Русија).

После посета српских и руских лекара председнику Милошевићу, почетком 2006. године, преко Јевгенија Примакова смо сазнали да је по налогу председника Путина Русија дала гаранције за лечење Слободана Милошевића у Москви. Трибунал је одбио да дозволи привремено ослобођење. Слободан је преминуо у суботу 11. марта у раним јутарњим часовима. Непосредни узрок – инфаркт миокарда. Професор Лео Бокерија, код кога је требало да дође на лечење, рекао је Кристоферу Блеку и мени касније у Москви: „Рекао сам Карли дел Понте – треба да Вас је срамота од чега Вам је умро овај човек, такав инфаркт би био спречен простом уградњом стента, и он би се после пар дана у болници вратио у Хаг.“ Међутим, токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата. Међународни комитет је уз сагласност породице, планирао да покрене приватни поступак против одговорних, али тај поступак се нико у окупираној Србији није усудио да финансира.

Милошевић, а са њим и ми, његови саборци видели смо јасно опасност која се надвила над Србијом и светом. Пружали смо отпор јер се то морало – сагласити се са тиме да тековине два светска рата и на нашем простору и у свету западном агресијом претворе у прах и пепео нисмо ни могли ни смели. И били смо сигурни у коначну победу, која је тада многима изгледала далеко, а данас је на дохват руке.

Његова борба у Хагу и борба Међународног комитета – као симбол пробуђеног човечанства, биле су скриване од свих медија на које је Запад имао утицај. Али пошто је та борба дубоко у срцима српског и руског народа, неправде које је Запад нанео и нама и свету се морају исправити. А то је могуће једино, ако се Србија, уочи велике руске победе, коју цео свет жељно очекује, усправи и дигне свој глас.

На овај велики, Слободанов дан, морамо погледати истини у очи, успоставити народно јединство на које је стално позивао Милошевић и помоћи Србији да се потпуно усправи, ослободи од стега западне тираније и употпуни братско савезништво са Русијом. Треба само да одлучимо, и ништа нам неће стајати на путу. Србија ће бити потпуно слободна онда када Слободанов споменик буде красио неки од београдских тргова.

[РТ БАЛКАН]

The post Владимир Кршљанин: Слободан 2024. appeared first on Први покрет за Србију.

У преамбули Повеље Уједињених нација, као своје темељно опредељење, народи који је доносе, изражавају решеност „да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих“, али и „да радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи“. 

А у Члану 1. Повеље, наводе се Циљеви Уједињених нација: 

1. одржање међународног мира и безбедности;
2. развијање пријатељских односа међу нацијама;
3. постизање међународне сарадње.

Универзална декларација о људским правима у свом Уводу наглашава да је „признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету“. 

Члан 1. Декларације каже: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.“ 

А Члан 3. Прописује да: „Свако има право на живот, слободу и безбедност личности.“

Данас је веома важно цитирати и одредбе Члана 16:  „1. Пунолетни мушкарци и жене, (…) имају право да склопе брак и да заснују породицу. (…) 3. Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.“

          Можемо дакле, са сигурношћу тврдити да су свеопште право на живот, достојанство и вредност људске личности, пријатељство, сарадња и братство међу људима и народима, као и породица – темељне духовно-моралне вредности читавог човечанства, уграђене у темељне документе међународног права, створене после Другог светског рата – најдрастичнијег покушаја потирања тих вредности помоћу наци-фашизма.

          У стварању наци-фашизма у Европи, велику улогу је имао страни, посебно англосаксконски капитал. Ипак, владе ових земаља су се опрале пред историјом својим учешћем у антихитлеровској коалицији.

          У најновијем светском (засад хибридном) рату, чије су фазе ратови против Срба и Руса, западне владе су, међутим, директно учествовале у стварању и отворено се ставиле на страну хрватских, босанских, косовско-албанских, украјинских (и других) неонацифашиста.

          Западни народи још увек имају шансу да смењивањем својих влада и осудом њихове политике, сачувају свој опстанак, умање своју одговорност и оперу свој образ. И на тај начин уједно изврше и обнову демократије у својим земљама, која је сада корумпирана до нивоа своје потпуне негације.

          Дакле, иста она капиталистичка закулиса, која је финансирала Хитлера, данас је корумпирала и инструментализовала западне владе, пре свих САД и Британије и натерала их да стварају и подржавају терористе и нацифашисте, распирују и воде агресивне и геноцидне ратове, газе цивилизацијске духовно-моралне вредности и важеће међународно право, позивајући се на фиктивни „поредак заснован на правилима“. Његов важан елемент су нове технологије инструментализације људи кроз искорењивање људске духовности, ЛГБТ уништавање породице и глобални мрежни рат.

          Тај данашњи злочиначки систем, можемо назвати нови наци-фашизам и дефинисати као владавину демократски нелегитимних појединаца и група, засновану на масовној инструментализацији и масовном убиству људских бића.

          Прве деценије системске кризе и почетак пада западног империјалистичког система камуфлирани су падом Совјетског Савеза и деценијама агресивног „унилатерализма“ уз бројне режиране кризе и ратове на тлу бивше Југославије и СССР, на Блиском Истоку и у Централној Азији.

          Експанзивни империјалистички и (нео)колонијални систем је већ тада дефинитивно изгубио историјску утакмицу са поретком слободе, равноправности и братства, поретком сарадње, хуманистичким поретком заснованим после победе над фашизмом у Другом светском рату. Серија режираних ратова, коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије. Нови наци-фашизам са којим смо суочени, као и раније хитлеризам, биће неминовно поражен, и то врло ускоро, јер је потрошио све своје моралне и већину својих материјалних ресурса. Иако је човек подложан манипулацији и инструментализацији, људска врста неће дозволити да буде уништена од стране шачице својих етички и ментално деформисаних јединки.

          Без обзира на очајничке покушаје да се распиривањем ратова на целом свету спречи неминовни губитак водеће позиције западне олигархије, дешавају се епохалне историјске промене и настанак Новог света, уз одбрану духовно-моралних вредности људске цивилизације и међународног права. Весник тих промена је била Србија, а њихови носиоци и предводници светске већине су Русија и Кина.

          Нови свет, предвођен Русијом, сада се налази у рату за мир. Војно-техничка и морална супериорнсост Русије су битне, не за уништење противничких влада, а поготову не народа, које нико не доживљава као противнике, него за наметање мира. Оног часа када мир буде наметнут, када престану ратови, светска већина ће демократски и стваралачки, уз пријатељство и сарадњу, заувек елиминисати канцер људске врсте у лику новог наци-фашизма и његове мега-злочине инструментализације и масовног убиства људских бића.

          Као нација која је једна од највећих жртава новог наци-фашизма и која је својим отпором постала весник Новог света, Србија мора што пре своје политичко, економско и војно тежиште да приближи свом срцу и својој духовности. Свака предност ЕУ и САД у српској политици у односу на Русију и Кину, мора бити заувек и потпуно елиминисана, онако неумољиво као што се то данас дешава у свету.

          Најновија антисрпска резолуција Европског парламента, толерисање и подстицање од стране ЕУ и НАТО Куртијеве наци-фашистичке праксе, као и намера Савета ЕУ да нам признање „Косова“ наметне као услов за улазак у ЕУ, постају обавезујући поводи за то.

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира appeared first on Први покрет за Србију.

Три пута у прошлом веку смо трпели агресије са Запада.

У два светска рата смо поднели огромне жртве, али смо у послератни поредак улазили са славом и међу победницима. Милионским жртвама смо ослободили и ујединили српски народ.

А 90-их је, чини се на први поглед, све било другачије. Први европски рат је најпре био прокси, а затим НАТО агресија. Делове народа и територија су нам отели, делове смо одбранили, али и те одбрањене делове до данас покушавају да нам отму. Нисмо победили, али у рату смо остали непоражени. Доживели смо пораз тек у обојеној револуцији и постали неоколонија. Последњих десетак година се опорављамо и обнављамо суверенитет, али је уцена још много. У чему је ствар?

И у Првом и у Другом светском рату, наше победе су биле могуће захваљујући Русији. Ни сада за нас нема победе без Русије.

Данас се води Други европски рат – Запада, односно НАТО и ЕУ, против Русије. Победа Русије је близу. Сви је очекују ове године, неки кажу – до средине године, али је нико не доводи у питање. То ће бити и наша победа!

Србија мора да се припреми – и психолошки и политички, и на све друге начине, за ту победу. Пошто каснимо са припремама, предлажем да почнемо одмах.

Прво, да видимо шта ће значити та победа? НАТО, као претња, ће нестати. Можда и сасвим. У питање ће бити доведен и опстанак ЕУ, па и САД. Желимо им да нађу начин да преживе. Већ сада, они су светска мањина. А за који месец, сви ће настојати да их се клоне, због њихових унутрашњих проблема.

Скоро да нема земље на свету којој они нису нанели неко зло, али мало коме су нанели толико зла као нама. Крајње је време да почнемо интензивно да размишљамо (сваки дан по цео дан) како да их се решимо, јер нема поре нашег друштва у које нису убризгали своје смртоносне отрове и вирусе.

Тај посао није нимало лак, али није ни ужасно тежак, јер је други аспект победе Русије – несметани развој Новог света, мирног и праведног, у коме ће се сви развијати брже него досад. Тај свет предводе наши највећи пријатељи – Русија и Кина.

Дакле, питање „Како да удовољимо Западу?“ ускоро треба да избришемо из своје главе и политичке праксе.

А шта ми треба да тражимо и постигнемо на основу победе? Нека нас поуче резултати Првог и Другог светског рата. Одговором на то питање треба да се баве велики људи и храбри политичари.

Али да предложимо бар оно што изгледа неспорно:

• Ослобођење (од НАТО, у свим облицима) и уједињење са деловима народа и територија који су нам отети;
• Чврсто повезивање са Русијом (и Кином), које ће нам омогућити безбедност и несметан духовни и економски развој и учешће у свим перспективним формама сарадње у оквиру светске већине;
• Тесну сарадњу свих на (православном) Балкану, што ће бити од великог значаја и за Русију и за Европу, у чему ми морамо да одиграмо одлучујућу улогу.

Поред тога, наше легитимне претензије могу бити: наплата ратне одштете од земаља НАТО, ревизија рада Хашког трибунала од стране СБ УН, уз укидање свих његових пресуда и одштету његовим жртвама, увођење виза и снижавање нивоа или прекид дипломатских односа са земљама које наставе да подржавају НАТО агресију, окончање присуства снага НАТО на Косову и Метохији због кршења Резолуције 1244.

Главни „аргумент“ за наставак нашег понижавања пред агресорима (који се сматра априорним и никада се не аргументује) је да без њих нема инвестиција и економског развоја. Напротив, озбиљан економски развој је могућ само без њих, а и озбиљне инвестиције са њихове стране ће ускоро пресушити, како буде напредовала њихова системска криза и како се буде ближила победа Русије.

Наравно да је добро ни са ким се не свађати и не сукобљавати. Сарадња са европским земљама, а поготову са суседима је неопходна. Али политика непрестаног заклињања у лојалност и жељу за прикључење ЕУ, која је била део НАТО агресије и до данас није променила политику према нама, чак ни уз инсистирање на „очувању пријатељских односа са Русијом и Кином“, није довољно добра за стварни напредак Србије. И лаику изгледа природније да наш приоритет број један буде јачање односа са Русијом и Кином, па ако треба, уз инсистирање на „очувању сарадње са земљама ЕУ“. То би, у јеку садашњих огромних промена у свету, била природна еволуција политике једне земље, као што је Србија, која обнавља свој суверенитет. Надамо се да ће тако и бити. Први крупан повод за тај заокрет ка реалности, биће већ крајем јануара, када ЕУ у Главу 35 уврсти експлицитан захтев за признање независности „Косова“, као један од услова за наш улазак у ЕУ.

Свети Сава је својим укупним прегалаштвом, а посебно својим Законоправилом, највећа достигнућа евроазијске, источномедитеранске, а тиме и европске цивилизације, православно-ромејску духовност и државно-правно градитељство пренео Србима и Русима, па су на тим основама изграђене државе и царства Немањића и Рјуриковича и империја Романова. Те државе и народи нису престајали да се међу собом понашају братски, ни кад је Русија била под Монголо-Татарима, ни кад је Србија била под Турцима. Духовно, оне су једно, од Светог Саве до данас, али свој сан о државном јединству још нису оствариле.

Највећи апсурд српске политике данас је раскорак између снажних осећања народа према Русији и уздржаности политичких елита. То је последица како трагичних противречности према Русији политика које су водили Александар Карађорђевић и нарочито Јосип Броз, тако и отвореног агентурног деловања Запада у Србији после 2000.

У периоду нашег десетогодишњег отпора западној агресији и обнављања српске државности и духовности у најтежим условима, периоду који је дао прилику Русији да се опорави и освести, сазрели су и услови за улазак Србије у државну заједницу са Русијом. Нажалост, Слободан Милошевић и Владимир Путин се нису никада срели, али Путинова Русија данас држи отворена врата за све облике сарадње, интеграције и подршке, које би Србија могла да пожели. У том смислу, победа Русије, која је близу, биће и победа Србије.

У данашње време, а нарочито од почетка руске СВО у Украјини, све патриотске снаге, па чак и „екстремно патриотске“ странке, Русију спомињу само узгред и декоративно, политички контакти са Русијом се избегавају, а као израз највеће храбрости се наводе ставови да „нећемо уводити санкције Русији“ и да би требало размотрити могућност прикључивања БРИКС-у (који представља најнеформалније од свих окупљања држава у којима учествује Русија).

Ако по питањима Косова и Метохије, Републике Српске и санкција Русији, Запад упорно наставља своју антисрпску кампању из 90-их, и изједначава нас са Русијом и поред свих уступака наших власти, а на другој страни, Русија је као војнополитички предводник светске већине и светског развоја пред победом у рату, који је наставак и проширење рата против нас, крајње је време да кренемо у сусрет тој победи и тако се вратимо на заслужено место у светској историји.

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету, мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати.

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Кренимо у сусрет победи, која је близу! appeared first on Први покрет за Србију.

Ближи се дан радости, дан рођења Спаситеља, творца Новог завета, који је темељ Новог света.

Заветовали смо се Његовом Закону, који је Љубав, јер то је једини пут ка спасењу.

А Он, Богочовек и Спаситељ, молио је и жртвовао се:

„Оче наш, да дође царство Твоје; да буде воља Tвоја и на земљи као на небу”

И ми, српски заветни народ, понављамо исту молитву и надахњујемо се Његовим примером, уверени да је Христос посреди нас.

Српски заветни народ је био, после Грка, а пре Руса, неимар богонадахнутог царства на земљи. На Косову пољу, 1389, Свети Срби су својом жртвом испунили завет. Том духовно-моралном победом, обезбедили су да српски народ и српска држава васкрсну и да живе вечно.

Да бисмо вечно живели, морамо стално доказивати да у срцу носимо Љубав, Веру и Наду, слободу и правду, да смо спремни на жртву и да смо достојни својих светих предака.

Љубав, Мир свима и Оченаш су наш путоказ. На нашем путу уза се имамо руско царство, чији смо један од твораца и које нам обезбеђује победе – и у обнови српске државе и у рушењу западних антиљудских освајача, и у Првом и у Другом светском рату, и у рату против НАТО фашиста, од 90-их до данас.

Они који презиру љубав, а користе мржњу, морају бити поражени, ради спасења човечанства. Нови свет, који предводе Русија и Кина, а чији весник је била Србија, оставио је за собом земље у колонијалном систему западне олигархијске дикатауре у свим областима: војно-политичкој, научно-технолошкој, економској, социјалној и културној, а изнад свега у моралној,  окупио је око себе светску већину и обезбедио сигурну будућност за човечанство.

Западна антиљудска НАТО фашистичка олигархија одговара очајнички – суровим и страшним ратовима, у којима је спремна да жртвује све људе – не само Србе, Албанце, Арапе, Грузине, Русе, Украјинце, него и Немце, Израелце, па и саме Американце. Западна олигархија, са њеном злочиначком, антиљудском и фашистичком политиком и њена диктатура, која се лажно представља као демократија, морају бити заувек срушене, и споља и изнутра. И биће, у години која започиње и годинама које непосредно предстоје.

Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.

Западна олигархија јесте пред коначним историјским поразом, али пошто не одустаје од својих антисрпских планова и активности својих влада и својих агентура, Србија мора законским и безбедносним мерама и корекцијама своје спољне политике да заштити свој суверенитет, своју демократију и своје грађане, а нарочито децу и омладину.

Морамо створити демократско саборно јединство и механизме да се оно чува и развија.

Срећни нам Нова година и Божић!

Нека нам донесу победу Новог, заветног, српског и руског света!

Мир Божји – Христос се роди!

Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас! Амин.

[БРАТСТВО]

The post Владимир Кршљанин: Божићни српско-руски путоказ appeared first on Први покрет за Србију.

Ови избори су битан моменат за националну консолидацију у време историјских искушења, која претходе историјском расплету.

У Русији годинама постоје Сверуски народни фронт и Светски руски народни сабор, као механизми грађења саборног јединства народа. То што је Јединствена Русија партија по величини и снази без премца у Русији, показује да је духу наших народа својствена потреба за уједињењем, за заједницом, за саборним јединством.

Путин је једном рекао да је Нови свет онај у коме је човек највиши циљ, а никако – средство.

Научно се може доказати, а то нам потврђује и пракса Русије и Кине, да је сарадња као принцип, најбољи и најефикаснији метод опстанка и развоја човечанства, јер је људско стваралаштво колективни чин. Онај бивши, доминантно западни свет је опстајао на злоупотреби човека. Зато сада доживљава историјски пораз.

Ми смо ту дакле на терену борбе идеја. Очајнички отпор Запада свом неминовном поразу, доказује између осталог, да су они који на Западу одлучују, свесни да је њихов лажни систем вредности у сваком погледу инфериоран у односу на Нови свет. Толико инфериоран, да се два система међусобно искључују. Али, ми не желимо да уништимо људе на Западу. Ми верујемо у победу добра, у победу у борби идеја.

Ако са научног терена одемо на верски, ако Нови свет доживимо као еманацију Новог завета, видећемо да се истине поклапају (а и како би друкчије могло бити?). Сарадња, а не пљачка, обмана, убиство или експлоатација, произилази из две заповести нашег Спаситеља, које у исти мах утемељују духовно-моралне вредности и придају им божански карактер. Сарадња је, наравно, заснована на љубави.

Још један разлог супериорности Новог света је у томе што је у њега укључено и све добро, створено на Западу. Запад се и ту показао као инфериоран, одбијајући да примени достигнућа Истока, односно да прихвати социјално праведно друштво сарадње.

Русија и Кина не теже да владају светом – оне теже да свет буде хармоничан. Запад не треба да буде уништен, па ни поражен. Он треба да буде излечен и оспособљен за живот у Новом свету.

Ослањање савремене моралне и социјално праведне државе на духовне темеље први је покушао да оствари Стаљин (али је Хрушчов тај курс прекинуо, што је на крају довело до краха СССР). Сличан покушај је учињен и у Србији за време Милошевића. Ту синтезу данас спроводе Путин у Русији и Си у Кини.

Данашња Србија неће нашкодити својим историјским економским и културним везама са Западом ако се у потпуности идентификује са Новим светом, чији је весник била, него напротив. Јер данашњи Запад је до апсурда редукован на своју антиљудску димензију, што је неодрживо, чак и на кратак рок, док управо Нови свет баштини и даље развија и сва позитивна достигнућа настала на Западу.

Духовна и крвна, дакле најчвршћа, али и једино могућа веза Србије са Новим светом је њено братство са Русијом. Зато је Србија била весник Новог света и зато у њему треба да заузме почасно место.

Запад, тачније САД, НАТО и ЕУ, спремају Србији последњи ултиматум. Зато су ови избори велики испит за све учеснике, и велике и мале. Положиће га само они који се у овом судбоносном моменту определе за саборно јединство. Саборно јединство свих који су за слободу, независност, друштвену правду и напредак српског народа, Србије и свих њених грађана, за одбрану Косова и Метохије и Републике Српске. За ослобођење и уједињење свих који су од матице отргнути западном агресијом. За кажњавање ратних злочинаца и саучесника и наплату ратне штете.

Као што тачно примећују у Русији, наступајућа 2024. година ће бити „година геополитичког буђења“ и јачања супротстављености између англосаксонског „подели и владај“ и нашег „уједини и води“. Наш континент је Велика Евроазија, а не већ жртвована компонента НАТО, звана ЕУ. Ми јесмо на граници, али то је разлог више да се вежемо за онога ко је моћнији и коме припада будућност, пре свега зато што нам је пријатељ. Најпривлачнији центри континенталне и светске интеграције налазе се у Москви и Пекингу, а не у Бриселу, Вашингтону или Берлину.

Ако на овим изборима створимо саборно јединство у начелу, већ сутра оно ће нам бити најмоћније оруђе да одолимо искушењима и ултиматуму, да остваримо све своје националне циљеве и заузмемо почасно место у Новом свету. А Нови свет је већ реалност – чини га светска већина, која је у сваком погледу богатија, јача и моралнија од Запада. И то су наши пријатељи. Сувише дуго смо били обзирни према агресорима. Крајње је време да нам сарадња са пријатељима постане први приоритет.

Све је то пред нама. Али предуслов је саборно јединство.

Срећни нам избори будућности у Новом свету и срећна нам Нова година геополитичког буђења!

Владимир Кршљанин

[РТРС]

The post За саборно јединство appeared first on Први покрет за Србију.

Да ли је могућа независност унутар ЕУ? Није.

Србија данас има у својој спољној политици две контрадикторне поставке – инсистирање на независности и инсистирање на уласку у ЕУ.

Поред тога, у јавности је широко присутна и теза о еквидистанци. Као, све велике силе су исте – себичне и злонамерне, па је најбоље не зближавати се ни са једном превише, односно имати подједнако добре односе са свима. Ова теза је створена у времену „сукоба Тито-Стаљин“, када је Југославија свој стратешки ослонац нашла на западу, па је мноштвом елемената западне пропаганде деценијама испиран мозак нашим грађанима. Један од тих елемената је и прича о еквидистанци, која полази од западне манипулативне тезе да је зло битна, безмало најбитнија одлика људске природе.

Чак и обично искуство нас учи да није тако. Ми не мислимо да смо зли, а злима не сматрамо ни своју браћу и пријатеље. Дакле, нити су сви људи зли, нити су све велике силе исте. И то смо много пута осетили и доживели.

А онда долазимо до тога да је теза о еквидистанци неприхватљива и недопустива. Правећи еквидистанцу између пријатеља и непријатеља ми себи наносимо двоструку штету – дозвољавамо непријатељима да нам чине зло и намећу зависност, а са друге стране, спречавамо пријатеље да нас од тога заштите.

То се онда оправдава нашим географским положајем и страним инвестицијама. Прво оправдање се може донекле прихватити. Али Балкан није средиште Европе, него капија Азије и значајан део православног и словенског света. А Русија је показала да може да штити државе са којима се не граничи (Вијетнам, Јерменија, Сирија, али и земље Африке и Латинске Америке).

Што се тиче страних инвестиција, прво оне нису доминантан фактор развоја ни у једној високоразвијеној нити независној земљи. Друго, потенцијал Кине у том смислу није мањи од потенцијала Запада. Поред тога, основана је Развојна банка БРИКС-а, као праведнија алтернатива Светској банци и ММФ. И треће, Запад се у тим питањима поставља себично и колонизаторски, за разлику од Истока.

Наравно, престројавање из стања економске и финансијске зависности од Запада у стање независности и убрзаног развоја, не може се извести ни тренутно, ни лако. Али на њему се мора стално и систематски радити.

Чињеница да је Србија најзападнија православна земља и најистуренија према Западу, донела нам је и још увек доноси, и огромне патње и одређене погодности. Наша географска позиција је довела до тога да ми добро познајемо Запад и наши људи умеју да живе и постижу успехе у западним земљама лакше него неки други. Међутим, опасна је илузија да нас то чини делом Запада. Наша органска повезаност са духовно-моралним вредностима православља нас чини у исти мах и сталном метом западне агресије и даје нам снагу да се тој агресији одупремо и опстанемо. А они Срби који су се определили за Запад, данас се зову Хрвати.

Међутим, чак ни у тој отворености за западне утицаје, нисмо једини. Из нашег „дела света“ у томе су најдаље отишли Грци, а за њима је потрчала и већина балканских земаља. Много пута у историји, и у великим дозама, западни утицај је прихватала и Русија, скоро увек на своју штету. О НДХ и данашњој Украјини да и не говоримо! Ипак, Први европски рат – разбијање Југославије, демонизација Срба и окупација Косова и Метохије од стране Запада, после више деценија стратешке „пријатељске“ сарадње, треба да буду лекција читавом свету, а посебно нашим суседима, о томе куда води везивање за Запад. Један документ конференције, коју је Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића одржао у Београду у октобру 2001. године, носи наслов „Империја нема савезнике ни пријатеље – само будуће жртве“. Наравно, сувишно је рећи да оно што смо доживели треба пре свега да буде лекција нама самима. После својих лутања, Руси и Кинези су ту лекцију научили. А ми, понекад изгледа, нисмо баш најбољи ученици.

У нашем случају, већ дуго је познато да независност Србије унутар ЕУ није могућа, јер је предуслов за наше чланство – признање независности „Косова“, макар фактичко. Недавно су нам у предуслове додали захтев да драстично ограничимо односе са својим најмоћнијим историјским пријатељима, Русијом и Кином, и да им уведемо санкције. Са Макрон-Шолцовим „планом“ и Охридским „споразумом“, ушли смо у опасну фазу у којој се „европски приоритет“ претворио у Дамоклов мач, од кога се морамо ослободити, док нас није погубио.

О томе да Други европски рат – против Руса, има исту природу као Први европски рат – против Срба, већ смо писали. Важно је међутим, уочити, да су главне жртве тог рата баш Украјинци, а да су жртве и сви европљани – амерички савезници – дакле земље ЕУ и НАТО. А да народ у тим земљама нико ништа није питао. Ето још једног драстичног доказа да независност унутар ЕУ (и НАТО) у приципу није могућа и да је зато (још увек) релативна непопуларност ЕУ у Србији, почела да јури огромну непопуларност НАТО. Јер разлике између њих готово да нема – све те земље су биле гурнуте у рат против нас, а сада су гурнуте у машину за млевење меса прокси рата против Русије.

Неко ће можда рећи – да, на западу су једина независна земља САД. Усудио бих се да и томе противречим. Њихова главна религија и велики део јавности сматра да је оправдано да највећи утицај у политици те земље имају они најбогатији. Са њиховог становишта, тамо је све у реду и САД су независне. Али са становишта највећег дела света, САД нису ни истинска демократија, већ олигархијска диктатура, нова форма фашизма, а нису ни независна држава, јер су зависни од нелегитимних појединаца.

Нови, мултиполарни свет, који подучени српском лекцијом, предводе наши стварни пријатељи и савезници, Русија и Кина, подразумева и владавину међународног права створеног после Другог светског рата, и стварну демократију, укључујући ону у међународним односима, и равноправну, за све корисну сарадњу.

Западни свет је, по својој суштини, свет рата и зависности, а Нови свет је свет мира и независности.

Морамо сваког дана чинити активне кораке ка укључивању у Нови свет, јер је то једина сигурна гаранција наше независности и слободе, нашег уједињења и развоја.

 Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post О НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ appeared first on Први покрет за Србију.

Против Русије се данас води исти прокси рат, какав је против нас вођен 90-их. Исход, наравно неће бити исти и зато што су Руси научили лекцију. Амерички унилатерализам је у очајању учинио фаталну грешку. У улози Наполеона и Хитлера сада се нашао Зеленски, а исход је предвидив. Украјина ће бити денацификована, а САД, ЕУ и НАТО ће драстично ослабити, а можда и нестати. А ми судбинску и правну аналогију морамо правити између Србије и Русије, а никако између Србије и Украјине.

Ипак, наш спољнополитички положај је добар, и због верности историјском пријатељству са Русијом и Кином, и зато што смо избегли нову конфронтацију са Западом, и за то треба одати признање државном руководству. Развој догађаја у свету је брз, драматичан и од епохалног значаја. Зато морамо сагледати нашу спољнополитичку перспективу. Она је добра. И морамо је искористити.

Русија је данас светска војно-политичка сила број један, а Кина је економска. Наша повезаност са Русијом је вишевековна и зато је примарна, у смислу да смо за Кину партнер од великог поверења, само ако смо то најпре за Русију.

Када су САД и НАТО (а то је и највећи део ЕУ) у питању, ми смо пре свега њихова жртва, што се и данас испољава на примерима Косова и Метохије и Републике Српске. О Републици Српској Крајини да и не говоримо. Постоји ли нада да ћемо удварањем променити њихов однос према себи? Не! То нам јасно показује последњих четврт века. Удварањем свакако не. Чак напротив, даћемо им могућност за нове уцене. Њихов се однос може променити само када буду поражени од стране Русије, што ће бити ускоро.

Пре него што сагледамо перспективе, односно приоритете, дефинишимо стратешке циљеве наше спољне политике. То су: ослобођење (од директне и индиректне НАТО окупације), уједињење (делова српског народа и његових историјских територија) и економски (као и социјални и духовни) напредак.

На билатералном плану, први приоритет би било савезништво са Русијом, али и Кином. Русија је ту фактор број један, без којег остваривање наших стратешких циљева није могуће. Минимум би био обавезујући уговор о пријатељству и сарадњи, укључујући заједничку одбрану, а максимум би било наше ступање у Савезну државу Русије и Белорусије. Јачање уговорних односа са Кином би нам могло донети далеко веће економске и финансијске бенефите од оних које имамо од односа са ЕУ и САД. Притом, Србија је у загрљају са Русијом и Кином слободна, а у загрљају са САД и ЕУ није.

Следећи приоритет је, наравно, сарадња са суседима. Отворени Балкан треба да се постепено шири до граница полуострва. Наше поновно уједињење мора бити праћено повећањем сарадње у региону, а наше јачање сарадње са Русијом и Кином ће наше регионалне иницијативе учинити још привлачнијим.

Разуме се, Србија је заинтересована за пријатељску сарадњу са свим земљама света. Али ако земље нису пријатељске (признале независност „Косова“, уцењују нас…) онда не морамо баш много да се трудимо. Оних других је више.

Оваква билатерала намеће и другачију и много развијенију и перспективнију мултилатералу. С једне стране, треба да одустанемо од пуноправног чланства у ЕУ. Ем приступање бесконачно дуго траје и све време нас нечим уцењују, ем је сама ЕУ почела да по америчком диктату ради против сопствених интереса. Разуме се да нам добри односи требају, али зашто се не бисмо задовољили придруженим чланством. Шта фали Швајцарској и Норвешкој, па и Британији, која има само трговински споразум? Е, после те одлуке би нам се отворили многи хоризонти сарадње са пријатељским земљама: БРИКС, ШОС, ЕАЕС, Појас и пут, ОДКБ, и наравно и свакако, и не на последњем месту: Покрет несврстаних! Сада смо само посматрачи, што је апсурдно, а Белорусија је пуноправни члан!

Потребне су нам и неке рестрикције. Сарадњу са НАТО треба свести на меру прописану Дејтонским споразумом и Резолуцијом 1244. Хашки трибунал више не постоји, али Србија треба да затражи од СБ УН ревизију његовог рада, јер сами немамо право да прихватамо резултате агресије на нашу земљу. Поред тога, морају се укинути колонијално-коруптивни механизми, који разарају суверенитет и демократију, као што је финансирање медија и невладиних организација из западних центара моћи.

«Ми, политичари и ад­министратори, који се кувамо у котлу свакодневних про­блема – најнезахвалнија смо врста за високе оцене», констатовао је својевремено Јуриј Лужков у некрологу Слободану Милошевићу. Да, у свету пуном противречности и конфронтација, какав је вековима диктирао Запад, улога државних службеника је тешка и незахвална. Тако је на Балкану и данас.

У Новом свету, свету човекољубља, свету сарадње, а не надметања, свету у којем сви добијају, а против којег западна олигархија и даље води изгубљени рат и тако заувек остаје у прошлости, у том свету ће улога државних службеника такође бити тешка, али неће бити незахвална.

А и уопште, тамо је свима добра перспектива.

Владимир Кршљанин

The post Стратешки циљеви и приоритети спољне политике Србије appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/svetska-vecina-ubuntu-i-srbija/ Mon, 21 Aug 2023 22:17:10 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4907 Pokret za Srbiju

„Специјална војна операција је фактички означила почетак формирања новог феномена – светске већине, у оквиру које многе земље света показују спремност за самостални развој, заштиту националних интереса и суверенизацију од хегемоније САД и других земаља Запада», изјавио је ових дана Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Русије. „Победа Русије над колективним Западом у Украјини биће снажан

The post Светска већина, убунту и Србија appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

„Специјална војна операција је фактички означила почетак формирања новог феномена – светске већине, у оквиру које многе земље света показују спремност за самостални развој, заштиту националних интереса и суверенизацију од хегемоније САД и других земаља Запада», изјавио је ових дана Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Русије.

„Победа Русије над колективним Западом у Украјини биће снажан подстицај даљем мењању глобалног односа снага у корист односа међусобног поштовања и равноправног дијалога међу државама и успостављања полицентричног светског поретка заснованог на културној и цивилизацијској разноликости света“ – додатно је нагласио Патрушев.

У смислу броја држава, светска већина је постојала и раније – чинио ју је Покрет несврстаних. Међутим Патрушев је ипак у праву – феномен је нов утолико што данас на страни светске већине није само број држава, већ и њихова економска, војна и политичка моћ.

А Србија је у целој модерној историји била део светске већине, заправо истанути део историјског и цивилизацијског мејнстрима човечанства. И када је била један од носилаца Другог и учинила први покушај стварања Трећег Рима, и када се борила за ослобођење од османске (колонијалне) власти, и у светским ратовима, и у одбрани од западне агресије 90-их. Нема разлога да тако не буде и данас. Можете ли да замислите Србију поражену заједно са Хитлером? Или са НАТО-ом? Ја не могу.

Патрушев је несумњиво био инспирисан успехом самита Русија-Африка. Показало се да афричке земље данас имају огроман потенцијал за економску сарадњу, да им је доста охолог западног (нео)колонијализма и да не заборављају ко им је помагао у борби за ослобођење. Показало се да у пребогатој Африци Русија има огромну предност у односу на Запад. Зато ни једна афричка земља није увела санкције Русији.

Али ни ми не смемо ни једног тренутка заборавити да је Србија по историјском потенцијалу на афричком континенту некако одмах иза Русије и Кине. Јер то нисмо заборављали ни у најтеже време.

Западни прокси рат за разбијање историјске Србије, алијас Југославије, ратне драме у Хрватској и БиХ, уздрмали су наш међународни положај. Што због покушаја Запада да нас посвађа са исламским светом, што због наше немогућности да у условима ратова и санкција будемо довољно активни на међународном плану, СРЈ је добила «празну столицу» не само у УН, него и у Покрету несврстаних.

Али, када је 1995. склопљен Дејтонски мир, требало је потрудити се да се то надокнади. На Трећем конгресу СПС у пролеће 1996, захваљујући максималном ангажовању на пољу партијске међународне сарадње, успели смо да обезбедимо присуство страних гостију на нивоу из најбољих дана СФРЈ – дошле су нам све најзначајније партије левице: од немачких социјалдемократа до кинеских комуниста. Ипак, западни гости конгреса су наглашавали да су дошли као «посматрачи», а, тек је требало уложити посебан труд према земљама у развоју.

Тог пролећа сам прешао на рад из СПС у СМИП и добио да водим Дирекцију за Африку и Блиски Исток, која покрива највећи број земаља.

Неопходне кораке су нам олакшали прави пријатељи. У Београд је баш тада допутовао Роберт Мугабе, председник Зимбабвеа, земље која је у СБ УН гласала против санкција које су нам 1992. уведене под притиском Запада.

Део нашег руководства, на челу са Миланом Милутиновићем је, слично као неки данас, сматрао да је после Дејтона најважније да очувамо «добре односе» са САД и да не треба да чинимо ништа што се њима не би свидело. Ипак, председник Милошевић и ја смо знали да је Дејтон, иако велики, био делимични успех (Клинтону је био потребан мир у БиХ због сопственог реизбора) и да нам тек предстоји тешка битка за одбрану КиМ. Стога је требало искористити Дејтон за јачање наших позиција код пријатеља и према свима осталима у свету, и да тако спремнији дочекамо нови напад западне хоботнице.

Већ у октобру 1996. успели смо, савладавши све отпоре, да организујемо афричку турнеју председника СРЈ Зорана Лилића, која је укључивала узвратну званичну посету Зимбабвеу, званичну посету Гвинеји и радну посету Гани. Бројну државну делегацију пратило је и неколико десетина привредника. За турнеју смо користили ЈАТ-ов ДЦ-10. Неки од званичника Гвинеје, који су нас чекали на аеродрому, причали су нам да су им потекле сузе када су видели огромни широкотрупни авион како слеће. «Ево, коначно опет Југославије!» – помислили су.
Те и следећих година имали смо интензивне активности према Африци и Блиском Истоку. Са замеником Савезног министра спољних послова др Радославом Булајићем посетили смо Етиопију, Судан и Анголу. Са потпредседником Савезне Владе Николом Шаиновићем Кувајт, а са председником Народне скупштине Драганом Томићем Ирак. Био сам и на дипломатским консултацијама у Либији, Сирији, Либану и Јордану. Свуда је било више спремности на сарадњу, него што су наша држава и привреда тада били у стању да искористе.

У делу руководства је био велики отпор и када је стигла порука иранског врха са понудом нормализације односа. Успео сам да то стигне до председника Милошевића и обезбедио зелено светло. Убрзо је уследила посета Техерану министра спољне трговине Борише Вуковића, а онда и заседање међувладиног Мешовитог комитета са Ираном. Памтим како нам је командант чувара револуције отворено признао да су они били умешани у рат у Босни, али су свесни да су тамо били злоупотребљени од стране САД, па су схватили да им је наша земља једини могући савезник на Балкану и да не бринемо – на КиМ се сигурно неће мешати!

После 5. октобра 2000, Србија је постала неоколонија Запада. Урушено је све што се могло урушити – војска, банкарски систем, привреда, култура… Земља је премрежена западним агентурама.

Колонијална послуга је чак затворила амбасаду у Зимбабвеу и другим важним пријатељским земљама, а наше напоре и резултате – обрисала из документације! И за то још нико није одговарао!

После 2012, почиње обнова нашег суверенитета и свих урушених темеља Србије. Време је да се тај процес убрза и да Србија заузме достојно место у редовима светске већине.

За то је потребно ослободити се претеране зависности од САД, које инсистирају на признању «Косова» до краја године и од ЕУ која нам стално намеће санкције и рестрикције према пријатељима из светске већине. А још више, треба се ослободити илузија да нема живота без западних инвестиција! Потенцијал Кине је у том смислу много већи, а земље ЕУ ионако неће никад престати да овде инвестирају, јер је то више у њиховом интересу, него у нашем.

Свет се променио. Већ живимо у Новом свету. Не смемо каснити да то разумемо.
Постоји прича о антропологу, који је, играјуће се са афричком децом, поставио испод дрвета корпу пуну воћа и рекао деци: «Трчите! Ко први стигне, корпа је његова!» Међутим остао је запањен што деца то нису прихватила. Уместо да се такмиче, ухватили су се за руке, заједно дошли до корпе и поделили воће на равне части. Када их је питао зашто су тако урадили, био је спреман одговор:

«Убунту! Како једно од нас да буде срећно, ако су остали несрећни?»

Убунту је философија највећег дела црне Африке, која каже: ја постојим, јер ми постојимо!
Данас светску већину чине, држећи се за руке, Русија, Кина, Индија, исламски свет, Африка и Латинска Америка. Они су Нови свет.

Душа Србије је са њима. Али тело треба да збаци последње окове, па да Нови свет буде потпун. Нови свет ће бити убунту и биће свет човекољубља, заједница заједничке судбине човечанства. У таквој заједници неће бити већине и мањине. Верујемо да ће се народи сада аутистичног Запада ускоро ослободити окова олигархијске диктатуре, која се лажно представља као демократија.

Добар је знак што је после самита у Русији, председник Уганде Мусевени дошао у Београд и што је председник Вучић обећао учешће на самиту Покрета несврстаних догодине у Уганди. Али Белорусија је пуноправни члан Покрета несврстаних, а Србија само посматрач. Хајде да се вратимо тамо где нам је место. ЕУ није вредна да због ње изгубимо душу.

Владимир Кршљанин

[РТ БАЛКАН]

The post Светска већина, убунту и Србија appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/bitka-za-novi-svet/ Fri, 09 Jun 2023 13:01:27 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4900 Pokret za Srbiju

Данас смо сви ми, вољно или невољно, део одлучујуће битке светске историје – битке за Нови свет. Питање је може ли људска цивилизација да преживи (и победи) или ће човечанство нестати под теретом криминалне олигархијске диктатуре. За све нас постоји само прва могућност. Нови свет предводе Русија и Кина. И он је, наравно, социјалистички. Русија

The post БИТКА ЗА НОВИ СВЕТ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Данас смо сви ми, вољно или невољно, део одлучујуће битке светске историје – битке за Нови свет.

Питање је може ли људска цивилизација да преживи (и победи) или ће човечанство нестати под теретом криминалне олигархијске диктатуре. За све нас постоји само прва могућност.

Нови свет предводе Русија и Кина. И он је, наравно, социјалистички. Русија и Кина су претекле Запад у свему, без икаквих колонизација и ратова, за само неколико деценија. Оне су усвојиле, развиле и примениле сва највећа достигнућа људске цивилизације. Постале су еманација људског стваралаштва, које је колективни чин и много је продуктивније као хармонична сарадња, него као конкуренција и робовски рад. Њихова главна предност су духовно-моралне вредности, у супротности са криминалним системом, који злоупотребљава људске слабости и подстиче конфликте свуда. Дакле, победа Русије и Кине је потпуна и вечна. Вековно очекивање народа да ће социјалистичко друштво бити супериорно у свему, остварује се на наше очи.

А једини очајнички одговор западне олигархије је рат! Суочени смо са већ два европска рата – против Срба 90-их и против Руса данас.

Општи услови у којима се ови европски ратови одвијају, заснивају се на вековној тежњи Западне олигархије да легитимизује зло и да створи вештачку равнотежу између добра и зла. А конкретни услови последњих деценија повезани су са развијањем и применом најразвијенијих технологија за манипулацију људском свешћу.

Шта је то тако изузетно код Руса и Срба (а у последње време и код Кинеза), због чега су они постали главне мете антицивилизације? Љубав, солидарност, колективни дух, опште добро су главни принципи изворног хришћанства, али и конфучијанства. А ту је и заједничко искуство ових народа у антифашистичкој борби и у изградњи социјализма. Православно хришћанство је најближе изворном, а такође укључује искуство у изградњи културе, нације и државе. Православни концепт нације је много старији и много духовнији од западног. Срби и Руси су заветни народи. Са појавом њихових аутокефалних цркава у 13-15. веку, Срби и Руси себе дефинишу на духовно-моралним темељима, много више него на правним, генетским, материјалним и територијалним. Сем тога, њихове државе су настављачи Ромејског царства, које је Запад настојао да уништи. Српско царство на Балкану у 14. веку је била краткотрајно, али је зато Руско царство / империја / СССР / Федерација постало и до данас остало највећа држава у светској историји. А Срби и Руси су наставили да интерагују у свим драматичним моментима европске историје.

 

Укратко, током много векова, свет ефективних људских вредности, а пре свега Православни свет, постао је највећи, егзистенцијални изазов за западну олигархијску диктатуру или антицивилизацију. Само постојање Русије (и Србије, и Кине) чини западну хегемонију немогућом. А за западне мега-злочинце постоји само: или управљамо светом – или ништа! И ту су они у праву. Њихови мега-злочини су тако велики, да они просто не могу да преживе у било ком реалном правном систему. Сетимо се много милиона убијених у крсташким ратовима, колонијалним ратовима, светским ратовима, блискоисточним агресијама САД и НАТО, па све до ових европских ратова против Срба и Руса. Са САД на свом челу, Запад је еволуирао од главног деструктивног и агресивног фактора до малигног тумора на телу човечанства.

Коришћење фашизма, тероризма, субверзивног и медијског рата, заједно са историјским ревизионизмом и злоупотребом међународних организација и међународног правосуђа – то су били методи које је Запад применио против Срба у разбијању Југославије и НАТО агресији 90-их. И већ тада су тренирали Европу да делује против саме себе (сетимо се прекида пловидбе Дунавом због порушених мостова). Ипак, остали смо непоражени јер нас је предводио Слободан Милошевић – симбол антиглобализма, како га је описао Александар Зиновјев. Политика Србије за време Милошевића, била је у свим аспектима  иста као политика Русије и Кине данас – политика Новог света. Зато морамо увек памтити и даље истраживати и славити српско јунаштво и достигнућа тог времена. И више од тога, морамо стално подсећати цео свет, па и саме Србе, на значај њиховог отпора, који је већ назван – Други Косовски бој. У том циљу, треба да подржимо снажнију активност Међународног Милошевићевог комитета.

Дакле, посреднички рат у бившој Украјини је последњи очајнички покушај мега-злочинаца да преокрену ток историје, изведен истим методама, али без изгледа на успех, И као у Другом светском рату, они жртвују нас, Европљане, својим антиљудским апетитима. Постоје само два могућа исхода: 1) победа Русије (и Новог света) или 2) уништење живота на Земљи. Данас је на свим пристојним људима и поново на нама, Европљанима, да допринесемо првом исходу и спасењу човечанства, као и да учинимо други исход немогућим.

Највећи, а можда и једини глобални консензус у људској историји, постигнут је у осуди фашизма. Победа над фашизмом обликовала је општеважећи систем међународног права и међународних односа.

Данас, као и 90-их, имамо политичку супротстављеност двеју сталних чланица СБ УН – Русије и Кине, које би да сачувају систем утемељен на победи над фаизмом, са преостале три – САД, Великом Британијом и Француском, у којима део владајуће олигархије обезвређује победу над фашизмом, сарађује са фашистима и покушава да настави рат фашиста против Србије и Русије. Ипак, између рата 90-их и овог данас, постоји једна битна разлика. У Првом европском рату, у бившој Југославији, Срби су успели да остану непоражени од неупоредиво војно јачег НАТО, и то у време униполаризма. У Другом европском рату, у бившој Украјини, међутим, Русија ће победити НАТО, у време мултиполаризма. Русија, Кина и већина човечанства ће ликвидирати западну агресивну хегемонију и казнити њене злочине.

Морамо се борити и против историјског ревизионизма. Садашњи рат јасно показује да је историјски ревизионизам оруђе фашиста, њихових саучесника и спонзора, те за њега не може бити никаквог оправдања.

Дакле, морамо да се организујемо, изборимо и славно ступимо у Нови свет – праведни мултиполарни и мултилатерални свет, заснован на међународном праву, равноправности, сарадњи, социјалној правди и истинској демократији. И баш то је заједница заједничке судбине човечанства.

У Новом свету, већина човечанства цвета и повезује се, а западна олигархија, супротстављајући се томе, уништава и себе и своје народе. Нови, слободни свет је акумулирао позитивно искуство целог човечанства. У њему и има места за све! Позивамо у Нови свет и западне народе, који све више постају жртве своје олигархије, и желимо им што брже ослобођење!

Нови свет – то је чврста и организована доминација добра над злом!

Станимо раме уз раме за брзу, потпуну и коначну победу Новог света над фашизмом и антихуманизмом!

До победе!

 

(Излагање Владимира Кршљанина, које је било једно од шест уводних излагања на 50. конгресу Светског савеза слободних мислилаца, одржаном под геслом „Слободно мишљење и нови мултиполарни свет“, 18. маја 2023. у Франкфурту на Мајни.)

https://youtu.be/SjuwIQoJlVE

 

[РТ БАЛКАН]

The post БИТКА ЗА НОВИ СВЕТ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/vaskrsenje-srbije-gvozdena-zavesa-i-novi-svet/ Sat, 15 Apr 2023 16:03:33 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4888 Pokret za Srbiju

Нас из «гарнитуре» коју је предводио Слободан Милошевић, и која је била на челу најважнијег општенародног покрета у новијој српској историји, засипали су лавином оптужби измишљених у склопу хибридног рата против Срба. Међу тим оптужбама посебно, «опште» место заузима оптужба да «нисмо разумели пад Берлинског зида». Та се оптужба најчешће изриче без објашњења, као нешто

The post Васкрсење Србије, «гвоздена завеса» и Нови свет appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Нас из «гарнитуре» коју је предводио Слободан Милошевић, и која је била на челу најважнијег општенародног покрета у новијој српској историји, засипали су лавином оптужби измишљених у склопу хибридног рата против Срба. Међу тим оптужбама посебно, «опште» место заузима оптужба да «нисмо разумели пад Берлинског зида». Та се оптужба најчешће изриче без објашњења, као нешто неспорно и општеприхваћено, а што би можда требало да значи: нестао је, заувек или на дуже време, свет социјалне правде, а заменио га је гангстерски свет, који је сам себи залепио на чело «демократску» етикету. Тај свет је богат и моћан и треба му се прилагодити, па ћемо живети боље. 

Али, у свакој работи иза које стоји нечастиви, и у овом резоновању је све «наопачке-наглавачке». То је пут право у «царство земаљско», заправо пут у пакао, пут у којем на кратко добијеш цркавицу, а изгубиш душу. Да су мењали веру да угоде богатим и моћним агресорима, Срби би одавно нестали. Да опросте наша браћа и комшије, данас би били, што Бошњаци и Албанци, а што Хрвати. А да ли би им због тога било боље, закључите сами.

Први Косовски бој Србија је водила 1389. против Османлија, а други 1999. против НАТО. Због наше духовне и моралне супериорности нису успели да нас победе. Косовски завет је крвљу потврђен. Лазар и Слободан су пострадали.

Данас, када је после три деценије свима јасно да смо деведесетих били у праву, а над Европом се поново надвијају сабласти Берлинског зида и «гвоздене завесе», ми смо ти који морају да упуте упозоравајући вапај: да ли је могуће да не видите и не разумете највеће револуционарне промене – настанак Новог света у којем водећу улогу имају наши историјски савезници и да ли сте свесни колико би такво превиђање било лоше по српски народ?

Али идимо редом и поређајмо неке важне чињенице:

1. Супротно наративу западне пропаганде, Берлински зид и «гвоздена завеса» нису били производ социјалистичког света, него западног распиривања конфронтације и покушаја настављања Хитлеровог рата против Русије (СССР). Прво је Черчил у Фултону 1946. објавио тај рат, лансирајући термин «гвоздена завеса», а онда је она и формално настала 1949. под називом НАТО пакт (настанак Варшавског уговора шест година касније је био изнуђен, као и изградња Берлинског зида 1961.). Али уместо врућег, кренуо је «хладни», односно хибридни рат. Тек када је због његовог дејства и неспособности (такође изазване западном субверзијом) да своје друштво духовно утемељи, СССР доживео крах, кренула је војна офанзива НАТО: Први европски рат (против Срба, на 50-годишњицу НАТО), чија је последица био улазак целе Централне, Источне и Југоисточне Европе (осим Србије и Српске) у НАТО и продор до граница Русије, и Други европски рат (против Руса, на 75-годишњицу НАТО), у којем, за разлику од Наполеоновог и Хитлеровог рата, Запад против Русије нема никакве шансе. Зато се овај рат и води туђим (украјинским) рукама, а покренут је из чистог очајања и са надом да ће Русија бити економски и политички дестабилизована, па онда поражена изнутра револуцијом, као 1917. Од тога, наравно, нема ништа, и зато јер уз Русију стоје Кина и највећи део света. А ратови вођени уз помоћ (нео)нациста, без обзира на најмоћније пропагандне технологије у историји света, не могу да задобију снажну народну подршку ни у земљама НАТО.

2. Ми деведесетих, наравно, нисмо могли тачно предвидети да ће НАТО кренути у напад на Русију преко Украјине баш почетком 2022. и да ће тај напад Русија за неколико дана предухитрити. Али смо све трендове јасно видели: знали смо ко је историјски агресор, српски и руски непријатељ, куда води сарадња са усташама и балистима (чак смо се са нашим украјинским пријатељима солидарисали у протестима против пенетрације НАТО у ту земљу), знали смо да су наше духовно утемељење и социјална правда историјске одреднице које се не могу победити ни избрисати, знали смо да је будућност Балкана у геслу «Балкан – балканским народима» и у новом Балканском савезу и зближавању са Русијом, дакле – без НАТО. А знали смо и то да се под налетима НАТО хорди, слободна Србија и слободни Балкан, као извориште духовности и наде за читаву Европу, могу створити само ако буду имали Савез Србије са Русијом и Белорусијом као своју окосницу. Наравно, да то знамо и данас. Због свега тога, НАТО није успео да нас порази 1999. А чак ни пораз, који смо доживели у «обојеној револуцији» нешто касније, није био потпун, па је Србија смогла снаге да 2012. уклони са власти НАТО колаборационисте, у значајној мери обнови своју сувереност и успостави стратешко партнерство са Русијом и Кином.

3. Русија и Кина баштине православну веру, конфучијанску доктрину и достигнућа социјализма, победу над фашизмом и колонијализмом, као и међународни правни и политички поредак настао на њеним темељима. Поред тога, оне су данас најмоћније земље света у војно-политичком, економском и духовно-моралном смислу. Оне су најмоћније и у демократском смислу, јер је код њих демократија заиста власт народа, а не параван за власт бескрупулозне и у злочину огрезле олигархије. Преко БРИКС-а, ШОС-а и других регионалних интеграција и глобалних иницијатива, оне данас предводе човечанство у процесу коначног ослобођења од ратова, експлоатације и западне олигархије. Наступа крај капитализма, неоколонијализма и светске олигархијске диктатуре и ствара се нови светски привредни систем. Рађа се Нови свет, мултиполарни и демократски, свет равноправних, свет добра и духовно-моралних вредности, заједница заједничке судбине човечанства. У том свету Србија, као весник, први носилац отпора таласу агресије и историјски пријатељ Русије и Кине, треба да заузме своје заслужено и достојно место. У Новом свету има места за све, и за народе Европе и Северне Америке, који су дуго били инструмент, а све више су жртве олигархијске диктатуре, али који су дали свој значајан допринос научном и технолошком развоју човечанства. Србија може, и треба, да помогне њиховом укључивању у Нови свет.

4. «Морамо да се прилагођавамо Западу, јер смо у НАТО окружењу, а Русија нас је оставила иза гвоздене завесе.» Од више познаника сам чуо ту тезу. Као у свим опасним заблудама, и у тој процени има истине. Та теза се, нажалост, шири без великог отпора.

Очигледно је да НАТО прижељкује или своју победу или нову «гвоздену завесу», али таква могућност је практично искључена. Једине две могућности су победа Русије или – уништење човечанства. Врло ускоро, можда већ за годину или две, свет ће изгледати сасвим другачије – неће бити Запада, каквог смо навикли да гледамо последњих пет векова, а нарочито оног ужасног из 20. и са почетка 21. века. НАТО и ЕУ ће се највише изменити, ако уопште буду постојали.

За гажење међународног права и своје европске ратове и освајања у садејству са фашистима и терористима, укључујући покушај отимања Косова и Метохије, НАТО главешине ће морати да одговарају по истим критеријумима као нацисти у Нирнбергу.

А Русија нас није нигде «оставила». И из изјава њених високих званичника, и из Концепције спољне политике, усвојене ових дана, јасно је да ће Русија и војно бранити своје савезнике, где год да се налазе, што је доказала у Сирији. 

Што се пак тиче «страних инвестиција», јасно је да су могућности Кине у том смислу веће од оних које нам нуде ЕУ и САД, а о односу према нама да и не говоримо.

Деведесетих смо прижељкивали овакве промене у свету. Сада су наступиле. Ратови против Срба и Руса су један исти рат. Ми нисмо у рату поражени, а Русија ће победити и за нас. Можемо вратити све што нам је отето – треба само да објавимо да смо савезник Русије.

Србија, наравно, треба да чува мир. Али пре свега, Србија мора да разуме суштину највеће промене у историји човечанства – настанка Новог света, за који је и сама поднела велике жртве. Србија мора да разуме своју духовну, историјску улогу и снагу. И ради свог опстанка и спасења, и ради опстанка и спасења човечанства, и на Истоку и на Западу, она не сме да у одсудним временима чини велике уступке злочиначкој западној олигархији, која ће ускоро и на западу бити одбачена и осуђена.

За нас, Нови свет је пре свега оваплоћење Новог завета, а самим тим и Косовског завета. Србија је васкрсла јер:

Христос васкрсе – ваистину васкрсе!

Владимир Кршљанин

 

Политика, 11. 4. 2023.

 

[ПОЛИТИКА]

The post Васкрсење Србије, «гвоздена завеса» и Нови свет appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/krsljanin-savez-sa-rusijom-put-opstanka-i-spasenja/ Wed, 05 Apr 2023 22:42:23 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4881 Pokret za Srbiju

Русија и Кина данас предводе људску цивилизацију, која је на путу тријумфа над својом супротношћу, оличеном у нелегитимној злочиначкој олигархији, коју често зовемо „Запад“. Тај тријумф који је већ наступио, али је мало одложен због рата у бившој Украјини, можемо звати „Нови свет“ или „Свет равноправних“, јер ће бити ослобођен од неправде и злочина.  Нови

The post Кршљанин: Савез са Русијом – пут опстанка и спасења appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Русија и Кина данас предводе људску цивилизацију, која је на путу тријумфа над својом супротношћу, оличеном у нелегитимној злочиначкој олигархији, коју често зовемо „Запад“. Тај тријумф који је већ наступио, али је мало одложен због рата у бившој Украјини, можемо звати „Нови свет“ или „Свет равноправних“, јер ће бити ослобођен од неправде и злочина. 

Нови свет карактеришу духовно-моралне вредности, љубав и сарадња, док у антицивилизацији све то нема значаја, или само представља параван, а једини стварни принцип је власт помоћу злочина и обмане.

Ако посматрамо Европу, вековима је православни свет главни носилац цивилизације, односно духовно-моралних вредности, у континуитету од Ромејског, Душановог и Руског царства, до савремене Русије и Србије. 

Србија и Русија су стога вековима главна мета Запада, од крсташких ратова, преко Првог и Другог светског, до садашњих – Првог европског (против Срба) и Другог европског рата (против Руса).

Немогућност да се раније и адекватније одупремо, произилази из суштинске разлике цивилизације и антицивилизације. Агресивни и лукави, пре свега англосаксонски Запад је пет векова био економски и војно најмоћнији део света, намећући свима опасну илузију да је управо западна друштвена и политичка мисао најбољи начин да се разуме свет. Данас знамо, и ми и Руси, да то није тако. 

То знање смо скупо платили, али оно је омогућило Русији да заузме садашњу водећу позицију у свету. 

Нови свет је претекао Запад у свему, јер је сарадња, а не злочин – темељ стваралаштва. У прави час, јер једино тријумф Новог света у свему, може спречити Запад да покрене нуклеарни рат. 

Када би злочиначка олигархија била сигурна да ће она преживети, заједно са довољним бројем своје послуге, не би се либила да уништи човечанство.

Србија је била претеча, весник Новог света. Наш отпор НАТО агресији није био очајнички, већ духовно и морално супериоран и зато 19 западних земаља нису успеле да нас победе.

Први Косовски бој, 1389, који нисмо изгубили, учинио је крај Душановом, последњем реалном сукцесору Ромејског царства. Тек после тога се уздигло Руско царство. 

Други Косовски бој, у коме је Слободан Милошевић пострадао попут Лазара Хребељановића, такође нисмо изгубили. 

Он је отворио пут уздизања Путинове Русије. Може се рећи да Други Косовски бој, или његов епилог, још увек траје и да нису случајно главне полуге западног притиска на нас управо захтеви да признамо независност Косова и уведемо санкције Русији.

Рат против Југославије, односно против Срба, почео је, не случајно, одмах после распада Совјетског Савеза. 

Србија је била духовно и морално дорасла искушењу пред којим се нашла. У најтежим околностима, у Србији су јачали православље, независна економија и социјална правда. Иако без подршке великих, парирало се и на геополитичком плану. 

Непосредни повод за раније планирани терористички прокси рат на Косову и Метохији 1998. и директну НАТО агресију 1999. био је самит земаља Југоисточне Европе на Криту 1997, на коме су Милошевић и албански премијер Нано договорили мирно решавање проблема КиМ. Био је то у ствари савремени покушај стварања Балканског савеза, којим би се одстранио деструктивни западни утицај. НАТО то није могао да поднесе.

У априлу 1999. Савезна скупштина је донела одлуку о приступању СР Југославије Савезу Русије и Белорусије. Иако због Јељциновог страха није остварен, то је био највећи искорак у остваривању вековних духовних и историјских тежњи српског народа.

Сутрадан, после почетка агресије, 25. марта, Савезна влада СРЈ је донела одлуку о прекиду дипломатских односа са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском, као најодговорнијим државама у НАТО агресији. Тај предлог је, на јутарњем проширеном колегијуму савезног министра, изнела моја маленкост.

Није случајно што је ових дана Русија одбацила иницијативу Волфганга Ишингера да баш ове четири државе буду „посредници“ у мировним преговорима Русије и Украјине. А да је после 5. октобра наше исхитрено обнављање дипломатских односа са ове четири земље било преурањено, а свакако у случају САД и Британије, доказује и недавна одлука Републике Српске да прекине дипломатску комуникацију са ове две земље.

Још су два крупна примера из тог доба, који доказују величину политике Србије, док је била у пуној мери суверена. У фебруару 2000, на 4. Конгресу СПС, Слободан Милошевић је затражио да се ускрати гостопримство „срамној мисији“ међународне заједнице на КиМ, под чијим окриљем је настављен геноцид и етничко чишћење Срба.

У оквиру истог конгреса, одржана је велика међународна конференција са представницима преко 100 партија из целог света, у чијем сам организовању непосредно учествовао. 

Конференција је својим геслом „За свет равноправних“ афирмисала главно питање данашњице и антиципирала настанак Новог света.

Савез са Русијом, дистанцирање од САД и Британије (бар док темељно не промене своју политику), одустајање од чланства у ЕУ, ослобођење Косова и Метохије, стварање новог Балканског савеза и све то у Новом свету равноправних, који предводе наши пријатељи Русија и Кина, биле би одреднице спољне политике истински слободне и суверене Србије, на шта нас обавезују и наши пали хероји и цивилне жртве НАТО агресије. 

Други европски рат, који Русија у бившој Украјини води против НАТО, Запад је покренуо по истој историјској формули и обрасцу као Први европски рат против Срба. У ствари та два рата су један исти рат – епилог Другог Косовског боја, односно егзистенцијални, васељенски рат, како каже Нарочњицка. 

И зато морамо бити заједно са Русијом.

Када ће бити могуће повући који конкретан потез у политичкој, економској и другим сферама, треба пажљиво извагати, али ово мора бити наша стратегија, јер то је услов нашег опстанка и спасења.

 

Изворник:

https://rt.rs/opinion/vladimir-krsljanin/25684-vladimir-krsljanin-srbija-rusija-nato-rat/

Фото: Анђелко Васиљевић (Политика)

 

Излагање амбасадора Владимира Кршљанина на округлом столу Српско-руског братства „НАТО ратови против Срба и Руса“, одржаном 24. марта 2023.у Београду. Учесници су били, са руске стране (путем видео обраћања): Јевгениј Примаков, Сергеј Бабурин и Наталија Нарочњицка, а са српске: Владимир Кршљанин, Горан Петронијевић, Љубинко Ђурковић и Срђан Перишић.

Извештаји о округлом столу на сајту Српско-руског братства:

https://srbratstvo.ru/svi-koji-su-ratovali-protiv-srba-danas-ratuju-protiv-rusa-rt-balkan-o-nasem-okruglom-stolu/

https://srbratstvo.ru/skora-pobeda-rusije-ublazice-pritisak-na-srbiju-srna-o-nasem-okruglom-stolu/

https://srbratstvo.ru/ukrajinski-sukob-je-americki-osvajacki-poduhvat-sputnik-srbija-o-nasem-okruglom-stolu/

https://srbratstvo.ru/zaborav-je-prvi-korak-ka-reviziji-istorije-politika-o-nasem-okruglom-stolu/

Видео снимак целог округлог стола:

https://youtu.be/hIvK9GbHtZo

The post Кршљанин: Савез са Русијом – пут опстанка и спасења appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/vladimir-krsljanin-slobodanov-dan/ Mon, 13 Mar 2023 14:03:52 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4836 Pokret za Srbiju

Дан спомена, односно дан његовог одласка у вечност, 11. март, као 2006, и ове године пада у суботу. У хашком казамату званом Шевенинген, који су некад држали нацисти, а сада натисти (разлике готово да нема), уморен је Слободан Милошевић. Мученички је пострадао јер је под његовим вођством Србија најпре васкрсла, а затим је водила Нови

The post Владимир Кршљанин: Слободанов дан appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Дан спомена, односно дан његовог одласка у вечност, 11. март, као 2006, и ове године пада у суботу. У хашком казамату званом Шевенинген, који су некад држали нацисти, а сада натисти (разлике готово да нема), уморен је Слободан Милошевић. Мученички је пострадао јер је под његовим вођством Србија најпре васкрсла, а затим је водила Нови косовски бој, у којем, као ни у оном 1389, није поражена. На послетку, у пет година хашке суданије, сам против машинерије тајних служби НАТО, Слободан је одбранио српску истину и косовски завет. Битку, на терену вечног живота, Србија предвођена Слободаном и даље води. Вечна Србија, мила мати, пробудила је тако свој народ, али и Русију и Кину и постала весник Новог света. Задатак нас, њене деце, је да будемо достојни Србије и Слободана.

Али, идимо редом у сагледавању оног најважнијег што се данас види.

Шта је Слободан Милошевић за Србију?

Обележавајући шест векова Косовске битке 1989, милиони Срба су жељно слушали Слободана, који је објавио да постојимо, да су наш дух, вера, традиција и наше име живи, да свима нудимо братску, или бар равноправну сарадњу, али да своје злочинцима нећемо дати. Знајући шта, коме, на ком месту и у којим условима говори, он је пророчки наслутио и Нови косовски бој. И показао да смо за њега спремни.

Православна, историјска Србија је дакле васкрсла. У срцима својих људи и као држава. Да нису биле много снажне наше духовно-моралне вредности и у срцима наших људи и у личности нашег вође, то не би било могуће. Ни да се бране Историјска Србија, њен стваралачки развој и социјална правда.

На те вредности одмах су ударили демонски легиони „демократског запада“  – са свих страна. Усташе, балисти, терористи, нарко-мафија, НАТО-кохорте, санкције, НВО, хашки трибунал…

У Првом европском рату, који је НАТО водио против Срба, успели смо да одбранимо Србију, Црну Гору, Републику Српску и Косово и Метохију. За своје победе добили смо трајну међународноправну потврду – Дејтонски споразум и Резолуцију 1244.

Под најтежим санкцијама наметнутим кроз систем УН, које је икад добила једна земља, сачували смо независност и социјалну правду. Није започета масовна „прихватизација“, сачували смо монетарни суверенитет и банкарски систем.

Храм Светог Саве је стављен под кров, а православне духовно-моралне вредност и слободарске традиције поново су постале основни друштвени стожер.

Самитом на Криту отворили смо врата за нови Балкански савез и историјско помирење и братско зближавање свих балканских народа, што је толико уплашило и разјарило НАТО да су одмах покренули своје најтеже оружје – терористички и агресивни рат за Косово и Метохију.

Први пут у историји, гласањем оба већа Савезне скупштине, покренули смо 1999. формалну иницијативу за улазак у државни савез са Русијом (и Белорусијом). Јељцин се није усудио да то прихвати. Али наша херојска војска и полиција и наш херојски народ предвођени Слободаном, издржали су 78 дана бомбардовања, а Јељцина је на челу Русије заменио Путин. И већ у августу 2000. његова влада је са Слободановом потписала споразум о слободној трговини.

После десетогодишњег отпора војној, економској, субверзивној, агентурној и пропагандој машинерији НАТО – најмоћније злочиначке организације свих времена, српски народ се заморио и поклекао, али не под бомбама, него пред лажима званим „обојена револуција“. Слободан је свргнут и послат у Хаг – рупу на међународном праву, где је сам, уз помоћ групе волонтера из удружења „Слобода“ и својих сведока, водио своју последњу, можда и најславнију битку – одбранио је истину и стекао ореол великомученика.

Многи у свету, чак и непријатељи, поштују Србе због њиховог херојства – у светским ратовима, за које знају из књига, и – у одбрани од агресивног НАТО фашизма, онда кад је био најмоћнији, које су доживели. То поштовање је црвени тепих који се простире пред Србијом у новом свету.

Дакле, за Србију – Слободан је нови кнез Лазар. И – слобода народу!

А шта је Слободан Милошевић за свет?

Владимир Путин, Јевгениј Примаков, Генадиј Зјуганов, Сергеј Лавров, Сергеј Шојгу, Дмитриј Рогозин, Валентин Распутин, Вјачеслав Кликов, Александар Солжењицин, Никита Михалков, Александар Лукашенко, Фидел Кастро, Јасер Арафат, Данијел Ортега, Моамер Гадафи, Роберт Мугабе, Каролос Папуљас, Константин Мицотакис, Харилаос Флоракис, Алваро Куњал, Жан Виденов, Харолд Пинтер, Петер Хандке, Микис Теодоракис, Жак Вержес, генерал Пјер Мари Галоа, Мишел Колон, Едвард Херман, Дајана Џонстон, адмирал Елмар Шмелинг, нека су од највећих имена која су поштовала председника Милошевића или сарађивала са њим. Ипак, чак и глас тих великих људи и Међународног комитета за његову одбрану, ретко је успевао да пробије гвоздену завесу великих западних медија.

Међународни комитет, који данас носи његово име, још увек постоји, као знак да је Слободанова борба од огромног, непролазног значаја за свет. После прве генерације копредседника: Велко Влканов, Ремзи Кларк, Александар Зиновјев, на челу комитета је друга генерација: Клаус Хартман, Мајкл Паренти и Сергеј Бабурин. Упркос пандемији, а поводом 80 година од рођења Слободана, комитет је 2021. одржао конференцију под насловом „Милошевић – против НАТО злочина, за Нови свет“ (www.milosevic.co).

По духовном утемељењу, моралном и политичком ауторитету и самопрегорној борби за добробит народа, можемо рећи да је Слободан Милошевић претеча Владимира Путина. Нажалост, њих двојица се никада нису срели и имали су врло мало прилике да сарађују. Путин је покушао да му помогне – дао је гаранције за његово лечење у Москви (које трибунал није прихватио) и збринуо је његову породицу, када је била мета прогона. 

Слободанова Србија је снагом примера показала свету да је могуће одупрети се злу. А Путинова Русија је у Другом европском рату, који НАТО води против Руса, пред победом, која ће свет ослободити од зла.

Русија и Кина су предводници Новог света, а Србија је његов весник. И Русија и Кина су свесне да им је лекција Слободанове Србије помогла да се ослободе илузија и чврсто стану на ноге. Оне то никада неће, нити могу заборавити.

НАТО је најпродуктивнија индустрија злочина у историји. НАТО је сам по себи злочин. За злочине НАТО, па ни за убиство Слободана Милошевића до сада нико није одговарао. Али томе се ближи крај. У Новом свету нема места за НАТО.

И, као што је још 2001. рекао Александар Зиновјев: „Слободан Милошевић је симбол антиглобализма“.

Градећи стратешко партнерство са Русијом и Кином, Србија је стала на пут обнове суверенитета, економског и духовног развоја. Али у окружењу и унутар Србије још нам прете тамне сенке НАТО фашизма и Видовдана 2001. Милошевић и многи његови саборци су још изопштени и готово да се не смеју помињати. Тек када угледате споменик Милошевићу у центру Београда, то ће бити знак да је Србија слободна и у савезу са Русијом. За сада, Слобода(н) је у нашим срцима.

 

(Владимир Кршљанин је амбасадор, секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“ и некадашњи помоћник Слободана Милошевића за међународне односе.)

[ngg src=“galleries“ ids=“9″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_width=“225″ thumbnail_height=“113″ thumbnail_crop=“0″][РТ БАЛКАН]

The post Владимир Кршљанин: Слободанов дан appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/izdrzati-do-pobede/ Sun, 12 Feb 2023 19:56:33 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4829 Pokret za Srbiju

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена, Русија и Кина (и остале водеће државе независне од САД), претекле су САД и њихове вазале у свему! Почео је да живи Нови свет, у коме су људски живот, људско достојанство, људска заједница и људско стваралаштво – апсолутне вредности!

The post ИЗДРЖАТИ ДО ПОБЕДЕ! appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена, Русија и Кина (и остале водеће државе независне од САД), претекле су САД и њихове вазале у свему!

Почео је да живи Нови свет, у коме су људски живот, људско достојанство, људска заједница и људско стваралаштво – апсолутне вредности!

Претекле су их у свему, заправо у готово свему. По огромној количини зла и потпуном одсуству савести, Запад је и даље без премца. А по медијско-манипулативним ресурсима и технологијама, стављеним у функцију зла, Запад је такође у предности. И кренуо је у очајнички противнапад, доказујући на делу да је у стању да не трепнувши, стави у своју функцију и жртвује животе стотина хиљада Украјинаца, али вероватно и других људских бића у Европи и на Блиском Истоку, чији животи за њих немају никакву вредност. Сврха овог противнапада није победа, која није ни могућа. То је очајнички покушај да се испробају још неиспробане манипулативне технологије и колико-толико поправи свој положај и умањи победа Новог света. Први европски рат, онај против Срба, водио се на ограниченом простору бивше Југославије и на глобалном медијском простору.

Други европски рат, онај против Руса, води се на неограниченом простору. Он је у правом смислу глобални, и с обзиром на своју очајничку димензију, само ће убрзати дефинитивни историјски пораз западне геноцидне хегемоније. Већ сада морамо констатовати да је политички Запад рак-рана на ткиву човечанства, чији опстанак противречи опстанку живота.

Осим Русије, Кине, БРИКС-а, Евроазије, од покорности Западу су се дефинитивно одрекли и читава Африка и Латинска Америка. Немачки канцелар Шолц је ових дана у Аргентини у Јужној Африци добио праве лекције суверенитета и државничке мудрости. А Србији су све ове земље братске и пријатељске. Неминовна скора победа Русије на украјинском фронту довешће Русију у делту Дунава, дакле на Балкан, па ће и „аргументи“ о томе да је Русија далеко – пасти у воду! У мутно Дунаво или у Црно море, свеједно. А и да нас не спаја међународни пловни пут, државним територијама, спојеним државним суверенитетом или војним савезништвом, мора се обезбедити комуникација, чак и кад нису територијално повезане (као што је случај са Калињинградском облашћу или Јерменијом, на пример).

Да ли је Србија део света у коме су САД, НАТО, Велика Британија, Немачка, Италија? Несумњиво да није, иако се добро познајемо – и кроз сарадњу и кроз ратове. Од свог удруженог злочиначког подухвата против Срба, започетог 90-их, после бројних увертира у ранијим вековима, они до данас не одустају, иако смо им исправно нудили и сарадњу и шансу за „поправни“. Ипак, могли смо се кладити да ће нам захтев за признање „Косова“ испоставити пре евентуалног пријема у ЕУ.

Међутим, они су одлучили да то учине већ данас, и то – ултимативно!

Ситуација је озбиљна и не може проћи без по нас негативних последица. Али, с обзиром на снагу наших принципа и наших савезника, не треба да се плашимо. Најважније је сачувати јединство, наше супериорне духовно-моралне вредности и увереност у победу. Односно, не постати жртва експлозије западних манипулативних лагарија, избећи страх и унутрашње сукобе.

Са друге стране, морамо бити свесни да овај ултимативни захтев изискује корекцију наше спољне политике. Разуме се да захтев не можемо прихватити, али исто тако нам ни интеграција са онима који нам тај захтев упућују више не може бити прихватљива, а камо ли приоритет. Уз инсистирање на равнопарвној сарадњи са свима као приоритету, ми морамо појачати све облике сарадње и интеграције са пријатељским земљама – Русијом и Кином у првом реду.

Има много задатака пред нама. Оних које независна Србија мора да реши, али које свакако може да реши ако буде независна.

Будимо, не само иницијатор, него и један од неимара Новог света. Постигнимо нови степен народног јединства и издржимо до победе, која је близу!

Владимир Кршљанин

[СР БРАТСТВО]

[ПОЛИТИКА]

The post ИЗДРЖАТИ ДО ПОБЕДЕ! appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/krenimo-u-susret-novom-svetu/ Sat, 03 Dec 2022 01:28:17 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4823 Pokret za Srbiju

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник небројених ратова и патњи највећег дела човечанства. Односно, одлазећа доминација Запада није била заснована на стваралаштву, него на разарању и пљачки. Срби и Руси су носиоци високих православних духовно-моралних вредности. Слично је и са Кинезима и њиховом конфучијанском традицијом.

The post Кренимо у сусрет Новом свету! appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник небројених ратова и патњи највећег дела човечанства. Односно, одлазећа доминација Запада није била заснована на стваралаштву, него на разарању и пљачки.

Срби и Руси су носиоци високих православних духовно-моралних вредности. Слично је и са Кинезима и њиховом конфучијанском традицијом. За све нас је доминантан принцип у међуљудским односима САРАДЊА (“cooperation”), а не НАДМЕТАЊЕ и СУКОБ (“competition”) као у случају Запада.

На наше очи, подстакнут српским отпором агресији западног „униполаризма“, као последњег трзаја вишевековне западне доминације, почиње нова епоха и рађа се квалитативно бољи Нови свет, који предводе Русија и Кина.

За разлику од старог, западног, заснованог на злоупотреби људских недостатака, Нови свет се заснива на коришћењу људских врлина. Зато су у њему духовно-моралне вредности кључне.

Поредак који се рађа, Руси засад зову „праведни мултиполарни систем“, а Кинези „заједница заједничке будућности човечанства“. Тај Нови свет је чврсто утемељен на међународном праву насталом као резултат Велике победе над фашизмом у Другом светском рату.

За само неколико деценија, без пљачке, агресије и ратова, Русија – на војнополитичком пољу, а Кина – на економском, постале су водеће светске силе. Тиме се доказује супериорност стваралаштва над деструкцијом, што је и дефинитивни крах злочиначке доминације Запада.

Западни свет се лажно представља као прогресиван и демократски, а у ствари представља међународну диктатуру неизабраних појединаца и група, одговорних за патњу, понижење и смрт многих милиона људи, која за „демократске“ признаје само земље спремне да им се подреде.

У очајничком покушају да бар одложи и ублажи свој дефинитивни историјски пораз, западни капиталистички систем је у битку убацио свој последњи, дуго припремани адут. Изазвао је велики оружани сукоб на простору Историјске Русије – бившег СССР, по моделу испробаном 90-их, у такође од Запада изазваном, и такође уз коришћење фашистичких елемената, оружаном сукобу на простору Историјске Србије, односно бивше Југославије.
Осим што изазива огромне жртве и разарања, овај нови сукоб не оставља Западу никакве шансе на успех. Не само због огромне војне и моралне снаге опорављене Русије, већ и зато што су лекцију из 90-их добро научили и Срби, и Руси, и Кинези.

Стратешко партнерство са Русијом и Кином у многоме је ојачало позицију Србије и у значајној мери обновило њен суверенитет привремено изгубљен 5. октобра 2000.

Данас Србија напредује и
одолева искушењима, али ипак не можемо рећи да је у потпуности спремно дочекала рађање Новог света, а поготову не актуелну међународну кризу изазвану агонијом Запада.

У Србији још увек постоји огромна и недирнута мрежа западних НВО, медијских и обавештајних структура, које се несметано финасирају из иностранства, а њихово дејство није фатално само захваљујући дубини кризе у којој се Запад налази. Сарадња јесте наш основни принцип, али овде се не ради о сарадњи, већ о недопустивој субверзији.

Ипак, највећа контроверза и „кост у грлу“ Србије је Европска унија. Ако не дође до револуционарних промена у њој самој, наше пуноправно чланство је незамисливо без признања независности „Косова“ и погоршања односа са Русијом. Од даљег „приближавања“ имамо више штете него користи јер се повећава наша зависност од Запада и његов уцењивачки потенцијал. А ми никако нисмо ти који нешто дугују Западу, него обрнуто. Запад нама дугује бар 100 милијарди долара ратних репарација. Поред тога, ЕУ убрзано постаје нерешив проблем и самој себи, а последње земље које су од придруживања имале неке користи биле су Грчка и Португалија. ЕУ на своју штету остаје подређена губитничком англоамеричком блоку. Србија и Русија баштине највеће европске вредности и то нам је значајан залог боље будућности.

Треба хитно окупити економске стручњаке и дати им реални задатак да направе план супституције невеликих средстава из европских фондова и могућег смањења инвестиционе активности из ЕУ у случају да одлучимо да се задржимо на придуженом чланству. Поред тога, веома је битно да се „сарадња са НАТО“ сведе са садашње широке, на неопходни минимум.

Било би природно, а више је него неопходно, даље јачање или укључивање у интеграционе процесе са Русијом и Белорусијом, ЕАЕС, ШОС и БРИКС, а које окупљају већину човечанства, у чему Србија неоправдано стратешки касни. Притом, чињеница „да се не граничимо“ са Русијом уопште није пресудна, јер је у сличној ситуацији, на пример, Јерменија.

Одржавати у сопственом интересу сарадњу и са Истоком и са Западом, важно је, али у данашњим околностима није лако. Прилике су нас натерале да научимо и то да се са великим пријатељима на Истоку може и мора разговарати искрено, а са непријатељима на Западу се (бар до његовог краха) мора разговарати неискрено, јер они не умеју другачије. Ипак, прикључивање западном пропагандном наративу о „руској агресији“ је лоше за Србију. Посебно су непотребне дневнополитичке поштапалице да се не подређујемо „утицају великих сила“, да „српски интерес“ значи „ни Исток ни Запад“ и друга слична реторска изједначавања браће и непријатеља, посебно с обзиром на њихове цивилизацијске разлике, које смо јако добро осетили на својој кожи. Довољно је рећи: ми водимо независну политику.

Интензивирање братске хуманитарне сарадње Русије и Србије, стратешки је важно, а неоправдано касни, посебно имајући у виду прекиде 1948-1988. и 2000-2012. То је одговорност обе земље, а с обзиром на њихову величину, већа је на руској страни. Очекујемо да се и то промени.

Ми смо жртва западне агресије. Отргнути су нам значајни делови територије и становништва. Једини начин да вратимо бар део отетог је савезништво са Русијом. А економски моћна Кина ће, као и досад, просуђивати колико поверења да нам поклони, на основу тога колико смо блиски са својим духовно и историјски најближим савезником – Русијом.

Велики део свог поштовања према нама, Русија и Кина заснивају на нашем отпору НАТО агресији 90-их. На томе се заснива и сав наш међународни углед. Да бисмо сачували то поштовање и тај углед, морамо сами гајити успомену на руководиоце и хероје тог отпора.

Веома је важно да се повећа јавно деловање и утицај српско-руског братства, усусрет очекиваној руској победи у садашњем резидуалном светском сукобу, која ће широм отворити врата за епоху мира, стваралаштва, људског достојанства, економског напретка и социјалне правде – за Нови свет!

Владимир Кршљанин

Излагање Владимира Кршљанина на округлом столу “Србија, Русија и рађање Новог света” одржаном 10. новембра 2022, у организацији Српско-руског братства. Текст је објављен у листу Политика 1. децембра 2022.

The post Кренимо у сусрет Новом свету! appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/srbija-rusija-i-radjanje-novog-sveta/ Sat, 12 Nov 2022 19:51:44 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4804 Pokret za Srbiju

Први округли сто Српско-руског братства РУСИЈА и Србија сведоче и активно учествују у стварању новог света који се рађа напорима антиглобалистичких снага ојачалих широм планете! Такозвани атлантизам – униполарни поредак америчко-британске хегемоније – гуши се на потезу од америчког комшилука до кинеских обала, а централна битка се одвија у срцу Евроазије где Русија брани православну

The post Србија, Русија и рађање Новог света appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Први округли сто Српско-руског братства

РУСИЈА и Србија сведоче и активно учествују у стварању новог света који се рађа напорима антиглобалистичких снага ојачалих широм планете! Такозвани атлантизам – униполарни поредак америчко-британске хегемоније – гуши се на потезу од америчког комшилука до кинеских обала, а централна битка се одвија у срцу Евроазије где Русија брани православну цивилизацију у рату који је НАТО повео против ње у Украјини 2014.

http://srbratstvo.org

Српски народ у свим српским земљама свестан је моралног утемељења и међународно-правног основа руске специјалне операције и зато једногласно подржава политику неувођења санкција братској Русији. У случају увођења санкција, власт у Србији би изгубила легитимитет, јер би радила директно супротно од политике за коју је добила подршку грађана на изборима. Русија се у Украјини бори и за Србе, а Срби то осећају – поручено је на првом округлом столу удружења Српско-руско братство.

– Удружење Српско-руско братство засновано је на љубави и историјском савезништву наша два народа, које је утемељио још Свети Сава на заједничким моралним и духовним вредностима. Актуелна српска спољна политика званично се заснива на четири стуба, али је само руски чврст већ 200 година, рекао је уводном говору Милош Банђур и указао да се «тог стуба се не можемо одрећи ради дојучерашњих противника који су подржавали све наше непријатеље, отели део територије и ултимативно нас терају да се сврстамо на њихову страну».

Он је указао да све земље које је колективни запад понижавао сада учвршћују сарадњу, те да би санкције биле и економски штетне као што су наштетиле , а биле би и неморалне.

– Русија неће издати Србију. Разлог зашто Русија спомиње «косовски аргумент» у разговору са Западом, није да би дала правни аргумент, већ да покаже лицемерје Запада, поентирао је Банђур.

Слободан Антонић је представио резултате четири истраживања јавног мњења која показују да су грађани Србије различитих националности листом против санкција.

– Прво истраживање је радила НСПМ према коме је 82 одсто грађана против санкција, а само 7 за санкције (11 одсто нема мишљење), што показује да су грађани једнодушно и једногласно против санкција Русији! И Институт за европске послове је добио резултат да је 76 одсто против санкција, а Демостат 71 одсто против санкција, при чему чак 50 одсто сматра да Србија треба да буде неутрална и по цену санкција и несташица. Дакле, огроман проценат оних који су чврстог става чак и по цену «повратка у деведесете». ЦРТА је показала да 72 одсто сматра да су за рат у Украјини криви запад и Украјина, 72 сматра да је Русија морала да интервенише због ширења НАТО на исток, а чак 83 одсто је против санкција. Према последњем истраживању НСПМ само 4 одсто је за улазак у НАТО, и чак 80 одсто је против уласка у ЕУ по цену губитка Косова, навео је Антонић и указао да у сваком нормалном демократском друштву власт мора да овако импресивне резултате узме у обзир при доношењу одлука.

– Међутим, наши медији настоје да резултате забашуре називајући их руском пропагандом, нетачним резултатима или просто деградирају наш народ на малолетнике, на децу, која не знају шта је за њих добро. То је антидемократски. Оно што је неопходно је да на све те пропагандне аргументе ми одговоримо тако што ћемо ствари објаснити онако како оне заиста јесу и то је улога нашег удружења – казао је Антонић.

https://youtu.be/b6v-3LwEexo

 

Бранко Павловић је указао да се санкције не могу правдати ни «усаглашавањем са ЕУ, јер ЕУ нема усаглашену спољну политику».

– Ово што Брисел реализује је спољна политика Хилари Клинтон: ајмо санкције Русији, дајте Косову столицу у УН, дајте унификацију БиХ, мораш да уђеш у НАТО, нема уважавања СПЦ… Дакле, кад бисмо се сагласили, овде би остао само идентитет који ради за Мајкрософт! Наше сагласје око кључних националних питања заслужује медаљу и оно је највећа политичка снага у Србији. То плаши оне који би да скрену са пута, али због ових процената не могу, рекао је Павловић.

Он је указао и на велику трансформацију војно-економске снаге у свету које одређују и међународни план.

– Америка пропада, то говоре бројке. Године 1999. БДП Америке је за 40 одсто био већи него збир Русије, Кине и Индије. Ове године, Кина, Русија и Индија су дупло веће од САД. У војном смислу, Индија са Русијом има заједничке војне пројекте, Кина је повећала војни буџет 14 пута! Спектакуларно! Њихова морнарица је сада друга на свету и годишње флоти додају флоту величине француске флоте. Генијална су била руководства Русије и Кине када су створила Шангајску организацију за сарадњу и БРИКС, а од украјинског мајдана је дошло до невиђеног узлета партнерства између Русије и Кине, да би сад имали једну Саудијску Арабију – кључни амерички ослонац у арапском свету – да конкурише и за Шангајску и за БРИКС.

Кина има највећу економски размену са АСЕАН-ом, и замислите тај економски узлет који то може да апсорбује. И све функционеше на бази консензуса. Зашто је то могуће? Зато што нема Америке и колективног Запада! Мексико није увео санкције, његов председник неће да се јави Бајдену на телефон, а нама неко каже да ми уведемо санкције. Никарагва – чисти комунисти, граде са Кинезима двоструко већи канал од Панамског, а Америка не може ништа. У Колумбији левичар дошао на власт први пут у историји. У Бразилу се вратио Де Силва. У Аргентини социјалисти на власти. У Перуу исто. Јел то по вољи Америке. Не. А како се десило? Тако што се појавио нови свет и отвара и нама могућности на сто страна, навео је Павловић.

Он је елиминисао и «аргумент» да због Косова морамо да подржимо принцип територијалног интегритета Украјине, јер, како је истакао, косовски Албанци немају правни основ да се отцепе, а Руси у Украјини имају све правне осносве за то.

– Притисак на националну заједницу мора бити велик (спаљивање људи, забрана језика итд), мора трајати дужи период (осам године интензивно), мора бити део плана (Украјина је доносила дискриминаторске законе) и да централна власт показује да нормалним политичким средствима проблем не може да се реши (резолуција 2202 СБУН из 2015 у коју су преточени Мински споразуми, али је Кијев одлучио да не приѕна ни једно право Русима и спремао етничко чишћење до краја, ризикујући свој територијални интегритет- сами су то изазвали). Те елементе признаје међународно право за издвајање дела територије из једне суверене државе. Албанци немају и нису имали ни један услов да им се призна сецесија – рекао је Павловић, закључујући да ствари не стоје онако како се у нашим медијима и од стране наших званичника говори.

Срђан Перишић је говорио о месту Срба у глобалном сукобу који је последица стварања новог света. Место је, како је аргументовао – на страни Русије.

– Од Срба се већ сто година крије – српска држава је настала захваљујући Русији, после руско-турских ратова, тако што је Русија издиктирала такве услове мира. Србија је прво добила самоуправу Букурештанским миром 1812, пуну аутономију Једренским миром 1829. и независност Санстефанским миром 1878. која је потврђена на Берлинском конгресу. Наши ђаци у школама то не уче! Од Првог српског устанка 1804, па до независности Кнежевине Србије 1878, Русија је била једина европска сила која је подржавала Србију, а све друге су је гушиле. Русија је стајала заштитнички и према другој српској држави, Црној Гори, чији је буџет био део царског буџета Русије, рекао је Перишић.

Он је навео и да против Русије ратују сви они који су ратовали против Србије 1999, против Српске 1992-1995. и против Срба 1941. и 1914, те су Срби на страни Русије «јер се она у Украјини бори за нас».

Као трећи аргумент, Перишић је навео да су Срби и Руси један свет, припадају источно-православној цивилизацији , у којој су најдоминантији Руси, те је «катастрофалан сваки покушај представљања Срба – Србије, Црне Горе и Српске – као делова западне цивилизације, али српска елита 20. века и данас, уз помоћ запада покушава да Србе натера у западне наддржавне моделе НАТО, и ЕУ».

Оценио је да су руска заштита Републике Српске у СБ УН, 2007, као и актуелно противљење Русије да Српска буде утопљена у унитарну атлантистичку БиХ, доказ да Русија штити српске националне интересе.

– Русија ће победити, а српски допринос руској победи је у томе да Србија и Р. Српска буду неутралне – без санкција Русији, без чланства у НАТО, без прикривених облика учлањења у НАТО или „договора“ са НАТО-ом. Не само јер Запад не поштује договоре, већ зато што Запад ратује против Русије, а то значи против Срба, закључио је Перишић.

Амбасадор Владимир Кршљанин је истакао да је Нови свет који предводе Русија и Кина подстакнут нашим отпором агресији западног униполаризма.

За разлику од старог, западног, заснованог на злоупотреби људских недостатака, истакао је он, Нови свет се заснива на коришћењу људских врлина. Зато су у њему духовно-моралне вредности кључне.

Сада се у Украјини, по њему, одиграва „резидуални светски сукоб“, у коме Запад нема никакве шансе на успех, пре свега због огромне моралне и војне снаге опорављене Русије. Притом ми не смемо губити из вида да се садашњи прокси рат Запада против Русије води на истим основама као прокси рат 90-их против Србије.

Стратешко партнерство са Русијом и Кином је у значајној мери обновило суверенитет Србије, али њен положај има крупне слабости у хипертрофираним односима са ЕУ и НАТО, као и у хипертрофираној западној агентури у земљи.

Чим то буде могуће, Србија треба да се укључи у интеграционе процесе ЕАЕС, ШОС и БРИКС и задржи се на придруженом чланству у ЕУ.

Сада је веома важно да се повећа јавно деловање и утицај српско-руског братства, закључио је Кршљанин.

Зоран Чворовић је дао објашњење зашто би увођење санкција Русији било – притвуставно деловање!

– Ако би Влада увела санкције Русији, променила би позицију коју су кандидовале њене странке, то не би била позиција коју су подржали грађани на изборима. У колевци парламентаризма Великој Британији постоји теорија мандата која каже да странке које добију већину и формирају владу могу да воде само ону политику коју су кандидовали на изборима и за коју су добили подршку грађана. Јер, бирачи не дају «кард бланш» стракама, већ им пружају поверење на основу детаљног предизборног програма. Ни једна странка која чини владу није кандидовала санкције Русији. Све су јасно ставиле до знања да је у Србијином инетересу да очува добре односе како са Западом, тако и са Истоком, што није ништа друго него стратегија спољне политике са слонцем на 4 тачке, што је и званична спољнополитичка доктрина Србије. Ако се влада усуди да уведе санкције Русији,то би довело у питање легитимитет скупштине која не би изгласала неповерење Влади. Увођење санкција док траје мандат садашње скупштине би било потпуно недемократско изигравање парламентаризма било би изневеравање бирача и самим тим би постао упитан легитимитет и законодавне и извршне власти, аргументовао је Чворовић.

Даље, рекао је да је нетачно да Србија због потписаног ССП-а има обавезу да усагласи спољну политику са ЕУ. То је нетачно из два разлога.

Први је, како је објаснио, тај да ССП мора да буде у складу са Уставом, а код нас никад није покренута оцена уставности ССП.

– ССП не третира Косово и Метохију као саставни део Србије.То је кључно питање због кога би Уставни суд морао да оцени ССП као акт противан Усатву Србије. Оцена уставности никад не застарева, указао је Чворовић.

Други разлог је тај да ССП обавезује Србију да ускалди спољну политику тек у моменту када Србија уђе у ЕУ, када се «десуверенизује», а до тог момента, Влада је обавезна да спољну политику утврђује у складу са Уставом Републике Србије.

– Није тачно ни да из међународног права проистиче обавеза да уведемо санкције «јер је Русија извршила агресију», пошто ни једним међународно-правним обавезујућим актом није утврђено да је Русија извршила агресију. Резолуција УН није обавезујућа, за разлику од резолуција СБУН, рекао је Чворовић и додао да наш територијални интегритет није заштићен никаквим општим правним принципом , већ конкретним обавезујућим међународно-правним актом Резолуцији 1244 која на четири места каже да ће се коначно решење наћи уз поштовање територијалног интегритета Србије.

Диана МИЛОШЕВИЋ

[ngg src=“galleries“ ids=“8″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_width=“225″ thumbnail_height=“113″ thumbnail_crop=“0″][ФАКТИ]

The post Србија, Русија и рађање Новог света appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/srbiji-je-mesto-medju-pobednicima/ Tue, 25 Oct 2022 13:11:21 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4790 Pokret za Srbiju

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији. А та олигархија је 1999. изазвала Први европски рат на тлу бивше Југославије, и 2022. Други

The post СРБИЈИ ЈЕ МЕСТО МЕЂУ ПОБЕДНИЦИМА appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

А та олигархија је 1999. изазвала Први европски рат на тлу бивше Југославије, и 2022. Други европски рат на тлу бивше Украјине. Оба су били и против Европе. А пошто је Други рат, већ по традицији, страшнији од Првог, они су на време склонили Велику Британију са европског попришта. И сасвим у свом „постмодерном“ антиљудском и антихришћанском стилу пандемије, „великог ресета“ и ЛГБТитд, за виновнике су прогласили Србе и Русе.

Први европски рат је био проба за Други. Међутим, испоставило се да је Први био резултат обести униполарне светске олигархијске диктатуре, док је Други резултат очајања због заувек изгубљене светске доминације.

До скора је имало смисла говорити да нам је и од самог формалног уласка у ЕУ, битнији напредак у достизању „европских стандарда“. Сада је то под знаком питања, јер оволико одступање од демократије и гурање сопствених народа у сиромаштво, деиндустријализацију, смрзавање и рат, а све у туђем интересу, очигледно сведочи о краху система. Наравно, у Западној Европи још постоје достигнућа од којих се може учити, али сада је опет очигледно, као што је било очигледно под бомбама 1999, да је примена система који нам намећу евробирократи – за Србију најгора могућа опција.

Наравно, из своје коже, и из своје Европе, се не може. Али је крајње време да Европу почнемо да гледамо другим очима. Да почнемо да се поносимо тиме што смо носиоци њених изворних духовно-моралних вредности, да наставимо плодну сарадњу са европским нацијама, али да се дистанцирамо од пропалог евробирократског пројекта, који ће у месецима и годинама пред нама срушити, и надамо се претворити у истински евродемократски пројекат (онај до Урала или до Владивостока) – сами европски народи.

У овом часу, суверена Србија, у савезништву са Русијом и Кином, главни је извор европске наде и једини гарант европске будућности. И зато, упркос хистерији која влада међу евробирократама, морамо, слушајући и глас народа, још мало храбрије водити своју независну спољну политику и развијати је на следећи начин:
а) задовољити се придруженим и одустати од пуноправног чланства у ЕУ и смањити ниво сарадње са НАТО на уобичајени ниво „партнерства за мир“, бар док те организације не одустану од своје антидемократске и неоколонијалне политике;
б) ући у придружено чланство или партнерство у дијалогу са Савезном државом Русије и Белорусије (а ту своје место могу добити само Србија и будућа ослобођена Украјина), Евроазијским економским савезом, ОДКБ-ом, Шангајском организацијом за сарадњу и БРИКС-ом (што су већ учиниле многе значајне земље света, само није јасно зашто Србија још није).

Курс независне спољне политике Србије је потпуно исправан и изазива поштовање многих у свету. Ипак, он се мора даље развијати на предложени начин да би наша независност била потпуна, јер у периоду 2000-2012. независности није било и створена је потчињеност западним центрима моћи у многим областима, што нашу међународну позицију још увек чини рањивом.

Србија широм света има велики углед, поготову код својих најмоћнијих савезника, Русије и Кине. У том угледу постоји део који се темељи на тековинама два светска рата и несврстане политике, али његов највећи део произилази из нашег отпора међународној диктатури 1990-их, када смо иницирали настанак праведнијег Новог света, који данас предводе Русија и Кина.

Баш зато што свет јесте у преломном историјском раздобљу, није нам довољна само тактичка вештина, већ се морамо ослонити на своју стратешку цивилизацијску супериорност, која нас учи, како нас је недавно у Београду подсетио Сергеј Бабурин, да није могућа „златна средина између добра и зла“.

Недавно је више од 100 најугледнијих бранилаца Србије у Првом европском рату, на војном, политичком, дипломатском, културном и информативном попришту, али и младих српских политичара и активиста, потписало и објавило несвакидашњи документ: Повељу српско-руског братства, којом се истичу, како приврженост традиционалним европским, хуманистичким, хришћанским духовно-моралним вредностима, тако и њен регионални, европски и светски значај.

У политичком смислу, Европа почиње да ври. Мађарска упорно пружа отпор евробирократама. У Италији је већ традиционалистичка коалиција убедљиво победила на изборима. У Чешкој и другим земљама не јењавају масовни протести. Трећи светски – лажовски рат (или неуспели покушај рата највећих лажова и криминалаца против човечанства – јер је технологија масовног лагања последња област у којој имају примат) у коме се за још мало доминације или некажњености олигархијских злотвора масовно жртвују животи, благостање и достојанство људи и у којем евробирократи и њихове газде бесрамно газе истину, морал и међународно право, не либећи се од сарадње са фашистима и терористима, мора бити и биће заустављен.

А Србија не сме бити објекат уцене евробирократа и њихових газда, већ субјекат новог, праведнијег света – на почасном месту, међу победницима, како смо и навикли да је видимо.

Владимир Кршљанин
(Политика, 11. 10. 2022.)

https://www.politika.rs/scc/clanak/520508/Pogledi/Evropa-gledana-drugim-ocima

The post СРБИЈИ ЈЕ МЕСТО МЕЂУ ПОБЕДНИЦИМА appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/poruka-hh-kongresu-kp-kine/ Sun, 16 Oct 2022 13:08:38 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4777 Pokret za Srbiju

Поштовани другови и пријатељи, Велика је част и задовољство поздравити Комунистичку партију Кине, као организацију која је остварила највећа достигнућа у историји човечанства. Социјализам кинеских боја, изграђен на темељима изузетне кинеске философске и духовне традиције, као и изузетан научни, економски и социјални развој највеће светске нације, инспиришу и дају наду целом човечанству да је заједница

The post ПОРУКА ХХ КОНГРЕСУ КП КИНЕ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Поштовани другови и пријатељи,

Велика је част и задовољство поздравити Комунистичку партију Кине, као организацију која је остварила највећа достигнућа у историји човечанства. Социјализам кинеских боја, изграђен на темељима изузетне кинеске философске и духовне традиције, као и изузетан научни, економски и социјални развој највеће светске нације, инспиришу и дају наду целом човечанству да је заједница заједничке судбине могућа и да је близу.

Сви смо поносни што ће XX конгрес ваше партије дискутовати о томе како да Кина постигне још више и како да се сви ми придружимо Новом свету, који предводе Кина и Русија, свету равноправних, свету трајног мира и владавине истинске демократије и међународног права. Народ Србије је био прва жртва милитантног империјалистичког унилатерализма. Пружили смо отпор њиховој агресији, не губећи наду да је бољи свет могућ и да је близу.

Лично сам посебно поносан што сам имао прилику, почетком 90-их, да учествујем у успостављању сарадње између КП Кине и Социјалистичке партије Србије, и у организовању посета Београду делегација КП Кине поводом III и IV конгреса СП Србије, укључујући у покретању иницијативе „Београдски форум за свет равноправних“ 2000. године. Ова плодна сарадња је дала додатну снагу нашој земљи, помогла нам је да обновимо свој суверенитет и да остваримо снажну и успешну стратешку сарадњу последњих година под руководством председника Сија и Вучића.

Народ Србије гледа у будућност са сигурношћу и одлучношћу, инспирисан нашим пријатељством и сарадњом. Дозволите ми, поштовани пријатељи, да упутим своје најбоље жеље за успешан рад вашег ХХ конгреса на добробит кинеског народа и мира и развоја у свету.

Живела Комунистичка партија Кине под мудрим руководством друга Сија!

Владимир Кршљанин, амбасадор,

Председник Покрета за Србију,
потпредседник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе,
секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“

The post ПОРУКА ХХ КОНГРЕСУ КП КИНЕ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/kakav-ce-biti-novi-svet/ Sun, 07 Aug 2022 17:23:57 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4768 Pokret za Srbiju

Нови свет, то јест праведни мултиполарни систем, то јест заједница заједничке судбине човечанства… У првом реду носиоци христољубивог човекољубља, па и сви истински хуманисти кроз векове, прижељкивали су праведан свет. И стваралачки и пожртвовано настојали да га остваре. Ми данас видимо да су људска научна достигнућа у стању да свима, у добро организованој заједници човечанства,

The post КАКАВ ЋЕ БИТИ НОВИ СВЕТ? appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Нови свет, то јест праведни мултиполарни систем, то јест заједница заједничке судбине човечанства…
У првом реду носиоци христољубивог човекољубља, па и сви истински хуманисти кроз векове, прижељкивали су праведан свет. И стваралачки и пожртвовано настојали да га остваре.
Ми данас видимо да су људска научна достигнућа у стању да свима, у добро организованој заједници човечанства, обезбеде достојанствен живот, љубав и самоостварење. Предуслов за то је стварна равноправност суверених држава, односно доследно поштовање међународног права насталог после Другог светског рата.
Данас је очигледно да олигархија која влада водећим западним земљама под маском демократије, није искрено прихватила тековине победе над фашизмом и да је спремна да зарад очувања своје светске доминације погази све правне и моралне норме. Данас се највећа достигнућа човечанства, укључујући она која су свету подарили западни ствараоци, највише поштују у Русији и Кини. А свуда више него на Западу.
Западна олигархија засад показује тоталну неспособност или неспремност да учи из достигнућа и позитивних искустава других. Заправо, постаје јасно да њен циљ и није добробит својих народа. Њени искључиви циљеви су очување сопствене светске доминације и избегавање казне за десетине милиона убијених у ратовима широм света и небројене друге злочине.
Наша ера је препуна страдања, али и свесних, спасоносних и надахњујућих жртвовања. Обиловала су им прва три века апостолске заједнице, али и драматични 20. век. То су периоди који јасно показују да су духовно-моралне вредности извор највеће снаге и да је њихове носиоце немогуће победити. А ми сами, Русија и Кина, никоме не претимо, свима нудимо сарадњу, а не конфронтацију, свесни да је сарадња основ људске креативности и безграничних достигнућа. У свету не само да има места за све, него ће човечанство у заједници свеопште сарадње бити најуспешније.

У таквом свету нема места једино за тоталну себичност владајуће западне олигархије. И зато она, као и увек, по систему „завади па владај“ потпирује свеопшти рат, иако је и сама свесна да нема реалних изгледа на велики успех, а надајући се да ће „на свом терену“ – терену конфронтације, насиља, интрига и обмана, ако не победити, а оно бар донекле поправити свој положај.
Јер на сцену ступа Нови свет. Русија и Кина су у сваком погледу успешније и јаче од Запада, а највећа предност им је на духовно-моралном плану. Ратови, убијања и понижавања људи ће бити забрањени. Као и владање помоћу корупције, саркастично названо „демократија“.
Још 2020. познати руски политолог Сергеј Караганов је констатовао: «Одузевши САД и Западу војну супериорност, на чијој основи се заснивала њихова петстогодишња доминација у политици, економији и култури, ми смо ослободили свет, створили услове да народи и државе слободно бирају свој пут.»
Отуда и садашња украјинска перипетија, која не може ни да заустави, ни да промени историју, која је већ наступила. Западна олигархија сада води Други европски рат после Другог светског, који је истовремено и Први светски хибридни рат. Први европски рат је вођен директно против Србије, а Други – истог типа, води се индиректно против Русије. У међувремену је западна олигархијска диктатура извршила огромне униполарне злочине у Авганистану, Ираку и Либији. Али већ у Сирији је била руском војно-политичком силом спречена да учини огроман злочин и зато је тада, 2014. године, покренула последње средство које је имала у резерви – украјинску паклену машину. Русија је тада поступила и принципијелно и мудро, дошавши у позицију да њен данашњи изнуђени реванш буде неодољив.
Истовремено увиђамо да је владајућа западна олигархија била дубоко неискрена у свим великим питањима Првог и Другог светског рата. Ипак, тековине Другог ће бити очуване, јер тако хоће Русија и Кина, а за Запад је последњи час да се томе прилагоди, да не би био осуђен као носилац новог фашизма.
Србија је весник Новог света, који предводе Русија и Кина. После два века обнављања своје државности, које јој је омогућила Русија, али које се одвијало у западном културно-привредном и правном миљеу, можемо да захвалимо својој вери и Божјој промисли што смо и даље на правој страни историје и што смо нада за целу Европу (а о Балкану да и не говоримо). Зато све наше интелектуалне и стваралачке способности данас морамо усмерити ка једном циљу: како да што пре и што потпуније материјализујемо своје духовно братство са Русијом.
Управо то је пут Србије до почасног места у Новом свету – БРИКС-у, ШОС-у, Великој Евроазији, али и до улоге кључног фактора мира и повезивања на Балкану и у Европи.
Ове велике промене у свету не смемо да не схватимо на време, поготову јер смо им и сами допринели.
А хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој? – питао би Бранко Миљковић.
То зависи од нас. Ако Бог да, доживећемо одговор на то питање.

Владимир Кршљанин

Текст је објављен у листу Политика 26. јула 2022.

https://www.politika.rs/scc/clanak/512941/Pogledi/Kakav-ce-biti-novi-svet

The post КАКАВ ЋЕ БИТИ НОВИ СВЕТ? appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/srpsko-ruski-savez/ Sun, 19 Jun 2022 19:21:35 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4761 Pokret za Srbiju

          Наша славна историја, упоредо са великим цивилизацијским достигнућима и примерима мучеништва и хероизма у борби за слободу, као једно од највећих својих достигнућа, вековима ствара и потврђује огроман спољнополитички капитал, какав мало ко у свету има, а то је српско-руско савезништво. Управо данас, када се успоставља Нови свет, који сми ми Срби иницирали, то

The post СРПСКО-РУСКИ САВЕЗ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

          Наша славна историја, упоредо са великим цивилизацијским достигнућима и примерима мучеништва и хероизма у борби за слободу, као једно од највећих својих достигнућа, вековима ствара и потврђује огроман спољнополитички капитал, какав мало ко у свету има, а то је српско-руско савезништво. Управо данас, када се успоставља Нови свет, који сми ми Срби иницирали, то нам мора бити и идеја водиља и организација за будућност и главни приоритет спољне политике.

          Није наравно, реч само о томе «да нас Русија никад није бомбардовала», па ни само о томе да нам је кључно помогла у стицању независности, да је због нас ушла у Први светски рат и да нас је ослободила од фашизма. Није реч ни само о томе да Русија брани Републику Српску и српско Косово и Метохију.

          Српско-руски савез је много више од тога. Један је од најчвршћих и најтрајнијих савеза на свету. Постоји већ осам векова, а утемељио га је Свети Сава на заједничким духовно-моралним вредностима. Потврда тога је заједнички завршетак Храма Светог Саве.

          Управо зато што је тако утемељен, тај савез је издржао искушења и патње која су нашим народима наносили поједини владари окрећући се или се подређујући Западу и занемарујући братске везе.

          Темељи српско-руског савеза су темељи европске културе и цивилизације. Они садрже и хрићанство, и антифашизам, и међународно право, и човекољубље. И зато је тај савез од великог позитивног значаја за регион, Европу и свет.

Деведесетих, носиоци светске олигархијске диктатуре из САД, Велике Британије и ЕУ су водили рат против српског народа и Европе. Они до данас нису одустали од покушаја да учине трајним резултате тог неправедног агресивног рата.

Данас, међутим, видимо оно што смо већ тада предосетили – да је тај рат био само припрема за рат против Русије. И данас исти носиоци, са истим фашистичким и терористичким помагачима, воде (истина, још увек) хибридни и прокси рат против Русије, Европе и – целог света!

Русија и Кина данас предводе Нови свет у коме Велика Евроазија представља најмоћнији замајац брзог и праведног светског развоја. Наш други велики савезник, Кина, покренула је Глобалну развојну и Глобалну безбедносну иницијативу, које ће окупити оних 80% човечанства, којима је доста западне агресије и уцена. Кина и Русија подржавају проширење БРИКС-а, који ће ускоро постати централни светски чинилац, уместо посрнулог и изанђалог Г-7. «Колективни Запад» засад вуче очајничке, губитничке и самоубилачке потезе, који га изолују, гурају у страшну кризу и на маргину светског развоја. Дуго одлагани Блинкенов «стратешки говор» свео се на план САД да «међународни блок који се противи руској инвазији Украјине», постане шира коалиција за супротстављање, озбиљнијој и дугорочнијој претњи – Кини! Једина нада за део Европе под америчком контролом је управо постојање српско-руског савеза! Само тим путем се Европа може вратити у светски развој и прикључити Новом свету.

Западне државе данас не делују у интересу својих народа, већ у интересу врхушки које су у њима узурпирале власт, а то нема никакве везе ни са демократијом, ни са међународним правом.

Русија није нарушилац, већ творац и најмоћнији бранилац међународног права.

Већ почетком марта, група истакнутих српских правника, на челу са др Бранком Ракићем, редовним професором и шефом Катедре за међународно право и међународне односе Правног факултета Универзитета у Београду, објавила је своје образложено стручно мишљење о томе да је руска специјална војна операција у складу са међународним правом. Са друге стране, кључне земље западне коалиције, укључујући садашње и бивше чланице ЕУ, паралелно са слањем оружја украјинским нацистима (које ови највише употребљавају против сопственог цивилног становништва) и минирањем европске и светске стабилности, врше притисак на Београд и охрабрују антисрпске и антируске снаге у Загребу, Сарајеву, Приштини и Подгорици на дестабилизацију Балкана.

Српско-руски савез се и у таквим околностима показује као наше најмоћније оружје на међународној сцени. У интересу је српског народа и његовог јединства, да се на тој основи даље унапреди и наше спољнополитичко деловање, и гласање у међународним организацијама, и редослед међународних приоритета. Тешко је замислити наставак пута у ЕУ док она отворено делује против руског и српског народа и поткопава сопствену економију у интересу недемократских и ванинституционалних фактора. Суштина нашег српско-руског савезништва и духовно-моралне вредности на којима оно почива, у многоме надилазе организационе форме које оно сада има или може добити. Али је крајње време да се започне озбиљан дијалог и са Русијом и са Кином о томе како удружити напоре да и Србија и читав Балкан буду заиста слободни и да са што мање штете заузму достојно место у Великој Евроазији и ослобођеној Европи.

Србија и Русија су увек биле и остале отворене за равноправну сарадњу са свима, за праведни мултиполарни поредак, за истински мултилатерализам стварно суверених субјеката. На суверености и почива српско-руски савез и његова позитивна улога у данашњем свету.

Владимир Кршљанин

(Текст је објављен у листу “Политика“ 2. јуна 2022.)

https://www.politika.rs/scc/clanak/508751/Pogledi/Srpsko-ruski-savez-pociva-na-suverenosti

The post СРПСКО-РУСКИ САВЕЗ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/krsljanin-na-okruglom-stolu-jedinstvene-rusije/ Thu, 19 May 2022 14:37:54 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4754 Pokret za Srbiju

Поводом Обраћања партије Јединствена Русија друштвеним организацијама Европе, везаним за историјску позадину и садашња збивања у Украјини, као и за потребу дијалога и равноправне сарадње у условима недељивости европске безбедности и немешања у унутрашње ствари, организован је 12. маја онлајн округли сто Јединствене Русије са представницима друштвеног живота Француске, Немачке, Бугарске, Молдавије и Србије. Србију

The post Кршљанин на округлом столу Јединствене Русије appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Поводом Обраћања партије Јединствена Русија друштвеним организацијама Европе, везаним за историјску позадину и садашња збивања у Украјини, као и за потребу дијалога и равноправне сарадње у условима недељивости европске безбедности и немешања у унутрашње ствари, организован је 12. маја онлајн округли сто Јединствене Русије са представницима друштвеног живота Француске, Немачке, Бугарске, Молдавије и Србије. Србију су на овом округлом столу представљали Владимир Кршљанин и Драган Станојевић, а округли сто је водио сенатор и високи функционер Јединствене Русије Андреј Климов. Учесници су подржали иницијативу за развој дијалога у Европи и изнели своја виђења путева за превазилажење садашње глобалне политичке кризе и обнове мира, безбедности и сарадње у Европи. Они су високо оценили улогу Србије, као једине истински неутралне земље у Европи, а подржали су и бугарски предлог за стварање међународног покрета русофила. У наставку доносимо излагање Владимира Кршљанина на округлом столу.

Амбасадор сам већ 24 године, а сада сам на дужности вишег саветника у МСП Србије. На челу сам друштвене организације Покрет за Србију, потпредседник сам Међународне словенске академије, члан президијума Светског савеза слободних мислилаца и секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“.

Иако постоје разлике и у квалитету и у квантитету, ипак се може рећи да смо ми у Југославији и Србији 90-их пролазили кроз све оно кроз шта сада пролазе Русија и Украјина – и разбијање велике државе, и коришћење фашиста и терориста, и стварање унутрашњих сукоба, и ускраћивање права својима у новим државама, и санкције, и медијску сатанизацију, и лажне трибунале, и „прокси“, па чак и прави рат са НАТО. И ми смо такође помагали својим народним републикама. Највећа од њих – Република Српска, опстала је до данас. Ми једино нисмо имали снаге да покренемо специјалну војну операцију да бисмо предупредили агресију НАТО.

Русија и Кина су наши савезници, ствараоци Новог света. То што су оне постале водећа војно-политичка и водећа економска сила, дало је целом свету наду у бољу будућност. Али то је значило и крај светског предаторског система „колективног Запада“. И зато се догодио очајнички покушај да се сачува, макар привремено, доминација лажова, лопова и убица, уз помоћ „пројекта Украјина“ и уз отварање глобалног хибридног рата против Русије, православља и целог слободног човечанства.

Осим Белорусије, Србија је једина земља у Европи која није увела и нема намеру да уводи било какве санкције против Русије. Ми се налазимо у окружењу земаља НАТО и ЕУ. У НАТО ни под каквим околностима улазити нећемо, а идући још увек путем у ЕУ, ми настојимо да очувамо могућност дијалога и сарадње, да допринесмо попуштању у оквиру Европе, и ради себе, и ради Русије, и ради западне Европе и ради наставка изградње Новог, стваралачког, праведнијег света. Са Русијом имамо заједничке духовно-моралне вредности и осам векова истинског братства и духовног јединства.

Поздрављамо напоре Јединствене Русије да разговара са представницима друштвеног живота Европе о истини и правди, о миру и сарадњи.

Обичном Србину је ових дана тешко да замисли те планине смећа које се у западној Европи бацају на Русију, а обичном житељу западне Европе је тешко да замисли да ничега сличног у Србији нема и не може бити. Као што сам већ рекао, ми смо кроз све то већ пролазили, осетили на својој кожи и зато код нас никога не могу да преваре. Стога могу да предложим нашим европским пријатељима да погледају на догађаје из Србије, да чују дискусије на нашој телевизији, да поразговарају са обичним људима. И нека се Руси и западњаци сусрећу у Србији, ако засад не могу на другим местима – биће то пријатно и једнима и другима.

У јеку светског хибридног рата, свету је неопходна истина, само пуна истина, чак и ако је горка и страшна – о томе ко је, како и зашто стварао „империју лажи“, њене нацисте и њене биолабораторије, и зашто они сада принуђују цео свет да плаћа за њихова злодела, а западну Европу гурају у конфликт са Русијом.

А нашим руским пријатељима хоћу да изразим не само солидарност и жељу за што скоријим тријумфом мира, слободе и јединства братских народа, већ и очекивање да се изгради наш заједнички српско-руски конкретни план развоја будуће сарадње, па да не само ми и ви, него и да нико у источној Европи, на Балкану и у свету више не буде жртва споља организованих криминалних ратова!

https://er.ru/activity/news/evropejskie-obshestvennye-organizacii-podderzhali-iniciativu-edinoj-rossii-po-razvitiyu-dialoga-so-stranami-evropy

 

The post Кршљанин на округлом столу Јединствене Русије appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/srbija-i-armagedon/ Thu, 28 Apr 2022 01:59:35 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4742 Pokret za Srbiju

И видјех небо отворено, и гле, коњ бијели, и Онај који сједи на њему зове се Вјерни и Истинити, и по правди суди и ратује; (Откр. 19.11) И видјех анђела гдје силази с неба, (…) и ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сатана, и свеза је на хиљаду година, (…) и баци је

The post СРБИЈА И АРМАГЕДОН appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

И видјех небо отворено, и гле, коњ бијели, и Онај који сједи на њему зове се Вјерни и Истинити, и по правди суди и ратује; (Откр. 19.11)

И видјех анђела гдје силази с неба, (…) и ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сатана, и свеза је на хиљаду година, (…) и баци је у бездан, и закључа и запечати над њом, да више не вара народе, (Откр. 20.1-3)

Блажен је и свет онај који има удјела у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема власти, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година. (Откр. 20.6)

 

          Други Косовски бој се догодио 610 година после првог, 1999, када је Србија одолела агресији 19 чланица НАТО пакта. Моћни НАТО је разбио Југославију, водио најпре прокси, а затим и отворени рат против РС, РСК и СРЈ – делова историјске Србије, али није успео да победи у овом свом првом рату и то је био наговештај његовог краја. Косовски завет је потврђен.

          Када је, увече 24. марта 1999, започела НАТО агресија, ми дипломати смо осећали велику одговорност и нелагодност. Наиме, ратни план, документ који се чувао у сефовима, у нади да никад неће бити примењен, предвиђао је као први, обавезни корак у одговору на агресију – прекид дипломатских односа са државом агресором. Али како сада прекинути дипломатске односе са 19 земаља, са већином Европе? Била је општа прећутна процена да би то по нас било лоше.

          Ујутру 25. марта, на проширеном колегијуму савезног министра, сви су због тога били нерасположени и углавном су ћутали. Јавио сам се и рекао да се суштина одредбе мора испоштовати и да нас та суштина обавезује да прекинемо дипломатске односе бар са водећим државама НАТО, које су и најодговорније: САД, Великом Британијом, Немачком и Француском. Савезни министар Јовановић је предлог пренео председнику Милошевићу и већ у 15 часова је Радио Београд објавио да је Савезна Влада донела одлуку о прекиду дипломатских односа са ове четири државе.

          После страшног Косовског боја, бомбардовања и рушења земље, Кошара и Паштрика, Србија је одолела и показала да је дух моћнији од технике, а љубав од мржње. Русија и Кина су се пробудиле. Окружни суд у Београду је првостепеном пресудом осудио челнике четири државе и НАТО за ратне злочине, на најтеже казне. По окончању агресије, почео је процес постепене обнове дипломатских односа.

          Оружани рат НАТО против нас је завршен 10. јуна 1999, али хибридни још траје. Он је НАТО-у донео велики успех 5. октобра 2000. Дипломатски односи са четири државе су тренутно обновљени, мимо сваке процедуре, пресуда Окружног суда је укинута, НАТО се уселио у министарство одбране, уништавање наше војске и привреде је настављено, а Резолуција 1244, за чије спровођење је војно одговоран управо НАТО, се од почетка спроводи селективно, непотпуно и често крши. Као епилог Другог Косовског боја, Слободан Милошевић је пострадао у Хагу. «Слободан Милошевић је записао себе у књигу вјечног живота и у памћење неизбрисивим словима. Његов живот и животно дјело су били у духу великомученика косовског Лазара. Видовданско и лазаровско је житије и крај житија Слободана Милошевића.“ – рекао је блаженопочивши митрополит Амфилохије.

          Србија је 2012. почела да обнавља своју сувереност, економску и моралну снагу. Не дирајући у достигнути ниво односа са Западом, успоставила је савезничке односе са Русијом и Кином.

          Са истим искушењима као некад Србија, суочава се данас Русија у Украјини. НАТО је против ње организовао прокси рат, чију је ескалацију Русија предухитрила специјалном војном операцијом. САД и НАТО су водили мноштво неупоредиво суровијих ратова, на које човечанство никад није реаговало тако бесно и обесно, као што данас „колективни Запад“, односно САД и њихови вазали реагују на руску војну акцију. Запад не сме да Русији узврати војно, али се на удару његове обесне и очајничке одмазде нашао – читав свет! А Русија, следећи Христов пут, ратује и за наше спасење и за спасење света!

          Не само да непрестаним испорукама оружја Украјини, Запад настоји да се прокси рат води што дуже, „до последњег Украјинца“, већ се поремећаји економских, монетарних, безбедносних и медијских односа у свету, претварају у прави Армагедон, у коме Запад и НАТО, не жалећи животе људи ма где били, покушава да сачува свој злочиначки примат и бар ослаби и уздрма, а ако је могуће и уништи Русију и Кину. Механизми сатанизације Србије, сада се употребљавају против њих. У свом бесомучном одступању од истине, правде и међународног права, Запад свима изгледа одвратно и гротескно. Таквом монструму се не смеју чинити уступци – ако му дате прст, одгришће вам целу руку.

          Од нових претњи, уцена и ратних гестова није поштеђена ни историјска Србија (укључујући Републику Српску, Црну Гору, Косово и Метохију). Британци воде хајку на Додика и испоручују „Џавелине“ Куртију, подсећајући нас да су дипломатски односи са њима и САД прерано обновљени. Куртија је ових дана походио и Весли Кларк. Као минимум, ветерану НАТО агресије Стјуарту Пичу би требало објаснити да је пао на испиту и да овде више не долази. О врло скорој пропасти текућег англосаксонског глобалног гангстеризма и њихове „империје лажи“ сведоче и ове бројке: Бајдена данас подржава само 33% Американаца, док 57% Британаца тражи да Џонсон поднесе оставку!

          Наши нови приоритети морају бити духовни и животни, а не географски. ЕУ је данас учесник рата против слободног света. Сем тога, у интересу Србије, треба да убрзано јачамо економске и друге везе не само са Русијом и Кином, већ са свим слободним земљама, које не желе да се покоре западном диктату и уценама, а такве земље данас чине 80% човечанства!

          Запад хоће да спречи Нови свет, који је већ настао. Нови свет, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија. Ако се не поколебамо у вери, Армагедонска битка која се сада води, има неминован исход. А онда следи хиљаду година Новог света. Праведни мултиполарни систем. Заједница заједничке судбине човечанства. Прво васкрсење!

          Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

О Васкрсу 2022.
Владимир Кршљанин

(текст је објављен у листу Политика 28.4.2022.)

The post СРБИЈА И АРМАГЕДОН appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/krsljanin-novi-svet-i-smisao-sadasnje-krize/ Sun, 17 Apr 2022 11:42:03 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4737 Pokret za Srbiju

Под појмом Нови свет подразумевамо нову епоху историје човечанства, која започиње, у којој улогу предводника или најутицајнијих фактора имају Русија и Кина, а коју је иницирала Србија, својим принципијелним отпором западној агресији и деструкцији. То је уједно и крај многовековне светске доминације колективног Запада, и у политичком и у цивилизацијском смислу. Западом управљају најбогатији појединци,

The post КРШЉАНИН: НОВИ СВЕТ и смисао садашње кризе appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Под појмом Нови свет подразумевамо нову епоху историје човечанства, која започиње, у којој улогу предводника или најутицајнијих фактора имају Русија и Кина, а коју је иницирала Србија, својим принципијелним отпором западној агресији и деструкцији.

То је уједно и крај многовековне светске доминације колективног Запада, и у политичком и у цивилизацијском смислу.

Западом управљају најбогатији појединци, а Русијом и Кином људи вођени духовно-моралним вредностима и начелима.

С обзиром на православно утемељење Русије, Нови свет је и оваплоћење Новог завета.

У документу усвојеном на њиховом самиту у Пекингу 4. фебруара 2022, Путин и Си су светске односе у новој епохи ближе описали са два равноправна израза, руским „праведни мултиполарни систем“ и кинеским „заједница заједничке судбине човечанства“.

Дакле, сарадња и заједништво доминирају над конфронтацијом и индивидуализмом, љубав над мржњом, добро над злом. То су предуслови за успешно стваралаштво. И зато је војно-политичка и економска моћ Русије и Кине већа од западне, и зато је Нови свет бољи од старог.

Имајући у виду да је људско стваралаштво колективни чин, који подразумева сарадњу, и да је оно фактор напретка, за разлику од западне деструкције, морамо се запитати како то да државе које промовишу предуслове за стваралаштво, постају доминантне у свету тек данас?

Проблем је човеков дефект у спознаји добра и зла. Наиме, иако су стваралачке могућности разумног човека неограничене и тиме он превазилази све живо и постаје сарадник или саучесник Бога у демијургији, разумни човек је нажалост у стању да превазиђе све живо и у чињењу зла, обмани, насиљу и убиству у односу на припаднике своје врсте, што животиње нису у стању.

Једини могући регулатор, који опште добро (и неприкосновеност људског живота и стваралаштво и сарадњу) уздиже, а зло (и убиства и деструкцију и конфликте) сузбија и маргинализује, јесте систем духовно-моралних вредности који носе вера и цивилизација. На Западу су вера (јерес) и (анти) цивилизација прилагођене „коегзистенцији“ добра и зла, односно општој контаминацији човечанства злом и његовој доминацији.

Знамо да је било много стваралаштва и на Западу, али оно није било главни извор западне моћи, већ злоупотреба људских слабости. Од похлепе, апсолутизације приватне својине и свеопштег утицаја сопственог капитала, преко проституције и порнографије, конзумеризма, наркоманије, до ЛГБТ и «гендерне равноправности». Односно, Запад је владао помоћу зла – ратова, пљачке, освајања, колонизације, конфронтације и индивидуализма, обмане, насиља и убиства. Од времена Јулијана Апостате врховни принцип западних властодржаца је древно гесло „завади па владај“. И зато имамо хиљаде година континуитета владалаца огрезлих у злочину, који имају два покретачка мотива – сачувати злочином освојену власт и – избећи казну. Похлепа је ту споредни мотив – она је само једно од средстава за манипулисање масама на бази људских слабости.

Та два мотива доводе и до тога да је опсесивни задатак који колективни Запад све време пред себе ставља – уништити систем заснован на добру и на сарадњи, уништити Русију, Кину, православље и друштвену правду, јер већ само њихово постојање прети да укине доминацију Запада, те антицивилизације засноване на злу и злоупотреби људских слабости. Како? Свим средствима, а пре свега помоћу „завади па владај“, што је за Запад метод решавања свих проблема. Стога су поделе посејане и продубљене до конфликта свуда где утицај Запада допире: између раса, религија, нација, странака, компанија, спортских клубова… Становници западних земаља, па и читав свет, постају таоци врхушке која је узурпирала власт у западним земљама и која влада помоћу лажи и агресивне лажне и корумпиране демократије. Уместо тога, Нови свет доноси љубав, дијалог и саборност.

Огромне напоре и огромна средства Запад је уложио и улаже да би „легитимизовао“ свој нечовечни злочиначки систем – путем пропаганде, субверзије, организација и институција, а у првом реду помоћу вере и науке. Ако је у свест обичног човека у англосаксонском свету уграђена представа да богате треба поштовати и да је нормално да они имају највећи утицај у друштву, „јер је Бог одлучио да они буду богати“, онда можемо разумети да Запад не преза ни од чега, односно да непочинства на која је Запад спреман, наш ум тешко може да замисли. Истовремено, морамо бити на опрезу чак и у односу на најшире прихваћени појмовни систем у друштвеним наукама, јер и он долази са Запада.

Данас је већина човечанства, предвођена Русијом и Кином, изван пуне контроле Запада, и моћнија је од Запада. Али, Запад данас за подстицање конфликата користи најмоћније технологије: злоупотреба друштвених мрежа доводи до атомизације конфликата и њихове свеопште распрострањености у друштву.

Садашња криза је настала када је Русија постала најмоћнија сила на војно-политичком плану, а Кина на економском. Западу је преостала само хипертрофирана доминација на пропагандном плану, јер Русија и Кина се никада нису озбиљно бавиле хиперпродукцијом технолошких средстава за манипулацију људском свешћу. Нису ни осећале за тим потребу, јер никад нису планирале да се баве лагањем у стилу „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, што Запад стално чини. И чиниће, док год види и најмању наду да може победити помоћу обмане. Зато никакве начелне и принципијелне преговоре са Западом не треба очекивати. Слажемо се и да Западу треба укинути сваку наду у победу. То је данас и могуће и неопходно: јер су у његовом очајању и агонији, са Запада пале све маске – остала је само ужасна слика Доријана Греја, коју данас сви виде и која не може више никога да привуче.

Најновији, и можда последњи крупни агресивни потез Запада, за којим је очајнички посегао 2014, када је у Сирији постало јасно да више нису могуће америчке војне интервенције и „обојене револуције“, јесте детонација деценијама припремане украјинске кризе, која је ових дана принудила Русију на специјалну војну операцију и омогућила Западу да започне незапамћену у историји политичко-пропагандно-медијску хистерију. Надамо се да ће ову битку Русија и Нови свет добити брзо и чисто (а добиће је свакако) и тиме свести на минимум могућност Запада за „лов у мутном“ и тако му одузети и ту наду.

Многи људи на Западу се критички односе према систему у коме живе. Пошто је сарадња наш принцип, управо тим људима треба објаснити разлике цивилизације и антицивилизације, предност нашег система над њиховим. Па ако су Русија и Кина могле да преузму све оно што је на Западу било вредно, можда ће доћи време, када ће Запад, зарад свог опстанка, биту стању да учи од нас.

Владимир Кршљанин

«Политика», 26. марта 2022.

https://www.politika.rs/scc/clanak/503145/Pogledi/Novi-svet-i-smisao-sadasnje-krize

 

The post КРШЉАНИН: НОВИ СВЕТ и смисао садашње кризе appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/nato-i-fasizam-2/ Tue, 22 Mar 2022 08:05:25 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4733 Pokret za Srbiju

Договарајући његов наступ као сведока одбране Слободана Милошевића у Хагу, питао сам 2004. у Београду адмирала Елмара Шмелинга, шефа контраобавештајне службе Бундесвера 1982-83. (који је у том својству сваке недеље учествовао на састанцима шефова свих тајних служби са канцеларом, па је отуда знао целину западне политике), како је могуће да се почетком 90-их догоди тако

The post НАТО И ФАШИЗАМ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Договарајући његов наступ као сведока одбране Слободана Милошевића у Хагу, питао сам 2004. у Београду адмирала Елмара Шмелинга, шефа контраобавештајне службе Бундесвера 1982-83. (који је у том својству сваке недеље учествовао на састанцима шефова свих тајних служби са канцеларом, па је отуда знао целину западне политике), како је могуће да се почетком 90-их догоди тако велики заокрет у политици Запада према Југославији, са којом је Запад до тада одржавао одличне односе.
Елмар ми је објаснио да су ти „одлични односи“ били само на јавном политичком нивоу, док се на нивоу тајних служби и специјалног рата, тај однос није нимало разликовао од односа према земљама Источног блока, штавише, на западу су „гајене“ емигрантске фашистичке и квислиншке групе и организације из ових земаља, да би биле употребљене у погодном тренутку.
Напустивши службу 1990. са искреним уверењем да учешће у оваквој англоамеричкој политици није у немачком интересу, Елмар је постао познати антиратни активиста и борац против западног милитаризма и агресивне политике НАТО. У својој земљи је лишен пензије и свих привилегија, осуђиван и маргинализован. Преминуо је тихо 1. марта прошле године.
Његово сведочење у Хагу се није догодило, јер је НАТО трибунал 11. марта 2006. убио Слободана Милошевића. Извештај трибунала о његовој смрти Русија је одбила да прихвати.

Али учешће фашиста, терориста и исламских есктремиста у разбијању Југославије и у ратовима у бившим совјетским републикама под покровитељством НАТО се јесте догодило.
Савремена Европа и актуелно међународно право постоје захваљујући победи над фашизмом, у којој је Русија имала највећу, а Србија велику улогу.
Зато код нас постоји нулта толеранција према фашизму и нацизму. И сматрамо да тако мора бити у читавом свету.
На српску борбу против фашизма НАТО је одговорио злочином против мира – агресијом 1999, јединим ратом који је читав НАТО пакт водио у својој историји и највећим (некажњеним) злочином против Европе после Другог светског рата.
Иако је одолела војној агресији НАТО и његових фашистичких помагача, Србија је на 12 годинa покорена „обојеном револуцијом“ – хибридном ратном операцијом НАТО. Тиме је уклоњено једино жариште отпора у Источној Европи и НАТО се убрзо проширио на све преостале земље и појачао субверзивно деловање у бившим совјетским републикама.
Сви новоизабрани амерички председници од 1950-1990. су давали ритуалну изјаву: „САД гарантују независност Југославије“. А онда је та изјава одjедном нестала и појавила се слична: „САД гарантују независност Украјине“. Да је Украјина највећа темпирана бомба у „НАТО Европи“ знало се од самог почетка. Али, због њене величине и ефеката које је Западу немогуће контролисати, надао сам се (и не само ја), да никада неће бити детонирана.
Ипак, то се догодило 2014, вероватно као очајнички одговор на стратешки преокрет, који се, успоном Русије и Кине, догодио у свету. Фашисти су у Украјини, после крваве „обојене револуције“ у присуству Викторије Нуланд, уведени у власт. Русија је осам година стрпљиво настојала да спречи најгоре, Запад је жмурио, а фашисти су убили 14.000 цивила.
У Вашингтону је сада на власти иста екипа као 2014. Одбијање од стране САД и НАТО озбиљних преговора о гаранцијама безбедности, њихово растуће присуство у Украјини и растуће испоруке оружја, медијска кампања Запада протов Русије и претње заузимања Донбаса „по хрватском сценарију“ и производње нуклеарног оружја у Украјини, нагнали су Русију на специјалну војну операцију са два циља: демилитаризација и денацификација Украјине.
Украјина је дакле постала жртва НАТО, као некада Југославија. И то уз очекивано безгранично лицемерје. Фашисти који убијају Србе и Русе су „борци за слободу“, Срби и Руси који се бране од фашиста су „агресори“ и „чудовишта“, а НАТО је „добронамерни одбрамбени савез“ који спроводи „хуманитарне интервенције“.
НАТО галама и «санкције» су и 90-их против Срба, и сада против Руса, огромни. Ипак, сада су већи него икад, претворили су се у хистерију. Јер НАТО зна да Русе не може да победи. И да је већ наступио Нови свет, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија. Свет у коме нема места за фашизам, тероризам и „обојене револуције“. Правичан мултиполарни систем. Заједница заједничке судбине човечанства. Свет сарадње, а не конфронтације.

Владимир Кршљанин

https://www.politika.rs/scc/clanak/501832/Pogledi/Nulta-tolerancija-prema-fasizmu

The post НАТО И ФАШИЗАМ appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/nova-epoha-svetskih-odnosa-demokratija-i-korupcija/ Mon, 07 Mar 2022 08:31:56 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4721 Pokret za Srbiju

Владимир Путин и Си Ђинпинг су имали плодоносан сусрет, од великог значаја за цео свет, на дан отварања Зимске Олимпијаде, 4. фебруара 2022. у Пекингу. На том сусрету они су усвојили Заједничку изјаву Руске Федерације и Народне Републике Кине о уласку међународних односа у нову епоху и глобалном стабилном развоју.          Си и Путин су

The post НОВА ЕПОХА СВЕТСКИХ ОДНОСА, ДЕМОКРАТИЈА И КОРУПЦИЈА appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Владимир Путин и Си Ђинпинг су имали плодоносан сусрет, од великог значаја за цео свет, на дан отварања Зимске Олимпијаде, 4. фебруара 2022. у Пекингу. На том сусрету они су усвојили Заједничку изјаву Руске Федерације и Народне Републике Кине о уласку међународних односа у нову епоху и глобалном стабилном развоју.

         Си и Путин су истакли да су мир, развој и сарадња главни елементи савременог међународног система, а да је демократија универзална људска вредност, а не привилегија појединих држава. Притом, демократски принципи треба да се остварују не само у унутрашњем државном управљању, већ и на глобалном нивоу.

Русија и Кина, подвукли су они, као светске силе са богатим културним и историјским наслеђем, имају дубоке традиције демократије засноване на хиљадугодиншњем искуству развоја, широкој народној подршци и обезбеђивању потреба и интереса грађана.

Своју изјаву су понудили свету због растуће потребе светске заједнице за лидерством у интересу мирног и стабилног развоја, у време кад човечанство улази у нову епоху убрзаног развоја и крупних трансформација.

         Притом, нису пропустили да јасно кажу да «Неке снаге, које представљају мањину на светској сцени, настављају да заговарају једностране приступе решавању међународних проблема и прибегавају политици силе, практикују мешање у унутрашње ствари других држава, нарушавајући њихова легитимна права и интересе, провоцирајући противречности, несугласице и конфронтацију, ометају развој и напредак човечанства, што изазива неприхватање од стране међународне заједнице.»

         Обратили су се «свим државама са апелом да у интересу свеопштег благостања јачају дијалог и међусобно поверење, продубљују међусобно разумевање, подржавају универзалне вредности као што су мир, развој, једнакост, правда, демократија и слобода, поштују права народа да самостално бирају пут развоја својих земаља, као и суверенитет и интересе држава у области безбедности и развоја, да штите међународни систем заснован на централној улози УН, светски поредак заснован на међународном праву, тежећи истинском мултилатерализму са централном и координирајућом улогом УН и њиховог Савета безбедности, доприносећи демократизацији међународних односа, обезбеђујући постизање мира, стабилности и стабилног развоја на земљи.»

         У заједничкој изјави принципијелно су осуђена сва деструктивна понашања која долазе са Запада: мешање у унутрашње ствари, наметање политичких и идеолошких концепата, «обојене револуције», злоупотреба тероризма и борбе против њега, ширење и агресивност НАТО, стварање АУКУС, повлачење САД из више споразума о ограничавању и контроли наоружања, те њихово неспровођење споразума о биолошком и хемијском оружју. Русија и Кина, као носиоци новог типа односа и као предводници већине човечанства, ће се свему томе одлучно и координирано супротстављати.

         Своју конструктивну улогу у свету, стварајући «заједницу јединствене судбине човечанства», Кина и Русија ће спроводити глобално, а пре свега на простору Евроазије, чвршће повезујући Евроазијски економски савез и иницијативу «Појас и пут» у Велико евроазијско партнерство, али и јачајући механизме БРИКС, ШОС, СТО, Г20, АПЕК, РИК, АСЕАН и друге. Кина подржава руске предлоге о формирању дугорочних правно обавезујућих гаранција безбедности у Европи. Русија подржава кинеску „Иницијативу у области глобалног развоја“ у УН. Велика конкретна активност две велике силе биће усмерена на спречавање милитаризације космоса и безбедност у сфери информационо-комуникационих технологија.

«Русија и Кина, као светске силе и сталне чланице Савета безбедности УН, намеравају да се стриктно придржавају моралних принципа и одговорности, да одлучно подржавају међународни систем у којем УН имају централну координирајућу улогу и заједно стварају међународне односе новог типа.»  Све то, уз чврсту подршку неприкосновености резултата Другог светског рата.

Као носиоци темељних духовно-моралних вредности човечанства, стваралачке сарадње и хуманистичког оптимизма, Русија и Кина су створиле интегрални и инклузивни цивилизацијски систем у који су укључена сва највећа достигнућа човечанства. Надамо се да ће Запад искористити отворена врата и прикључити се, јер га инсистирање на сопственој изузетности и «праву» на владање светом, води директно у пропаст.

Најновији облик гротескног неправног ширења јурисдикције на друге земље је механизам који су САД створиле за кажњавање санкцијама криминалаца у другим земљама који «коруптивно» утичу на демократске процесе. А шта друго раде САД са својим системом НВО, «отвореног друштва» и «грантова», градећи своје агентурне мреже широм света? И то иде тако далеко да су за САД «демократске» само оне земље које дозвољавају утицај америчког новца на своје политичке процесе.

Путин и Си у својој заједничкој изјави истичу и да су руско-кинески међудржавни односи новог типа супериорнији у односу на војно-политичке савезе из доба хладног рата. Пријатељство између две државе нема граница, нема забрањених зона у сарадњи, јачање билатералне стратешке сарадње није усмерено против трећих земаља, није под утицајем променљивог међународног амбијента и промена ситуације у трећим земљама.

То исто се може рећи и за односе Србије са Русијом и Кином.

Стога, у време отварања Зимске олимпијаде у Пекингу, међу бројним истакнутим лидерима Евроазије, Африке и Латинске Америке, истакнуто место је имао председник Србије. Стварајући зону слободне трговине са Кином и јачајући војно-техничку сарадњу (што је већ раније постигнуто са Русијом, односно Евроазијским економским савезом), Србија и њена спољна политика иду у корак са најнапреднијим трендовима у међународним односима, уверени у бољу будућност, која је осигурана односима новог типа са Русијом и Кином, лидерима светске заједнице.

Владимир Кршљанин

https://www.politika.rs/scc/clanak/499661/Pogledi/Nova-epoha-svetskih-odnosa-demokratija-i-korupcija

The post НОВА ЕПОХА СВЕТСКИХ ОДНОСА, ДЕМОКРАТИЈА И КОРУПЦИЈА appeared first on Први покрет за Србију.

]]> https://prvipokret.org/ujedinjenje-kroz-ljubav-i-stvaralastvo/ Tue, 08 Feb 2022 12:21:31 +0000 https://pokretzasrbiju.org/?p=4715 Pokret za Srbiju

Русија и Кина предводе Нови свет. Њихова снага је у стваралачким и животним духовно-моралним вредностима, које су им заједничке. Њихови извори су – у стаљинском и путинском ослањању на православне темеље, у маовском ослањању на стаљински социјализам, у сијевском ослањању на конфучијанске темеље, а такође у сличности православних и конфучијанских вредности, о чему је писао

The post УЈЕДИЊЕЊЕ – КРОЗ ЉУБАВ И СТВАРАЛАШТВО appeared first on Први покрет за Србију.

]]> Pokret za Srbiju

Русија и Кина предводе Нови свет. Њихова снага је у стваралачким и животним духовно-моралним вредностима, које су им заједничке. Њихови извори су – у стаљинском и путинском ослањању на православне темеље, у маовском ослањању на стаљински социјализам, у сијевском ослањању на конфучијанске темеље, а такође у сличности православних и конфучијанских вредности, о чему је писао још Хомјаков.

Снага нас Словена је – у православљу.

И уместо да само констатујемо да у свету постоје и добро и зло, и да ће све бити решено на Страшном суду, ми морамо следити Закон. Није довољно да се клањамо жртви Господњој, неопходно је да чинимо све, сваког момента и са сваким дахом, на испуњењу двеју врховних заповести Господњих.

У пракси за нас, православне Словене, то значи пре свега обавезу да напишемо и да остварујемо програм уједињења свих православних Словена – државног, економског, културног, а такође и да тако усавршавамо наш државни, економски и културни поредак, да он буде у складу са заповестима, а то значи да осветљава душе и срца свих на овом свету.

Да то чинимо ми смо дужни и Господу, и нашим прецима и потомцима, и нашем ЗАЈЕДНИЧКОМ спасењу. Само такво спасење је могуће – заједничко, у љубави и стваралачкој сарадњи, и дужни смо да му тежимо.

Чим се појави такав програм, појавиће се и обиље мира и радости, и сви ће бити задивљени спремношћу православних Словена да тај програм остварују.

Што више будемо тако заједно градили, мање ће у свету бити зла и покорности мамону.

Ми смо – деца Божија. Бог нам је даровао стваралачке способности и позвао нас да са њим учествујемо у стварању света. У тако створеном свету, неће остати места за злочине и злочинце, за сукобе и поморе међу људима. То се већ види.

О овоме сам говорио недавно, на 16. свесловенској конференцији, одржаној онлајн, са благословом патријарха Кирила, темом «Источнословенска цивилизација: проблеми и перспективе», и президијумом у Савезу писаца Русије у Москви.

У уводном излагању, копредседник Управе Савеза писаца Русије Сергеј Коткало је констатовао да нашу цивилизацију плански руше. Он се позвао на патријарха Кирила, који је из «Слова о полку Игорову» ишчитао наше исконске вредности: правда, љубав, узајамна помоћ, одлучност, јунаштво, оданост.

Колико је православно словенско јединство битно, показују огромни напори које је НАТО уложио у разбијање Историјске Русије – СССР и Историјске Србије – Југославије. Губљењем своје православне, општељудске димензије, СССР и Југославија су изгубили снагу да се одбране и снагу свеопштег окупљања и уједињења, које се не ограничава само на православне Словене.

Данас, када се ствара Нови свет, који је иницирала Србија, свеопште окупљање и уједињење је неминовно, а у његовом срцу мора бити уједињење православних Словена. Делови православног словенског света су још увек сувише зависни од оних који им не желе добро. И зато нам треба план уједињења.

Мир Божији – Христос се роди!

Владимир Кршљанин

(текст је објављен у листу Политика на Бадњи дан 2022.)

 

The post УЈЕДИЊЕЊЕ – КРОЗ ЉУБАВ И СТВАРАЛАШТВО appeared first on Први покрет за Србију.

]]>